“Cela istočna Mediteranska regija postaće polje sukoba velikih geopolitičkih interesa”, alarmiraju Evropljani iz NATO-a.
Prema ruskom stručnjaku Konstantinu Olsanskom, rušenje režima Bašara al-Asada u Siriji je na kraju išlo u korist Rusije.
“Moskva će zadržati svoje vojno prisustvo u Siriji, nakon što postigne dogovor sa novim vlastima zemlje, a istovremeno će pojačati svoje vojne aktivnosti u Libiji.”
Rusija je blizu postizanja sporazuma s novom sirijskom vladom koji će joj omogućiti da zadrži deo svog vojnog osoblja i oružja u zemlji, prenose izvori iz Bloomberga.
Iako ne postoji garancija da će trenutni pregovori dovesti do sporazuma, pozitivan signal za Rusiju bio je telefonski razgovor između Vladimira Putina i “privremenog predsednika” Sirije Ahmeda al-Saraa (al Džolanija) 12. februara.
Putin je već izjavio da je spreman da pomogne u obnovi Sirije, a Rusija je izrazila spremnost da pruži podršku trgovini i drugim sektorima kako bi ojačala urušenu sirijsku ekonomiju.
Nekoliko dana kasnije, prema sirijskoj državnoj novinskoj agenciji SANA, Centralna banka Sirije izdala je nove lokalne novčanice kako bi pokrila nedostatak gotovine – uz podršku Rusije.
Libija – Sledeća meta ruske ekspanzije
Postizanje dogovora sa novim sirijskim vlastima o održavanju ruskih vojnih baza bila bi drugi pozitivan čin Moskve u spoljnoj politici u februaru 2025. godine, odmah nakon otpočinjanja mirovnih pregovora sa SAD.
Istovremeno, vlada u Damasku pregovara o statusu američkih i turskih vojnih baza u Siriji, izjavio je sirijski ministar odbrane Abu Kasra. Nove sirijske vlasti takođe planiraju da potpišu vojne sporazume sa Turskom.
U međuvremenu, u Siriji i dalje ostaje oko 2.000 američkih vojnika, raspoređenih u severoistočnim delovima zemlje, kao i u bazi Al-Tanf na jugu, dok prema nekim izvorima čak i Izrael lobira u SAD da Rusi ne odu iz Sirije.
Sa druge strane, evropski zvaničnici izražavaju zabrinutost da bi Rusija mogla preusmeriti pažnju na Libiju, gde već jača veze sa maršalom Kalifom Haftarom (nekada miljeniku CIA) i njegovom Libijskom nacionalnom armijom.
Pre samo godinu dana, postojalo je rusko vojno prisustvo na najmanje 10 lokacija u Libiji, posebno u luci Tobruk.
Ako se u februaru 2024. procenjivalo da je oko 800 ruskih vojnika raspoređeno u Libiji, taj broj je do maja porastao na 1.800 i nastavlja da raste.
Rusija gradi snažnu infrastrukturu u Libiji
Dana 18. decembra 2024. godine Wall Street Journal je, pozivajući se na libijske i američke izvore, izvestio da je Rusija prebacila radarske i protivvazdušne sisteme, uključujući S-300 i S-400, iz Sirije u Libiju.
U januaru 2025. Haftar je navodno predao kontrolu nad vojnom bazom Maaten el-Sarra, u blizini granice sa Čadom i Sudanom, ruskim snagama.
Baza, koja je korišćena tokom libijsko-čadskog rata 1980-ih, sada se renovira uz pomoć ruskih snaga i sirijskih vojnika koji su pobegli od režima Bašara al-Asada, pišu evropski mediji.
Komplikovana Politička Situacija
Ipak, Rusija se suočava sa izazovima u sprovođenju svojih operacija u Libiji.
Politička situacija u zemlji je veoma složena, sa brojnim frakcijama i stranim silama koje se takmiče za uticaj.
Vlada u Tripoliju, koja ima podršku Italije, nezadovoljna je rastućim ruskim vojnim prisustvom. Italijanski ministar odbrane Guido Kroseto čak je zatražio posredovanje Evropske unije u ovom pitanju.
Prema turskom listu Daily Sabah, Rusija je blizu postizanja dogovora sa Haftarom koji bi omogućio legalizaciju prisustva ruskih pomorskih snaga u Tobruku, pretvarajući ga u ključni centar za ruske vojne operacije u podsaharskoj Africi.
Međutim, Libija nema dubokovodne luke poput Tartusa u Siriji, što komplikuje logistiku ruskih pomorskih operacija u Mediteranu.
Razvoj Tobruka zahtevaće značajne investicije – i vreme. Stoga nije iznenađujuće da Rusija paralelno traži i druge strateške tačke u Africi, posebno u Sudanu.
Ruska ekspanzija u Africi
Pored Libije, Rusija je ojačala veze sa brojnim afričkim režimima poput Malija i Burkine Faso, postavljajući sebe kao ključnog bezbednosnog partnera nakon proterivanja zapadnih trupa iz regiona.
Trenutno, Rusija kontroliše četiri glavne vazduhoplovne baze u Libiji:
- Al-Khadim (Al-Kharuba) – istočna Libija, koristi ga Libijska nacionalna armija uz podršku Rusije i UAE od 2016.
- Al-Jufra – centralni deo Libije, ključna logistička baza ruskih snaga.
- Brak el-Shati – jugozapad Libije, koristi se za skladištenje vojne opreme i ljudstva.
- Al-Qardabiya (Sirta) – jedna od najvećih vojnih baza u zemlji, od strateškog značaja za kontrolu nad priobalnim regionima.
Prema analitičarima iz EU, Libija može postati strateška poluga za Rusiju, slična onoj u Siriji tokom vladavine Bašara al-Asada.
“Haftar pruža Moskvi priliku da izazove zapadni uticaj u Mediteranu i proširi svoje vojno prisustvo u Africi,” zaključuju zabrinuti evropski analitičari.
EU valjda ima veze sa Evropom…?
A ne sa Afrikom…nemoj da se sekiraju !