Sovjetski monstrum na točkovima: kako je MAZ-543 postao temelj raketne moći i privredne sile SSSR-a

Pre nešto manje od dve godine bavili smo se dugogodišnjim osnovnim vojnim tegljačem SSSR i mnogih drugih zemalja, modelom Maz 537 (”MAZ 537 – teška kategorija”). Linija teških tegljača za vojnu i građansku upotrebu počela je s modelom MAZ 535, Minskog autozavoda u Minsku, Belorusija. Pogledajmo kako izgleda naslednik modela 537, poznati i rasprostranjeni MAZ 543, u vojnoj nameni, međukorak ka još boljem modelu kojim ćemo se baviti u sledećem tekstu. 

U svetski poznatoj sovjetskoj konstruktorskoj školi auto-industrije posebno mesto zauzimaju teška vozila – tegljači, vučni vozovi iz Minska. Led je probio pomenuti 535 koja je imao niz originalnih rešenja, a ono što ga je izdvajalo od drugih je prvi takav model u SSSR. 

Serija 535/537 jeste imala određene nedostatke, ali samo jedanaest godina od završetka rata, bez pomoći stranih eksperata, konstruktori iz Minska uspeli su da naprave savremenu, moćnu mašinu koja je odgovarala potrebama projektnog zadatka. Ocem ove porodice smatra se Boris Šapošnjik.  

Kako je nastao njegov naslednik, MAZ 543?

Trupa je brzo ustanovila da su njegovi prethodnici (točkaši s konceptom višeosovinskog podvoza) najpogodniji za postavljanje raketnih lansera i druge teške opreme. Zato su se trajno odrekli tegljača-guseničara iz razumljivih razloga.

Međutim, i tegljači serije 535/537  nisu bili pogodni za samohodne raketne lansere, pre svega zbog svoje klasične konfiguracije; velika kabina napred, za njom motorni odsek, a iza njega masivna instalacija ”sedla” kod nekih varijanti, kao spojni deo za razne tegleće nastavke.

Šasija je bila kratka, a kada bi se raketa ispravila, poremetila bi težište kompleksa, što bi obesmislilo precizno pozicioniranje i gađanje. Bilo je potrebno produžiti međuosovinsko rastojanje i podeliti kabinu po sredini, da bi glavno oružje moglo da se smesti kako treba. Tako se pojavio koncept MAZ-543.

On se bitno razlikovao od svog prethodnika, pre svega pojavom  kabine koja je podeljena na dve zasebne (sa po dva člana posade), što je postalo zaštitni znak za sve druge tegljače te namene – posebno u strateškim snagama, PVO, raketnoj artiljeriji i u drugim rodovima. Potreba za ovako koncipiranim tegljačem je bila tolika da je u Kurganu doslovno preslikan pogon iz Minska, kako bi se MAZ oslobodio za razvoj drugih modela.   

Nije to bilo revolucionarno rešenje jer se MAZ-543 bazirao na čvorištima i rešenjima tegljača prvog pokolenja. Ali, bilo je tu i neobičnih rešenja. Kabina je bila od fiberglasa, što nikad ranije nije primenjivano u SSSR. Tom rešenju kumovali su inžinjeri moskovskog Višeg tehničkog univerziteta ”Bauman”, pa je samo za kabinu pokrenuta posebna proizvodna linija.

Prvih šest opitnih primeraka bili su napravljeni u Minsku 1963. godine. Dobili su snažan dizel motor D12A od 525 ks, nastalim od tenkovskog motora V-2. Ovaj motor je proizvođen u Transmašu,  smeštenom u Barnaulu na Altaju (jugozapadni deo Sibirskog federalnog okruga). 

Treba posvetiti nekoliko redova ovom naprednom dizajnu u odnosu na prethodnika. MAZ-535 imao je masu praznog vozila 19,4 tone, a nosio je samo sedam tona. MAZ-543 bio je za tonu teži, ali je nosivost bila impresivna, 19,1 tona. Šta je omogućilo ovako radikalan napredak? Korišćenje visokolegiranog čelika i ojačani zakovno-zavareni okvir povećane elastičnosti izrađen od tankog, niskolegiranog lima su bili presudni.

Sovjeti su se konačno odrekli metode bolje tona viška nego gram manjka, pa su našli i optimalno rešenje. Ono što je valjalo na starijem modelu preuzeto je gotovo bez izmena, a to je nezavisno torziono ogibljenje na svim točkovima, sa teleskopskim hidrauličnim amortizetima dvostrukog dejstva.

Model je serijski počeo da se proizvodi tek 1965. godine kada je planirano da se proizvede 81 primerak. Obim proizvodnje bio je nešto smanjen usled procesa prebacivanja linije iz Minska u Kurgan, gde se potom ustalio tempo isporuke. Kabine su proizvođene u fabrici nestandardne opreme u Osipovičima, region Mogilev (centralna Belorusija).

Pojava u javnosti

Novi model pojavio se na paradi povodom Oktobarske revolucije, sedmog novembra 1965. godine u Moskvi. Za stručnu javnost (pre svega vojne predstavnike drugih država), bilo je to prilično iznenađenje, jer je on na sebi nosio, tada vrlo potentnu, raketu 9K72 Elbrus (R-17, Scud B). Premijera se dogodila samo nekoliko meseci posle početka serijske proizvodnje. Šta je kod ovog modela posebno?

