Tokom noći između 20. i 21. jula, rumunske oružane snage zabeležile su ulazak ukrajinskih aviona Su‑27 u rumunski vazdušni prostor, dodatno proširivši ranije spekulacije da Kijev koristi teritorije susednih zemalja kako bi zaštitio svoju avijaciju od ruskih udara.

Prema podacima Ministarstva odbrane Rumunije, incident se dogodio u vreme masovnog ruskog udara na ukrajinske ciljeve u dubini teritorije. Oko 3:00 po lokalnom vremenu, radarski sistemi registrovali su kretanje čak 12 vazdušnih ciljeva u zoni Maramureš–Sučava, blizu ukrajinsko‑rumunske granice.

Četiri ukrajinska aviona su prešla granicu u rejonu Siget Marmacijej i Vikovu de Sus, a ubrzo su se vratili nazad u ukrajinski vazdušni prostor.

Ukrajinska strana objasnila je incident potrebom za “hitnim raspršivanjem aviona nakon intenzivnih ruskih udara”. “Avioni su poleteli sa zapadnih ukrajinskih aerodroma, što ih je dovelo do privremenog ulaska na teritoriju susedne zemlje”.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane Rumunije (MApN), dostavljenom rumunskim medijima,

„Usled ove situacije, ministarstvo je obavestio strukture koje koordiniraju civilni vazdušni saobraćaj, radi integrisanog praćenja situacije. Istovremeno, dva rumunska aviona F‑16 poletela su oko 03:30 iz Vazduhoplovne baze 86 Borčee, u okviru misija vazdušnog izviđanja, a oko 05:00 izdat je i nalog za poletanje dva aviona Eurofighter Typhoon italijanskog ratnog vazduhoplovstva, koja se nalaze u službi borbene vazdušne policije u Bazi 57 Mihail Kogalničanu.

Tokom operacija sprovedenih u periodu od 03:30 do 06:00, detektovano je ukupno 12 ukrajinskih vazdušnih ciljeva, koji su se kretali u ukrajinskom vazdušnom prostoru, severno od granice sa Rumunijom. Četiri od tih ciljeva su nenamerno, na nekoliko minuta, ušle u rumunski vazdušni prostor, u oblastima Siget Marmacijej i Vikovu de Sus, ali nisu predstavljale stvarnu opasnost za nacionalnu bezbednost, živote ljudi niti rumunska materijalna dobra.

Po završetku misije, rumunski avioni F‑16 sleteli su oko 06:00 u bazu Borčea, dok su italijanski Eurofighter Typhoon sleteli oko 07:00 u bazu Mihail Kogălniceanu.“

Međutim, brojni eksperti izražavaju sumnju da je reč o slučajnosti. S obzirom na jasno vidljivu putanju i odsustvo ikakve reakcije rumunskog ratnog vazduhoplovstva, mnogi zaključuju da Bukurešt namerno dozvoljava ukrajinskim avionima da koriste rumunski vazdušni prostor.

Teško je poverovati, navode analitičari, da bi četiri ukrajinska aviona „slučajno” istovremeno prešla granicu.

Ova praksa praktično čini ukrajinsku avijaciju nedostupnom za ruska sredstva dejstva tokom napada, budući da se krije u prostoru NATO države. Ruski komentatori upozoravaju da bi ovakvo ponašanje moglo imati posledice za same susede Ukrajine, ako Moskva odluči da „skine bele rukavice“.

Vredi napomenuti da su ranije u više medija i na društvenim mrežama kružile informacije da ukrajinska avijacija tokom ruskih udara na aerodrome koristi i poljski i rumunski vazdušni prostor za skrivanje. Najnovije priznanje Bukurešta sada indirektno potvrđuje te tvrdnje.

Ako je zaista tačno da Ukrajina nesmetano koristi vazdušni prostor svojih suseda, to se po svim pravilima ratovanja može tumačiti kao direktno učešće Rumunije u sukobu protiv Rusije.

Tokom istog napada hipersonični „Kindžal“ uništio američki Patriot PAC‑3MSE

Ruski hipersonični projektil H‑47M2 „Kindžal“ ponovo je dokazao svoju moć, prenose od jutros brojni izvori, uništivši 21. jula u Ukrajini bateriju američkog protivvazdušnog sistema Patriot PAC‑3MSE. Ovaj događaj naglašava ranjivost zapadnih PVO sistema pred hipersoničnim pretnjama i otvara pitanja o efikasnosti Patriota u modernim sukobima.

Patriot PAC‑3MSE, koji koristi radar AN/MPQ‑65A, projektovan je da prati mete brzinom do 2200 m/s i da presreće balističke ciljeve na visinama do 36 km. Međutim, „Kindžal“, lansiran sa MiG‑31K, dostiže brzine od preko 10 Maha, visine do 35 km i ulazi u cilj pod uglovima od 85–90 stepeni, koristeći tzv. „mrtvi levak“ radara Patriota — konusni sektor u gornjoj hemisferi koji je potpuno nebranjen.

Pored toga, „Kindžal“ izvodi agresivne manevre sa opterećenjima od 20–30 g, što dodatno otežava presretanje čak i naprednim raketama MIM‑104F, koje koristi Patriot PAC‑3MSE. Iako ove rakete imaju aktivnu radarsku glavu i gasodinamičke korektore putanje, njihova efikasnost protiv hipersoničnih ciljeva sa nepredvidivom putanjom je izuzetno ograničena.

Patriot PAC‑3MSE koristi lanser M902/903 sa do 16 raketa MIM‑104F dometa do 120 km protiv aerodinamičkih ciljeva i do 60 km protiv balističkih. Bojeva glava teška 8,2 kg sa subbojevim elementima od volframa povećava letalnost protiv klasičnih meta, ali se pokazuje nemoćnom protiv hipersoničnog projektila poput „Kindžala“.

Sa druge strane, „Kindžal“ ima domet od 2000–3000 km i mogućnost da na terminalnoj fazi izvede manevre koje današnji zapadni PVO sistemi ne mogu da predvide ni da prate. Ovaj slučaj jasno pokazuje da je „Kinjžal“ dizajniran upravo za neutralisanje sistema poput Patriota, koristeći njihove slabosti kao što su „mrtva vornika“ i ograničene manevarske sposobnosti raketa presretača.

Uništavanje Patriota PAC‑3MSE ukoliko se potvrdi, još jednom dokazuje koliko su hipersonične rakete najveća pretnja savremenoj PVO i zašto NATO hitno mora da razvije novu generaciju sistema za odbranu od hipersoničnih ciljeva.