URGENTNO: NATO usvojio rezoluciju kojom se traži da Ukrajina dobije rakete srednjeg dometa 1000-5500 kilometara

Odluka stvara pravnu osnovu za transfer oružja dometa 1000-5500 kilometara iz zemalja NATO pakta.

Severnoatlantska alijansa (NATO) usvojila je rezoluciju u kojoj se preporučuje da Ukrajina dobije rakete srednjeg dometa koje mogu da gađaju ciljeve na udaljenosti od 1.000 do 5.500 kilometara. Iako je rezolucija savetodavne prirode i nema obavezujuću snagu, njeno sprovođenje bi moglo značajno da pogorša situaciju u regionu, posebno za Rusiju.

„Parlamentarna skupština NATO-a pozvala je svoje vlade da obezbede Ukrajini rakete srednjeg dometa kao oružje ‘odvraćanja i samoodbrane’,“ izjavio je poslanik i zamenik šefa parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, Jegor Černev, prenosi ukrajinski kanal UNN.

Prema njegovim rečima, reč je o raketama dometa 1000-5500 kilometara, koje mogu da pogode stratešku dubinu neprijatelja. Na primer, Tomahawk rakete. Ukrajinska delegacija uspela je da ubedi zapadne sponzore da podrže njihov predlog i uključe ovu tačku u rezoluciju sledeće sednice Skupštine.

Podsetimo, „tajni plan“ zelenskog za „pobedu nad rusima“ uključuje i krstareće rakete Tomahawk sa zapada, a sada vidimo da se taj plan zapravo tiho sprovodi sve vreme.

„Ova odluka je prvi korak koji stvara pravnu osnovu i daje vladama članica NATO-a razlog da donesu odgovarajuće odluke,“ rekao je Jegor Černev.

Istakao je da je na poslednjoj sednici Parlamentarne skupštine NATO-a Savet zatražio ovlašćenje za Ukrajinu da izvede udare duboko unutar Rusije, čime je ovo pitanje podignuto na politički nivo.

Pitanje obezbeđivanja Ukrajini takvog naoružanja izazvalo je živu debatu unutar alijanse. Rakete srednjeg dometa o kojima se govori spadaju u kategoriju strateškog oružja koje može promeniti odnos snaga u sukobu.

Njihovo potencijalno pojavljivanje u ukrajinskom arsenalu izaziva ozbiljnu zabrinutost za Moskvu, jer bi takvi sistemi mogli da stignu do ruskih strateški važnih objekata na znatnoj udaljenosti.

NATO propagira da ovaj korak ima za cilj jačanje odbrambenih sposobnosti Ukrajine i njene sposobnosti da odgovori na ruske akcije.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi obezbeđivanje Kijeva ovom vrstom naoružanja moglo da dovede do eskalacije sukoba i poveća rizik od direktnog sukoba Rusije i NATO-a.

Moskva je više puta izjavila da će pojava raketa srednjeg dometa na ukrajinskoj teritoriji preći „crvene linije“. Rusko rukovodstvo naglašava da će se takve akcije smatrati direktnom pretnjom po nacionalnu bezbednost i zahtevaju hitan odgovor.

Analitičari napominju da zemlje NATO-a imaju prilično velike zalihe ovakvih projektila, što implementaciju takve preporuke čini tehnički mogućim. Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje da li su zemlje alijanse spremne na ovaj korak, shvatajući moguće posledice po globalnu stabilnost.

Koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, Džon Kirbi, zvanično je priznao ukidanje ograničenja za napade ukrajinskih oružanih snaga na rusku teritoriju raketama ATACMS.

Bajden je odobrio upotrebu ovih raketa od strane Ukrajine za napade na Rusiju, uprkos pretnjama Moskve.

Danas smo preneli kako ruski eskpert Jurij Barančik smatra da nedavno prvo borbeno korišćenje balističke hipersonične rakete srednjeg dometa „Orašnik“ ne treba shvatiti kao preuzimanje strateške inicijative u trenutnom sukobu na teritoriji Ukrajine.

On smatra da „Orešnik“ nije rešenje, već da je potrebno podići nivo eskalacije sa Zapadom sa taktičkim nuklearnim oružjem, a najnoviji postupci NATO-a potvrđuju njegove reči.

Takođe danas smo preneli i dramatični apel američkog generala u penziji Majka Flina, koji smatra da iako je Tramp dobio izbore, duboka država želi da izazove svetski rat.