Mirovni sporazum za Ukrajinu mogao bi uključivati odmrzavanje 300 milijardi dolara ruskih sredstava

Predloženi plan za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava suočava se sa pravnim i političkim preprekama.

Vlada Sjedinjenih Američkih Država navodno je predložila prebacivanje približno 300 milijardi dolara zamrznutih ruskih sredstava na poseban eskrou račun kao deo potencijalnog mirovnog sporazuma za rešavanje sukoba između Rusije i Ukrajine.

Ovaj predlog je u skladu sa stalnom finansijskom i vojnom podrškom Zapada Ukrajini.

Prema izveštaju CNN-a, administracija odlazećeg predsednika SAD Džoa Bajdena zagovarala je uspostavljanje eskrou računa za čuvanje ruskih sredstava. Ta sredstva bi bila oslobođena Rusiji samo u sklopu dogovorenog mirovnog sporazuma sa Ukrajinom.

Bajdenovi savetnici navodno su radili na pridobijanju podrške Evropske unije (EU) za ovaj plan pre kraja njegovog mandata.

Iako tim novoizabranog predsednika Donalda Trampa nije izrazio protivljenje predlogu, evropski partneri iskazali su rezerve. Oni upozoravaju da bi direktna konfiskacija ruskih sredstava mogla predstavljati kršenje međunarodnog prava. Kritičari u Evropi takođe ističu da bi takav presedan mogao ugroziti globalnu finansijsku stabilnost.

Od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, zemlje G7 su zamrzle više od 325 milijardi dolara ruskih suverenih sredstava. Ministarstvo finansija SAD alociralo je 20 milijardi dolara prihoda generisanih od tih zamrznutih sredstava kroz inicijativu G7 za Ekstraordinarno ubrzanje prihoda (ERA) za humanitarne i institucionalne svrhe u Ukrajini, isključujući vojnu primenu.

U decembru 2024. godine, ukrajinski premijer Denis Šmigal potvrdio je prijem milijardu dolara iz zamrznutih ruskih sredstava. Ovo je prva tranša planiranih 20 milijardi dolara u okviru G7 inicijative, s ciljem jačanja ekonomske otpornosti Ukrajine tokom trajanja sukoba.

EU je takođe preusmerila 390 miliona evra (402 miliona dolara) zamrznutih sredstava u ukrajinsku odbrambenu industriju kroz finansijski model poznat kao “danski model”. Ovaj program je finansirao oružje poput dronova dugog dometa i protivbrodskih raketa, uz doprinos Danske, Švedske i Islanda.

Kremlj je oštro kritikovao zapadne mere za zamrzavanje i preusmeravanje ruskih sredstava. Predsednik Rusije Vladimir Putin opisao je sankcije kao bez presedana, ali je naglasio da nisu prouzrokovale nepopravljivu štetu ruskoj ekonomiji.

Zamenik predsedavajućeg Komiteta za međunarodne poslove ruskog Saveta Federacije Andrej Klimov pozvao je na istragu o zakonitosti prebacivanja tih sredstava Ukrajini.

Tramp najavio brzi susret s Putinom: Nova strategija SAD prema ukrajinskom sukobu

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp najavio je da planira sastanak s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom ubrzo nakon preuzimanja funkcije sledeće nedelje. Prema njegovim rečima, pregovori s ruskim liderom mogli bi biti ključni korak ka okončanju sukoba u Ukrajini, koji traje od februara 2022. godine. Ipak, tačan datum sastanka još nije utvrđen.

U intervjuu za Newsmax, Tramp je naglasio da je dijalog s Putinom centralni deo njegove strategije za rešavanje konflikta. „Postoji samo jedna strategija, i ona zavisi od Putina. Ne verujem da je zadovoljan trenutnom situacijom, jer ni za njega ovo nije idealan scenario,“ izjavio je Tramp.

Njegov budući savetnik za nacionalnu bezbednost, Majk Volc, potvrdio je da bi sastanak mogao biti organizovan u danima ili nedeljama nakon Trampove inauguracije. To bi bila prva direktna komunikacija između lidera SAD i Rusije od početka sukoba u Ukrajini, koji je doveo do međunarodne izolacije Moskve.

Evropski oprez i ukrajinska zabrinutost

Evropski saveznici SAD izrazili su oprezni optimizam, nadajući se da bi ovi pregovori mogli označiti početak deeskalacije. Međutim, Kijev je reagovao sa zabrinutošću, strahujući da bi potencijalni dogovori između Vašingtona i Moskve mogli ugroziti ukrajinske interese.

Tramp je tokom kampanje često kritikovao politiku prethodne administracije Džoa Bajdena, posebno velike vojne i finansijske pomoći Ukrajini. Njegov pristup, fokusiran na smanjenje američkog angažmana u inostranim konfliktima i pragmatične odnose s Rusijom, izazvao je polemiku kako u SAD, tako i u inostranstvu. Dok jedni smatraju da bi to moglo oslabiti pritisak na Moskvu, drugi podržavaju ideju direktnog dijaloga.

Promena prioriteta spoljne politike

Prema izveštaju Bloomberga, Tramp ne vidi ukrajinski sukob kao strateški značajan za nacionalne interese SAD. Njegova administracija planira da preispita obim podrške Kijevu i usmeri resurse na rešavanje unutrašnjih problema, za koje smatra da su važniji za američke građane.

Izvori bliski Trampovom timu navode da on veruje kako sukobi van granica SAD ne bi trebalo da budu prioritet, osim ako ne predstavljaju direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti. Ovaj stav odražava njegova predizborna obećanja, tokom kojih je kritikovao Bajdenovu administraciju zbog velikih finansijskih ulaganja u podršku Ukrajini.

Moguće posledice Trampove politike

Trampova retorika izazvala je zabrinutost kod političara i stručnjaka, koji smatraju da bi ovaj pristup mogao oslabiti međunarodni položaj SAD i narušiti jedinstvo saveznika koji podržavaju Kijev. S druge strane, Trampovi pristalice tvrde da je reevaluacija spoljnopolitičkih prioriteta neophodna za obnovu ekonomske i političke stabilnosti u zemlji.

Analitičari upozoravaju da bi promena američkog kursa prema Ukrajini mogla povećati uticaj Rusije u regionu. Tramp je već više puta isticao važnost dijaloga s Moskvom i potrebu za uspostavljanjem obostrano korisnih odnosa. Očekuje se da će njegova administracija preduzeti korake ka obnovi pregovora s Kremljom, koji bi mogli uključivati i načine za rešavanje sukoba u Ukrajini.