Trka za nadmoć u vazduhu: Da li je avijaciji potreban sumanuto skup, ali potpuno autonomni lovac 6. generacije?

Vodeće avijacione sile širom sveta aktivno su se uključile u trku za razvoj lovca šeste generacije, svaka sa sopstvenim naučno-tehnološkim prioritetima i finansijsko-sirovinskim mogućnostima.

Razvoj ovakvog aviona zavisi kritično od pristupa naprednim tehnologijama – od veštačke inteligencije i autonomnog upravljanja, do materijala smanjene uočljivosti i savremene avionike.

Amerikanci predvode trku

Sjedinjene Američke Države svoju prednost vide u programu Next Generation Air Dominance (NGAD), koji predviđa razvoj kompletne borbene ekosfere – pilotiranog aviona kao osnove, autonomnog borbenog drona klase Collaborative Combat Aircraft (CCA), izviđačkih i elektronskih sistema.

Problem? Cena od preko 300 miliona dolara po letelici – bez pratećih sistema – što je višestruko više od cene primera radi lovca F-35.

Američka mornarica istovremeno razvija program F/A-XX za zamenu brodskog F/A-18E/F Super Horneta. Favorit je koncept Boeing F-47 – “nevidljivi” avion bez vertikalnih repova. Da bi se produžio borbeni radijus, razvija se i odgovarajući stelt-tanker za dopunu goriva u vazduhu.

Lockheed Martin pokušava da implementira inovacije iz NGAD-a u modernizovani F-35, koji bi trebalo da dostigne 80% sposobnosti aviona šeste generacije – ali za upola nižu cenu. Cilj je da se produži životni vek F-35 flote i obezbedi prelazna prednost.

Evropski izazovi

Velika Britanija, Italija i Japan sprovode zajednički program Global Combat Air Programme (GCAP), spajajući britanski Tempest i japanski F-X. Planiran je čitav autonomni borbeni ekosistem – sa integrisanim dronovima, pametnim modulima i nezavisnim mrežama. Avion će imati motore za trenutni prelaz iz jednog režima u drugi, omogućavajući superkrstarenje i visoku manevrabilnost.

Francuska, Nemačka i Španija rade na projektu Future Combat Air System (FCAS). Međutim, političke tenzije i neslaganja između Dassault-a i Airbusa o pravima na stealth tehnologiju koče projekat.

Pariz je dodatno razbesneo Berlin, jer Nemačka želi da kupi F-35. FCAS bi trebalo da poveže sve letelice u jednu digitalnu borbenu mrežu – ali realizacija je upitna zbog unutrašnjih konflikata.

Ostali konkurenti za „šesticu“

Kina razvija tajni J-XX kao deo “Plana 2035”, ali ključni problem ostaje pogonski sistem – WS-15 motor još nije pouzdan. Iako Kina ulaže u veštačku inteligenciju, efikasnost još nije dokazana.

Rusija se oslanja na projekte PAK DP i MFI-6 zasnovan na Su-57, sa ciljem borbe u bliskom svemiru i presretanja hipersoničnih ciljeva. Ipak, program je tek u začetku i podseća na dugi razvojni put Su-57.

Indija, Južna Koreja i Turska imaju ambicije da razviju sopstvene avione šeste generacije, ali je verovatnije da će se priključiti postojećim međunarodnim programima ili usavršavati borbene avione pete generacije.

Tehnološki rat postaje politički

Najveća dostignuća u ovoj oblasti dolaze iz SAD, Evrope, Izraela i Japana – i zaštićena su patentima. Sankcije, politički sukobi i trgovinske barijere mogu lako usporiti ili u potpunosti onemogućiti učešće u razvoju 6. generacije. Turska je, recimo, isključena iz F-35 programa zbog kupovine ruskog S-400, čime je izgubila pristup poverljivim podacima i tehnologiji.

U trenutku kada ni borbeni avioni pete generacije još nisu do kraja usavršeni, svet već ide ka razvoju šeste. Zato ne iznenađuje što svi sadašnji programi obuhvataju tek demonstratore tehnologije i projektne prototipove. Ova godina neće doneti ništa revolucionarno – osim možda pojedinačnih testiranja i tehničkih proboja.

Veliki problemi pred razvojnim timovima

Ogromni troškovi, kompleksna integracija veštačke inteligencije, problemi sa kibernetičkom bezbednošću i upravljanjem rojevima dronova, kao i ekstremna potrošnja energije najnovijeg oružja predstavljaju ozbiljne izazove.

Čak i SAD ne očekuju završeni NGAD pre sredine 2030-ih – dakle, tek za desetak godina, kada će se F-22 postepeno povlačiti iz službe.

Lovac šeste generacije neće stići ni danas, ni sutra. Svet još nije spreman za takav tehnološki skok – ni mentalno, ni industrijski. Ali država koja prva objedini inovacije XXI veka u novu borbenu paradigmu steći će prevlast ne samo na nebu, već i u globalnoj geopolitici.

Pregled poznatih projekata lovaca šeste generacije

Napomena:

• Većina ovih aviona se još uvek nalazi u fazi projektovanja, koncepta ili razvoja demonstratora tehnologije.
• Zajednički elementi šeste generacije: AI/autonomija, senzor-fuzija, komandovanje rojem dronova, cyber-otpornost, hipersonični profil leta i visoka energetska efikasnost.
• Neki programi (kao ruski i kineski) su obavijeni većom tajnošću i nedostatkom tehničkih podataka.