Kineske rakete spremne za udar: SAD misle da je Tajvan samo prvi cilj u novoj ofanzivi „mreže uništenja“!

Dok još tinjaju posledice raketnih udara između Izraela i Irana, u azijsko-pacifičkom regionu otvara se još jedno, potencijalno eksplozivno žarište. Visoki američki vojni zvaničnici dižu uzbunu u Kongresu, te upozoravaju na dramatično povećanje kineskih raketnih sposobnosti i na raspoređivanje takozvane „mreže uništenja“, čiji domet pokriva ne samo Tajvan, već i veliki deo Tihog okeana.

U zvaničnom izveštaju koji su američki generali iz Ratnog vazduhoplovstva i Svemirskih snaga dostavili Kongresu, navodi se da Narodnooslobodilačka armija Kine trenutno raspolaže sa više od 900 balističkih raketa kratkog dometa koje mogu direktno gađati Tajvan, kao i sa 400 krstarećih raketa koje pokrivaju širok spektar ciljeva u regionu – uključujući ključna ostrva poput Japana, Filipina, Indonezije i naravno same Tajvanske teritorije.

Ta takozvana „prva ostrvska linija“ obuhvata oblasti koje se u SAD smatraju „ključnim za odbranu Azije od kineske ekspanzije”. Međutim, sada se pokazuje da su mnoge od tih tačaka već u dometu kineskih raketa.

Prema generalu B. Čensu Saultzmanu i sekretaru za vazduhoplovstvo Troju Majnku, kineske raketne snage sistematski unapređuju svoje sposobnosti kako bi pojačale svoju sposobnost odvraćanja i dominacije u regionu.

Osim raketa kratkog dometa, Kina prema američkim procenama ima i 1.300 balističkih raketa srednjeg dometa koje dosežu do „druge ostrvske linije“, 500 koje mogu da pogode delove Aljaske i Australije, i preko 400 interkontinentalnih balističkih raketa sposobnih za nuklearne udare bilo gde u svetu.

Najveća zabrinutost Pentagona, međutim, odnosi se na ono što američki generali nazivaju „mrežom uništenja“ – sofisticirani satelitski sistem koji omogućava Kini da u realnom vremenu prati i označava mete za raketne udare, uključujući ciljeve na Tajvanu i američke snage raspoređene širom sveta.

General Saultzman je pred senatskim Odborom za odbranu izjavio da ga najviše zabrinjava mogućnost da Kina ovim sistemom može istovremeno da nadzire i gađa više ciljeva na velikim udaljenostima. Na pitanje senatora Dika Durbina da li je taj sistem povezan s američkim programom „Zlatna kupola“, Saultzman je objasnio da se „Zlatna kupola“ pre svega odnosi na odbranu teritorije SAD, dok je zadatak Svemirskih snaga SAD da zaštite američke jedinice širom planete od sve izraženijih pretnji iz svemira.

Pojam „mreža uništenja“ se, prema podacima časopisa Air & Space Forces, prvi put zvanično počeo koristiti tek oko 2018. godine. Prema rečima generala Saultzmana, Kina je do sada lansirala preko 470 satelita za obaveštajne, izviđačke i nadzorne svrhe. Ti sateliti, zajedno sa zemaljskim senzorima, omogućavaju gotovo momentalno ciljanje i precizne udare – baš kao što je viđeno u nedavnom sukobu Irana i Izraela.

Najnovije informacije koje američke službe šire navodno otkrivaju da je Iran u tim napadima koristio kineski navigacioni sistem BeiDou, koji je zamenio američki GPS. Prema navodima, iranske balističke rakete koje su pogađale civilne ciljeve i ključne zgrade u Izraelu, uključujući sedište Mosada, bile su vođene upravo pomoću kineske tehnologije.

Iran je, kako Pentagon tvrdi, zvanično deaktivirao sve GPS signale na svojoj teritoriji i potpuno prešao na kineski sistem BeiDou, uz tihu, ali sve očigledniju podršku Pekinga.

Za Kinu, aktuelni rat između Irana i Izraela nije samo lokalni sukob – u očima kineskog političkog i vojnog vrha, to je uvod u ono što ih očekuje po pitanju Tajvana. Peking pažljivo posmatra dešavanja, testira reakcije Zapada i – što je najvažnije – koristi sve mogućnosti da ojača svoje kapacitete.

Kina više ne deluje kao obična regionalna sila, žale se iz Pentagona. Sa neviđenim vojnim usponom, ogromnim tehnološkim resursima i čvrstim političkim fokusom na promenu globalne ravnoteže, ona danas predstavlja direktan i ozbiljan izazov za hegemoniju SAD.

Sve ukazuje da sledeći veliki sukob možda neće početi na Bliskom istoku – već u Aziji, i to između dve supersile.