To je verovatno prvo vozilo Specijalnog konstruktorskog biroa MAZ koje je dobio i miroljubivu, građansku namenu. Sovjeti su se rešili da budu praktični jer je do tada smer obično bio obrnut – građanska vozila mogla su da se s manjim izmenama, koriste i kao vojna. Ovo vozilo je na inicijativu Zapadnosibirskog i Prikaspijskog petrohemijskog i gasnog kompleksa razrađeno za njihove potrebe. Njima je bila potrebna specifična točkaška tehnika. U MAZU se nisu zadovoljili samo konstrukcijom komercijalnih sveprohodnih mašina, već su razradili već razrađen model, pa je tako nastala specijalna verzija za komercijalnu upotrebu – MAZ -543P. 

Vozilo je imalo platformu s ramom na koji je mogla da se smesti specijalna oprema; pri tom je bio normalno, jednobojno ofarban, bez maskirne šeme. Napravljeno je za potrebe privrede gotovo dve hiljade kamiona. Ova verzija dobila je zaslužen nadimak Uragan. U jednom trenutku proizvodnja je gotovo stala, pa je predsednik saveta ministara SSSR Kosigin morao da interveniše. Posle toga krenula je redovna proizvodnja predviđenim mesečnim tempom.

Minsk je svake godine proizvodio 200 šasija za MAZ-543 za različite terete, od čega je jedna trećina išla za građanske, privredne potrebe. Šezdesetih godina razvijena je kombinacija eksperimentalnog tegljača MAZ-544 sa poluprikolicama MAZ 5346 i MAZ- 939, a pojavila se i prva unapređena verzija osnovnog modela s oznakom MAZ-543A. U njoj je 1966. godine promenjen motorni prostor, prošireno mesto za ugradnju drugih raketa i postavljena je autonomna kontrolna oprema borbenih raketnih sistema. Modernizacija je bila izvanredna, tako da je potreba za sledećim unapređenjem iskazana tek 1976. godine kada je pokrenuta proizvodnja verzije MAZ-543M. 

Veliki korak napred

Ova verzija se lako razlikuje od osnovne porodice. Nema drugu kabinu pa je motorni prostor pomeren napred i udesno. Tako je povećana korisna površina šasije za prijem većih sistema. Najpre je to uočeno kod modela 9K58 Smerč gde je na borbeni deo s lakoćom montirano 12 vođica moćnih raketa kalibra 300 mm. Na tako koncipiran borbeni prostor montirani su i topovi Bereg kalibra 130 mm, ali i sada već čuveni PVO sistemi S-300PMU-1, S-300PMU-2 i S-400 Trijumf.

MAZ s jednom, levom, kabinom formacijski se pojavio i kao nosač mobilnih raketnih sistema Temp-2S, Pionir, Topolj i Topolj M. Na ovom modelu nalaze se komandni punktovi, uređaji za detekciju ciljeva, vozila za vezu, odbrambeno-bezbednosna vozila, smeštajna vozila s kuhinjom za posade, električne centrale i još mnogo toga.

Ispostavilo se da je univerzalnost drugo ime za ovaj napredni model i da je on autonoman sistem u punom smislu te reči. Kada se pojavi kolona Topolja, u konvoju se nalazi pravi mali grad, kompletno komandno mesto koje omogućuje konforan život i rad posada. Dalja sudbina ovog sistema vezana je za model MAZ-79111 Oplot ( uporište, pregrada, zaštita) koji se pojavio ranih sedamdesetih, no pošto je on nešto drugačija priča, ostavimo ga za  novi tekst.  

Verzije

• MAZ-543 – osnovni model.
• MAZ-543P – model iz 1966. godine s kog je lansirana raketa 9K76 Temp-S. Može da nosi do 19.400 kg. tereta.
• MAZ-543М – razvijen početkom 1970-ih. Ima samo jednu kabinu i koristi se samo u vojne svrhe.
• MAZ-543A – model iz 1967. godine s nosivošću od 22.000 kg. Razvijeno je više građanskih modela – AA-60 (vatrogasno vozilo na aerodromima), AA-70 (vozilo hitne pomoći) i KS-5571 (vozilo s dizalicom).
• MAZ-547 – proširena verzija modela 543 s jačim motorom.
• MAZ-7310  Uragan– model prikazan 1974. godine, a serijska proizvodnja počela je 1976. godine za potrebe petrohemijske industrije. Postoji i vatrogasna varijanta s kranom. U Sibiru ga spajaju s modelom MAZ-8385 pa tako kombinuju drumski voz za prevoz nafte.  
• MAZ-7313/MAZ-73131– ovaj podel se pojavio 1983. godine s nosivošću za tonu većom od dotadašnjih modela. I on ima varijante s kranom za vatrogasne službe na aerodromima.
• MAZ-74 106 – ovo vozilo predviđeno je za prevoz izviđačkog radara 64N6 Big Bird ili za transportno-lansirnu platformu S-300 PM. 
• MAZ-7910 – ovaj model pojavio se 1973. godine kao razvojni program MAZ 543. Najnaprednije varijante su imale nosivost od 38 tona. Služi za upotrebu sistema S-300.
• MZKT 7930 – ovo je jedna od retkih varijanti koja je dobila ime (Astrolog) i koristi se za lansirnu platformu sistema Iskander i jedne od verzija Pancira-S1.
• WS2400 – Jedina modifikacija koja počinje drugačijom abrevijaturom jer je reč o kineskoj kopiji MAZ – 543.

Jasno je da su Sovjeti s ovom porodicom ”teškaša” našli odgovarajuću meru, razrađujući uspešan koncept, stoga ćemo se u sledećem tekstu baviti najnovijim članovima ove uspešne serije.