Kompanija Boeing Defense, Space & Security dobila je izmenu ugovora vrednu 10,2 miliona dolara, čime se ukupna vrednost programa penje na 318,7 miliona dolara, za pretvaranje američkih penzionisanih F‑16 borbenih aviona u bespilotne mete QF‑16.
Ove „dronove zombije“, kako ih popularno nazivaju, Boeing će opremiti u svojoj fabrici u Sent Luisu: biće instalirani sistemi za telemetriju, automatsko gašenje leta, sigurnosne kontrole i sofisticirana elektronika bez posade, namenjena realističnim testovima savremenih raketa i PVO sistema.
Zamena za vremešne Fantome
Ovi QF‑16 dronovi zameniće starije modele QF‑4 Phantom, čime će se značajno unaprediti realističnost u simulacijama borbe protiv aviona četvrte generacije.
Američko ratno vazduhoplovstvo planira da upravlja flotom do 210 QF‑16 dronova sa baze u Džeksonvilu (Florida), a integracija u upotrebu očekuje se do decembra 2026. godine.
Konverzije borbenih aviona u mete imaju dugu istoriju — još od 1960-ih, F‑100, F‑104 i drugi služili su za testiranje naoružanja sa pravim ciljevima, bez ugrožavanja ljudskih života.
U svetlu Boeingove krize
Ovaj vojni uspeh dolazi u trenutku kada se Boeing suočava sa dubokom krizom u komercijalnom sektoru.
Kompanija je na udaru kritika posle smrtonosne nesreće Boeinga 787 Dreamliner (Air India), prve takve otkako je model uveden 2011. godine. Ranije su modeli 737 MAX uzrokovali smrt 346 putnika i globalno prizemljenje.
Dodatno, MAX 9 je 2024. godine izgubio vrata u letu, što je izazvalo ograničenje proizvodnje na 38 aviona mesečno. Boeing je prijavio gubitak od 4 milijarde dolara u prvom kvartalu 2024, dok se broj isporučenih aviona srozao na 348 – naspram 766 kod Airbus-a.
Problemi i u svemiru i u vojnoj proizvodnji
Ni vojni sektor nije imun: KC‑46 Pegasus tanker kasni i ima tehničke probleme, a Starliner kapsula za astronaute beleži višegodišnje odlaganja i troškove koji su premašili 1,6 milijardi dolara. Čak i prestižni projekat Air Force One kasni godinama, uz višemilionska prekoračenja budžeta.
Kompaniju potresaju i masovni odlasci menadžera, pravne istrage i pad akcija za čak 35% u 2024, dok uzbunjivači iz same kompanije optužuju da je bezbednost žrtvovana radi profita.
QF‑16: svetla tačka za Boeing?
Nasuprot ovim nedaćama, program QF‑16 beleži stabilan napredak. Prvi let sa pilotom izveden je još 2012, a bespilotna misija 2013. godine. Proizvodne linije u Floridi i Arizoni i dalje funkcionišu.
Avioni se pretvaraju u bespilotne jedinice sa mogućnošću 9-g manevrisanja pri nadzvučnim brzinama, simulirajući neprijateljske avione za testiranje naprednih raketnih sistema. Sistemi radara i naoružanja se uklanjaju, dok se dodaju sistemi za upravljanje letom, sigurnost i merenje pogodaka.
QF‑16 može leteti sa ili bez pilota, što omogućava fleksibilne testne scenarije uz minimalne rizike.
Vojna preciznost kao spas za posrnulog giganta
Uspeh QF‑16 projekta pokazuje da Boeing i dalje ima kapacitet za pouzdanu isporuku u vojnom sektoru, čak i kada civilni segment trpi ozbiljne udarce. Ako kompanija uspe da nastavi ovim putem, ovaj program bi mogao postati šablon za povratak izgubljenog poverenja.
Ipak, sa gomilom zaostalih i neuspešnih projekata — od 777X do Starlinera — Boeing je još daleko od potpunog oporavka. QF‑16 jeste svetla tačka, ali samo jedna misija u kritičnoj borbi za opstanak ovog nekadašnjeg giganta vazduhoplovstva.
Imaju lovu i tehnologiju , mogu kako hoce.