Šokantni zahtev Ukrajine: Kijev traži 115 aviona i 98 milijardi dolara od Nemačke – da li će Berlin ispuniti?

U dramatičnom političkom potezu koji je uzdrmao evropsku geopolitičku scenu, Andrij Meljnik, stalni predstavnik Ukrajine pri UN i bivši ambasador u Nemačkoj, uputio je javni zahtev budućem nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu da Ukrajini prebaci čak 30% vojne avijacije i kopnene opreme Bundesvera.

Zahtev uključuje 45 višenamenskih borbenih aviona Eurofighter Typhoon, 30 aviona Tornado, 25 helikoptera NH90, 15 jurišnih helikoptera Eurocopter Tiger, 100 tenkova Leopard 2, kao i 150 raketa dugog dometa Taurus. Meljnik je takođe zatražio i da Nemačka do 2029. izdvaja 0,5% BDP-a – što iznosi oko 98 milijardi dolara – za podršku ukrajinskoj vojsci.

Test za novu nemačku vlast

Ovaj zahtev dolazi pred stupanje na funkciju nove nemačke koalicione vlade CDU/CSU i SPD 6. maja 2025. Fridrih Merc je poznat po ratobornijem pristupu prema Rusiji u poređenju sa umerenim Olafom Šolcom, koji je ranije odbijao isporuku raketa Taurus, kako bi izbegao dodatnu eskalaciju.

Meljnik sada testira granice nove nemačke politike – ako Berlin pristane makar i delimično, to bi navodno moglo pokrenuti domino efekat u NATO-u i otvoriti vrata povećanju naoružavanja Kijeva.

Eurofighteri i izazovi za Ukrajinu

U srcu zahteva su avioni Eurofighter Typhoon – višenamenski lovci sposobni za misije u vazduhu i na zemlji, brzinom do 2 maha. Nemačka trenutno poseduje oko 138 ovih letelica, dok traženih 45 čini čak trećinu njihove operativne flote.

Problem, međutim, leži u logistici. Ukrajinske vazduhoplovne snage se i dalje oslanjaju na avione iz sovjetske ere, poput MiG-29 i Su-27, pa bi integracija ovih zapadnih letelica zahtevala godine obuke, infrastrukturu i logistiku koje nemaju.

Spisak zahteva

Meljnikov neverovatan spisak nije ograničen samo na avione, već uključuje i:

• 30 aviona Tornado
• 25 transportnih helikoptera NH90
• 15 jurišnih helikoptera Eurocopter Tiger
• 100 tenkova Leopard 2
• 115 borbenih vozila Puma
• 130 Marder oklopnjaka
• 130 točkaša GTK Boxer
• 300 transportera Fuchs
• 20 MARS-II raketnih sistema

Pored toga, 150 raketa Taurus – sa dometom od 500 km i stealth karakteristikama – ostaje najkontroverzniji element, jer mogu pogoditi duboko u rusku teritoriju, što podiže tenzije u Bundestagu.

Politička dilema i javna podrška

Iako je Fridrih Merc tokom posete Kijevu u decembru 2024. podržao isporuku Taurusa, njegova koalicija sa SPD-om i dalje balansira između podrške Ukrajini i unutrašnjih političkih ograničenja.

SPD, predvođen Larsom Klingbeilom, ostaje oprezan, dok ministar odbrane Boris Pistorijus podržava veću pomoć, ali ima ograničen uticaj unutar partije. Ispitivanja javnog mnjenja u januaru 2025. pokazala su da nemački građani prioritet daju ekonomskoj stabilnosti nad povećanjem naoružavanja Ukrajine.

Reakcije i geopolitičke posledice

Ako bi Nemačka pristala čak i delimično na ovaj zahtev, to bi moglo dati vetar u leđa Britaniji i Francuskoj – koje već isporučuju Storm Shadow i SCALP rakete – da dodatno pojačaju podršku Kijevu.

S druge strane, Rusija je već upozorila da bi takve isporuke predstavljale „crvenu liniju“, dok je Peking sve pažljiviji u posmatranju kohezije NATO-a u kontekstu svojih planova za Tajvan.

Zahtev Andrija Meljnika ne predstavlja samo molbu za pomoć – to je geopolitička provokacija, strateško testiranje nove nemačke vlade i NATO-a.

I dok američki predsednik Donald Tramp najavljuje smanjenje podrške Ukrajini i direktne pregovore sa Moskvom zarad okončanja sukoba, teret naoružavanja Kijeva prelazi na elite u Briselu i Londonu, koji uz pomoć prethodnih donosioca odluka u SAD, još uvek imaju moć da postavljaju sebi podobne vlasti širom država EU.

Da li će Nemačka, predvođena Fridrihom Mercem, preuzeti lidersku ulogu i rizikovati sopstvenu bezbednost – ili će izabrati oprez i fiskalnu štedljivost?

Odgovor bi mogao odrediti sudbinu ne samo Ukrajine, već i budućnost evropskog bezbednosnog pravca.