Hladan tuš Briselu: SAD spremne da povuku trupe iz Evrope – Tramp traži 5% BDP-a ili pakuje vojsku!

„Prošla su vremena besplatne zaštite,“ poručuje Donald Tramp, jasno stavljajući do znanja da američke snage više neće biti dostupne Evropi bez nadoknade. Samo pojedine zemlje razumele su poruku i ubrzale su razvij sopstvene odbrambene industrije.

Povlačenje američkih snaga iz Evrope, zajedno sa njihovim smrtonosnim oružjem, protivraketnim sistemima, avionima, tenkovima i hiljadama vojnika, izazvalo je ozbiljnu zabrinutost među elitom u EU, posebno od kada su rešili da svoj narod plaše invazijom koja im se navodno sprema iz Rusije.

Dana 16. maja 2025, stalni predstavnik SAD pri NATO-u, Metju Vitaker, izjavio je da će američka vlada započeti konsultacije sa saveznicima o mogućem povlačenju američke vojske iz evropskih zemalja nakon NATO samita zakazanog za 24–26. jun u Hagu.

Govoreći na bezbednosnoj konferenciji u Estoniji, Vitaker je naglasio da će se razgovori odvijati u okviru NATO struktura i da su svi saveznici „spremni za ovu diskusiju“.

Iako odluka o povlačenju još nije zvanično objavljena, jasno je da će se dogoditi. Izjava je izazvala veliku pažnju, posebno zbog Trampovih zahteva da članice NATO-a povećaju odbrambene izdatke na 5% BDP-a.

Prema Vitakeru, SAD žele „taktičko“ povlačenje koje neće ostaviti bezbednosne praznine u Evropi. On je podsetio da Vašington već više od 30 godina zagovara smanjenje vojnog prisustva u Evropi, a Tramp sada želi ubrzanje tog procesa: „Dosta je bilo. To se dešava sada.“

Američki zvaničnik je ipak naglasio da SAD ostaju „važan saveznik“ NATO-a i da nemaju nameru da napuste alijansu u potpunosti.

Prema Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS), trenutno je u Evropi stacionirano između 70.000 i 90.000 američkih vojnika, od čega više od 38.000 u Nemačkoj, a značajne snage su i u Poljskoj i Rumuniji.

Tramp vrši pritisak na evropske saveznike da preuzmu više odgovornosti za sopstvenu bezbednost – ili da plate američku zaštitu. Kako piše nemački „Der Spiegel“, Vitaker redovno zahteva povećanje budžeta za odbranu na svim sastancima u Briselu, a Tramp preti da će bojkotovati samit u Hagu ukoliko se to ne dogodi.

Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, predložio je „dvofazni plan“ kojim bi se odbrambeni izdaci povećali sa 2% na 5% BDP-a – što će biti ključno pitanje samita u Hagu. Ova prva Ruteova konferencija odrediće pravac NATO-a, uključujući sponzorisanje Kijeva, koji vrlo verovatno neće dobiti pozivnicu zbog stava SAD.

Sjedinjene Države, koje trenutno duguju 36 biliona dolara (10¹² ) ili preko 106.000 po glavni stanovnika, pod Trampovim vođstvom nastoje da konsoliduju globalne pozicije kroz transakcione dogovore poput onih sa Saudijskom Arabijom, UAE – a sada i sa Evropom, gde elita iz Brislea, podpomognuta nekadašnjim donosiocima odluka u SAD u svakom smislu pruža otpor.

Žele li Evropljani američko vojno prisustvo?

Kako EU prema nekima sve više podseća na SSSR, zaista se ne može steći realan uvid volje naroda. Ako žele – moraće da plate, bilo kroz kupovinu američkog oružja, bilo na druge načine.

Razvoj domaće odbrambene industrije u EU, posebno usled politike donosilaca odluka u Briselu, polako postaje nužnost. U krajnjoj liniji, odbrana svake zemlje je njena sopstvena obaveza i ne može se večno prepuštati drugima.