Rusija učvršćuje svoje prisustvo u Siriji uspostavljanjem vojne kontrole nad priobalnim oblastima zemlje, čime efektivno “odvaja” sopstvenu zonu uticaja, prenosi portal Erem News iz UAE.
Prema sirijskim izvorima, Moskva je započela formiranje snaga od 10.000 vojnika koje će obavljati policijske zadatke kako bi očuvale bezbednost i stabilnost u obalskim oblastima, u saradnji s privremenom sirijskom vladom na čijem je čelu Ahmed al-Šara.
Razgovori između Moskve i Damaska su u toku, a očekuje se da uskoro donesu konkretne rezultate. Istovremeno, zabeležen je porast broja ruskih transportnih aviona koji sleću u baze Hmejmim i Kamišli.
Prema novinarskim izveštajima, Rusija se odlučila na vojnu intervenciju u Siriji kako bi zaštitila zajednice Alavita i pravoslavnih hrišćana na obali, koje su poslednjih dana bile mete masakra od strane džihadističkih boraca i snaga nove sirijske vlasti.
Zapadna Sirija, naročito područje uz Sredozemno more, postala je poprište krvavih sukoba, a posebno su pogođene manjinske zajednice – Alaviti, iz koje potiče svrgnuti predsednik Bašar al-Asad (iako većina Alavita nije bila direktno povezana s njegovim režimom), i hrišćani.
Nova vlast u Damasku je pokušala da umiri Alavite tvrdnjom da pod njenom vlašću neće biti ubistava iz osvete, ali poslednji događaji izazvali su strah i masovno povlačenje stanovništva.
Sirijska vlada zatražila je pojačanja, pa su hiljade boraca prebačene u ovu oblast. Iako formalno deluju pod komandom nove vlasti, među njima ima frakcija koje su prethodno bile umešane u ozbiljna kršenja ljudskih prava i teško ih je staviti pod punu kontrolu.
Prisutnost ruske vojske na zapadu Sirije balansira prisustvo turskih snaga na severu, američkih trupa na istoku i izraelskih operacija na jugu zemlje.
Promena ruske strategije
Nakon pada Asadovog režima 8. decembra, Moskva redefiniše svoju strategiju u Siriji. Kremlj je, iz pragmatičnih razloga, prihvatio uspon ekstremističke milicije HTS (Hay’at Tahrir al-Sham), kako bi očuvao ključne vojne tačke: pomorsku bazu u Tartusu i vazdušnu bazu kod Latakije.
Ova odluka svedoči o ruskom cilju da zadrži dugoročnu vojnu prisutnost i uticaj u regionu, uprkos promeni režima u Damasku.
