NATO je najavio pokretanje takmičenja “Counter Glide Bombs“, s ciljem razvoja tehnologija za detekciju, presretanje i neutralizaciju ruskih vođenih avio-bombi FAB. Prema uslovima konkursa, predloženo rešenje mora biti jednostavno za primenu, bez potrebe za dugotrajnim obukama ili složenim procesom integracije.
Takođe, Alijansa je naglasila da predložene kompanije mogu biti napredni koncepti ili adaptacija postojećih sistema naoružanja.
Predlog treba da ispuni bar jednu od sledećih funkcija:
✔️ Detekcija
✔️ Elektronsko ometanje, uključujući blokadu satelitske navigacije
✔️ Neutralizacija same bombe
✔️ Onemogućavanje nosača pre nego što dosegne optimalne uslove lansiranja
✔️ Zaštita potencijalnih ciljeva od udara
Pored toga, rešenje treba da bude isplativo i lako prilagodljivo za masovnu proizvodnju.
Takmičenje otvoreno samo za NATO države
Važno je napomenuti da se takmičenje odnosi isključivo na kompanije iz država članica NATO-a, što znači da će primera radi ukrajinske kompanije biti isključene.
Ova inicijativa je deo šire strategije NATO-a za razvoj mreže inovacija u sektoru odbrane, navodi se u izveštaju njihovih medija. Svake godine NATO organizuje dva ovakva izazova, od kojih svaki ima drugačiji fokus i cilj, u skladu sa prioritetima Savezničke Komande za Transformaciju (ACT).
Predlozi će biti prihvaćeni do 13. marta, dok će rezultati biti objavljeni na zvaničnom događaju NATO-a 27. i 28. marta. Rok za dostavljanje rešenja je relativno kratak, što sugeriše da NATO želi hitno rešenje.
Vredi podsetiti da je prošle godine ovaj pakt organizovao konkurs za automatsku detekciju i uklanjanje minskih polja i za razvoj sistema zaštite dronova od elektronskog ometanja.
Zašto NATO želi hitno da njihove kompoanije pronađu protivotrov za ruske bombe?
Iako nije jasno kakve će tehnologije biti predložene, činjenica da NATO posvećuje resurse ovom programu pokazuje da pakt ruske bombe FAB vidi kao ozbiljnu pretnju – ne samo Ukrajini, već i sopstvenim snagama.
NATO doktrina, naviknuta na konflikt sa drastično slabijima, tradicionalno se oslanja na potpunu vazdušnu dominaciju, međutim, takav koncept u velikoj meri zavisi od Sjedinjenih Američkih Država.
S obzirom na sve češće upotrebe kliznih bombi velikog dometa, postoji jasna potreba za prilagođavanjem NATO strategije protiv ove pretnje.
Inspiracija iz Američkih Projekata
Rastuća upotreba kliznih bombi nije ograničena samo na Rusiju, štaviše Rusi su tek tokom ukrajinskog koflikta potpuno usavršili i omasovili ekonomičnu proizvdnju kompleta za dobro poznate FAB – KAB avionske bombe.
Američki vojni projekti takođe pokazuju da se ove tehnologije sve više razvijaju i šire:
🔹 Powered JDAM – dodavanje mlaznog motora na JDAM-ER kako bi se produžio domet
🔹 ERAM (Extended Range Attack Munition) – bomba sa dometom od 463 km.
Ove inovacije ukazuju na to da će klizne bombe u budućnosti igrati ključnu ulogu u modernom vazdušnom ratovanju, a NATO traži način da ih efikasno neutrališe pre nego što postanu neizbežna pretnja za njegove snage.
Izuzetno opasan kec u rukavu Rusije
Podsetimo, pričvršćivanjem krila i satelitskih kompleta za navođenje na FAB bombe od 500, 1.000, 1.500 i od nedavno čak 3000 kilograma, Rusi su pokazali da su uspeli izuzetno brzo da u velikoj količini proizvedu municiju analognu ali destruktivniju od američkih JDAM i francuskih kliznih bombi Hammer.
Sa ovom municijom, koju su inače često koristili sa udaljenosti od oko 50 km, ruski lovci-bombarderi Suhoj Su-34 (kojih takođe imaju na pretek) mogu da značajno pojačaju svoja dejstva bez preterano rizičnog izlaganja ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani.
Zapadni vojni analitičari kažu da bi visoko destruktivni potencijal bombe FAB-3000 M-54, teške tri tone, „jesu veliki problem za ukrajinske snage“, a o tome je pisao Biznis Insajder.
Rusija je prvi put lansirala svoju najrazorniju bombu od 3000 kilograma sa dodatim UMPK kompletima na selo Lipci na severu Harkovske oblasti. Nakon toga usledio je još jedan video upotrebe na istoj lokaciji, da bi nakon toga osvanulo više video snimaka zastrašujućih efekata razaranja FAB-3000 bombe na ukrajinskom frontu.
Kao reakciju na to iz “Instituta za proučavanje rata” (ISW) sa sedištem u Vašingtonu izjavili su kako veruju da lansiranje bombe ukazuje da će ruske trupe biti u stanju da nanesu još veću štetu infrastrukturi i prednjim pozicijama Ukrajine.
“Bomba je pala 15 metara od zgrade, ali je ipak izazvala ozbiljnu štetu”, pisala je američka Radio Sloboda. “Bomba je opremljena kompletom za navođenje, koji je pretvara u vođenu bombu, odnosno onu koju ne lansira avion iznad nekog objekta, već se lansira sa mnogo veće udaljenosti”, objašnjavao je Business Insider.
“Nakon udara”, napominje publikacija, “bomba stvara ogromnu vatrenu loptu koja, kada eksplodira, uništava gotovo sve što joj se nađe na putu u radijusu od nekoliko desetina metara”.
Oružane snage Ukrajine najavljivale su da će da se bore protiv ovog naoružanja lovcima F-16, međutim, to nismo do sada videli u praksi.
Klizne avio bombe imaju kratko vreme leta i niz drugih karakteristika, poput slabog radarskog otiska ali i mogućnosti promene putanje, zbog čega ih je izuzetno teško presresti.
Iako se očekivalo, upotreba lovaca F-16 nije sprečila korišćenje FAB bombi iz Su-34, a postoje predviđanja kako Rusi takođe planiraju da ove zastrašujuće bombe lansiraju sa zemlje iz najvećeg na svetu, višestrukog lansera KN-25 600 mm, severnokorejske proizvodnje.
NATO na aparatima. Kako može Rusija da presreće i elektronski neutrališe naše JDAM bombe, a mi ne možemo njihove. Od muke pucaju po šavovima.
Neće da mi objave komntar. Ustvari pitanje: kako ti do juče pljuješ po Rusima, a sad ih braniš? Ili ima više ljudi koji koriste Anonimno kao ime?