Ruska balistička raketa srednjeg dometa “Orešnik”, kojom su oružane snage Rusije pogodile fabriku “Južmaš” u Dnjepropetrovsku, nije najnoviji model, piše ukrajinski portal Defense Express. Prema navodima, rezultati ispitivanja ostataka rakete ukazuju na to.
Jedan od delova pronađenih među ostacima rakete Orešnik imao je serijski broj i oznake sa datumom proizvodnje: 12. april 2017. Činjenica da se u ovoj raketi nalazila komponenta stara 7 godina ukazuje na to da je raketa Orešnik verovatno bila sastavljena oko 2017-2018. godine.
Od tada je, prema rečima ukrajinskih vojnih analitičara iz publikacije Defense Express, raketa verovatno bila uskladištena, a njihovi navodi su potkrepljeni foto-dokazima delova rakete.
„Činjenica da se u ovoj raketi koristi deo star više od sedam godina direktno ukazuje na to da je konkretni ‘Orešnik’ sastavljen oko 2017-2018. godine i da je od tada bio uskladišten,“ navodi se u izveštaju.
Ukrajinski izvori analiziraju poreklo rakete
Autor članka podseća da je upravo 2017. godine Rusija planirala pokretanje serijske proizvodnje rakete RS-26 „Rubež“, za koju zapad i Kijev smatraju da je pravo ime „Orešnika“.
Ova otkrića takođe ukazuju na to da je razvoj rakete Orešnik započeo mnogo ranije, jer je 2017. samo godina proizvodnje određenog dela. Čini se da su nacrti projekta ove rakete postojali još početkom 2010-ih, ako ne i ranije.
Posebnu pažnju zaslužuje serijski broj dela, EFIT 302811.002. Oznaka EFIT povezana je sa ruskom kompanijom za razvoj raketa NPTsAP (Pun naziv: Naučno-proizvodni centar za automatiku i izradu instrumenata, nazvan po akademiku N. A. Pilužinu), koja je deo državne agencije Roskosmos, odgovorne za ruski svemirski program.
NPTsAP je radila na sistemima za kontrolu lansiranja raketa Zenit, Proton-M, kao i za pogonske module Fregat. Na primer, integrisani sistem za raketu Zenit ima oznaku EFIT 377513.008, dok je za modul Fregat označen kao EFIT.378111.003.
Takođe je poznato da je NPTsAP razvila sistem za kontrolu interkontinentalne balističke rakete Topolj-M.
Pomenut je i sistem kontrole pogonskog modula sa oznakom EFIT.373868.064, namenjen ruskom Ministarstvu odbrane, što se pominje u odluci Arbitražnog suda u Moskvi br. A41-96126/22 od 21. jula 2023. Oprema je trebalo da bude ugrađena u gornji deo krstareće svemirske rakete, deo proizvoda sa oznakom 14P422 (ime nije moglo biti potvrđeno).
Ovi dokazi ukazuju na mogućnost da je NPTsAP učestvovao u proizvodnji rakete Orešnik: bilo kroz obezbeđivanje kontrolne opreme, proizvodnju cele rakete, višestruke MIRV glave ili završne faze rakete.
Ove sličnosti su potpuno očekivane, jer su stručnjaci ranije pretpostavili da je u stvaranju rakete Orešnik Rusija jednostavno sastavila nekoliko unapred proizvedenih komponenti. Rezultat je, suštinski, rekonstrukcija interkontinentalne rakete Jars, koja je modernizovana verzija sovjetske rakete Topolj.
Na osnovu rezultata istraživanja, na koje se poziva Defense Express, zaključeno je da je Moskva prekršila sporazum sa SAD o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.
Naglašeno je i da svi rezultati istraživanja još nisu objavljeni, te se očekuje da bi dodatni podaci mogli biti još zanimljiviji.
Politički kontekst i reakcija Kijeva
Treba napomenuti da zajedno Kijev i zapad poslednjih dana pokušavaju na sve načine da ublaže utisak koji je ostavio napad „Orešnikom“ na „Južmaš,“ strahujući da bi evropske prestonice mogle razmotriti povlačenje ili smanjenje podrške Ukrajini.
Problem je u tome sto uopšte nisu sigurni o čemu se radi ? Falsifikuju, lazu i rade propagandu
Iz koje veš mašine, su uzeli taj deo!? 😂
Zaista, “Orešnik” je napravio nemiran san ne samo u nacističkoj Ukrajini, već i kod svih mrzitelja ruskog, slobodarskog, naroda.
Vrijeme je da se zaštiti Rusija, da se ponovo aktuelizira Kijevska Rusija, da se vrati ruski грунт.
Ono što su našli je toliko primitivno da smo se usrrrsli od smeha…
РУБЕЖ…
Želeo bih da čitaocima pružim nekoliko istorijskih činjenica, da bi mogli da shvate odgovarajući istorijski kontekst.
Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg dometa (Intermediate-Range Nuclear Forces (INF) Treaty) je potpisan 1987. godine od strane američkog i sovjetskog lidera, Regana i Gorbačova, kojim su se zemlje-potpisnice obavezale na potpunu eliminaciju ove klase oružja (što se nije odnosilo na rakete lansirane iz vazduha ili sa mora, nego samo sa kopna). Nakon raspada SSSR-a, Rusija preuzima obaveze iz ovog sporazuma. Već 2007. godine Predsednik RF, Vladimir Putin, je upozorio da ovaj sporazum treba revidirati, iz više razloga- kako zbog činjenice da su SAD već počele ili planiraju raspoređivanje anti-balističkog raketnog štita u Evropi (po ruskom tumačenju, ovakav sistem narušava stratešku ravnotežu u Evropi, jer njegove komponente mogu da budu prilagođene ofanzivnom delovanju), tako i zbog toga što ovaj sporazum obuhvata samo ove dve zemlje (Rusiju i SAD), a u međuvremenu su druge zemlje (Kina, Vel. Britanija, Francuska…) počele da razvijaju ovu klasu oružja. Podsetimo, SAD su jednostrano izašle iz ABM sporazuma (Anti-Ballistic Missile Treaty-Sporazum o anti-balističkoj zaštiti) još 2002. godine, pod pomalo naivnim izgovorom da mogu da budu predmet ograničenog nuklearnog napada od strane država koje one nazivaju “odmetničkim” ili “terorističkim”, kao što su Iran ili Sev. Koreja. Uzgred, nijedna od ove dve zemlje tada nije imala nuk. oružje. Namerno kažem “naivni izgovor”, jer su SAD već sledeće godine izvršile invaziju na Irak, pod potpuno lažnom, izmišljenom optužbom da ova zemlja tada ima oružje za masovno uništenje. Irak jeste imao velike zalihe hemijskog oružja (koje je korišćeno u iračko-iranskom ratu), ali su sve zalihe uništene od strane UN nakon Zalivskog rata 1991. god. Izrael je svojim napadom na nuk. reaktor u Osiraku praktično eliminisao irački nuk. program još 1981. godine. Kako god, SAD su instalirale svoj anti-balistički sistem u Rumuniji i Poljskoj (sistem THAAD), a nedavno i kopnenu varijantu sistema AEGIS u Poljskoj. Inače, treba istaći da je ovaj poziv Predsednika Putina izrečen na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, a deo tog njegovog obraćanja se odnosio i na “raspad SSSR-a kao najveću geopolitičku katastrofu XX veka”, što je svojevremeno odjeknulo kao bomba na Zapadu, pogotovo u kontekstu tada već zahuktalog širenja NATO-a na Istok. Ukrajina sebi daje za pravo da komentariše nešto sa čim nije imala nikakve veze, a pri tome zaboravlja da je najavila neke poteze koji su od strane Rusije protumačeni kao kršenje Budimpeštanskog sporazuma-konkretno, napuštanje pozicije vojne neutralnosti i otvoreno zalaganje za ulazak te zemlje u NATO (što je čak ušlo i u ukrajinski ustav!), da i ne pominjemo želju Zelenskog da na teritoriji te zemlje bude stacionirano nuk. oružje). Dakle, Ukrajina ne bi trebalo konstantno da pokušava da uvuče NATO i ceo kolektivni Zapad u ovaj rat. Ukrajinska tumačenja o kršenju INF Sporazuma od strane Rusije su upravo u toj funkciji, a kao što vidimo, istorijski kontekst je izuzetno važan. Otuda stalno pominjanje datuma kada su proizvedene pojedine komponente-SAD i Rusija su napustile ovaj Sporazum 2019. godine, SAD su to prve učinile, upravo pod izgovorom da Rusija stalno krši ovaj sporazum. Da li je to tako ili ne, neka čitaoci prosude sami, u kontekstu svega što se u međuvremenu dešavalo. Rusija očigledno samo pokušava da odgovori na one poteze SAD i NATO koje smatra direktnom pretnjom po svoje vitalne nacionalne interese.
Sve sa ciljem da omalovaže Rusiju. Ne verujem da ih neko uzima za ozbiljno nakon sve njihove gluposti.
A o šteti? Pa 36 kugle teške 50kg udaraju u objekat brzinom od 10 maha. Šta mislite, kakva je šteta?
Da sam na mestu Rusa, dodatno bi ih nasikirao: ukucao bih u fabrici neki datum tipa 1975 pa nek se misle šta je sad u arsenalima… 😉
@Веруј својим очима…
Ne budi tako okrutan, svi bi dobili čir na želucu – a mnogi od njih i gastrointestinalne tegobe (dijareju, дизентерију).😀😀😀
Зашто нема нити једне слике места удара “Орешника”?
То је право питање.
Вероватно, што је рупа, настала ударом, дубока 30 – так метара и што би то био велики психолошки удар на поборнике рата у Јевропи.