Pošto smo se, delimično, upoznali s američkom špijunskom školom i njihovom obaveštajnom metodologijom, pogledajmo i drugu stranu tog fronta, rusku doktirnu i praktičnu školu špijunaže.
Od Ivana Vishavatova (Ива́н Миха́йлович Вискова́тый – Вискова́тов), osnivača ruske obaveštajne službe i diplomatije iz vremena Ivana Groznog, menjale su se metode i sredstva, ali je pristup ostao isti.
Kod ruskog naroda bezbednosna kultura je vrlo visoka. Državu čuvaju odanost i strah, ali i oprez, domišljatost, a toga u toj ogromnoj zemlji ne nedostaje.
Počeci
Rusi su vrlo rano počeli s organizovanim školovanjem diplomatsko-političkog, pa i obaveštajnog kadra. Čuveni Imperatorski carskoseoski licej (1843-1917), poznat kao Aleksandrovski licej, bio je privilegovana visoka škola za decu plemića. Nalazio se u Carskom selu od 1811. do 1843. godine.
Poznat je po i tome što je, između ostalih, njegov polaznik bio i Puškin. U Ruskoj imperiji o poslovima bezbednosti i obaveštajnom radu brinula se posebna služba Ministarstva unutrašnjih poslova, čuvena Ohrana – Zaštita (Охра́нное отделе́ние; pun naziv: Отделение по охранению общественной безопасности и порядка, u narodu poznata kao охра́нка). Osnovana je 1866. godine, a raspušena je 1917. godine. Nasledilo ju je najpre (kratko vreme) Treće odeljenje Kancelarije imperatora.
Zatim je taj posao, u toku revolucionarnih previranja, preuzela Чрезвычайная следственная комиссия Временного правительства (Vanredna istražna komisija Privremene vlade), da bi konačno na scenu stupila legendarna Če-Ka (VČK – Всероссийская чрезвычайная комиссия по борьбе с контрреволюцией и саботажем), koja je 1922. godine preimenovana i reorganizovana u odeljenje Glavne političke uprave (GPU-Государственное политическое управление при НКВД РСФСР). No, ni to nije sve. Njene poslove je nasledio NKVD, ali to je već druga priča.
Priča koja nas zanima je – kako su se obučavali sovjetski špijuni?
Najpre su se školovali na Akademiji spoljne obaveštajne službe koja se zvala Specijalni fakultet Vojne akademije RKKA ”M.V. Frunze” (Специальный факультет Военной академии РККА имени М. В. Фрунзе), ranije Istočni fakultet Vojne akademije RKKA istog imena.
Na tom fakultetu (akademiji) učili su se vojne diplomate i obaveštajci i on je bio u sastavu Vojne akademije. Pitomci su se spremali za diplomatsko-obaveštajni rad sa obaveznim učenjem kineskog, persijskog, turskog, indijskog i japanskog jezika. Kandidate je birala Obaveštajna uprava RKKA.
Godine 1922. Istočno odeljenje preimenovano je u Istočnu službu, a od 1925. postalo je Istočni fakultet. Godine 1937. obrazovano je Zapadno odeljenje i škola je preformirana u Specijalni fakultet, gde su se učili engleski, nemački, poljski, rumunski, finski i francuski jezik.
Godine 1940. Fakultet je raspušten iz razloga formiranja zasebnih škola za pripremu obaveštajaca, među kojima je bila i Viša specijalna škola Generalštaba Crvene armije. Do sada beležimo sedam promena naziva. Komplikovano? Ne baš, komplikacije tek slede, u stilu sovjetsko-ruske kriptozaštite.
Kao centralna škola formirana je ”Школа особого назначения НКВД” (ШОН) koja je počela s radom 1938. godine a radi i danas. Za to vreme i ona je promenila nekoliko imena.
Danas je poznata kao Академия внешней разведки (Akademija spoljne obaveštajne službe). Reč je o specijalističkom, višem školskom obrazovanju kome je cilj priprema oficirskog sastava za službu u Spoljnoj obaveštajnoj službi RF i u drugim specijalnim službama. Ona je naslednik Instituta ”Jurij Andropov” u sastavu KGB.
Potčinjena je bila najpre Prvog glavnoj upravi (spoljne obaveštajne službe) do oktobra 1991. godine, zatim Centralnoj službi spoljne obaveštajne službe. Kada je u decembru 1991. godine osnovana Služba spoljne obaveštajne službe RF, Institut je prešao pod njenu komandu i posle tri godine, 1994. godine promenio (konačno) ime u Akademiju spoljne obaveštajne službe.
Sve u svemu, rekapitulirajmo ovaj složeni put: škola (s različitim nazivima) radi od trećeg oktobra 1938. godine po ličnom naređenju J.V. Staljina i najpre je bila raspoređena u pet objekata u gustim šumama Podmoskovlja.
Godine 1943. preimenovana je u Obaveštajnu školu (РАШ) Prve uprave NKVD. Od 1948. nazvana je Viša obaveštajna škola (ВРШ), sa kodnim nazivom ”škola 101”. Ako do sada niste odustali od prebrojavanja naziva i reorganizacija, zaslužujete sve čestitke.
Gde je smeštena?
Kompleks se nalazi u Hlebnikovskom rasadniku (Moskovska oblast, Mitiščinski reon), nedaleko od MKAD (moskovski kružni autoput), oko dva kilometra severoistočno od zaseoka ”Nagornoje”.
Škola poseduje još objekata koji nisu poznati, pa ni dostupni javnosti.
Odabir i obuka polaznika
Ko može postati pitomac ove Akademije? Polaznik mora da ima minimum više obrazovanje, do 30 godina starosti, fizičko zdravlje sa sportsko-borilačkim predispozicijama; onaj koji bi hteo da postane obaveštajac mora biti talentovan za učenje stranih jezika i da poseduje dovoljno visoko opšte obrazovanje, političku i tehničku kulturu, ali i opšta znanja iz raznih oblasti.
Radoznalost, dovitljivost i talenat za zapažanje se podrazumevaju, kao što je jasno da neko dugačkog jezika tu sigurno neće biti primljen. Selekciju obavlja Služba spoljne obaveštajne službe (Служба внешней разведки) čija je formalna adresa u Moskvi, ulica Ostoženka 51/10.
Ono što je specifično kod prijema jeste to da taj prijemni ispit može da potraje minimum pola godine. Kanditati se proučavaju tako da vrlo često toga nisu svesni. S njima se razgovara ponekad na obične teme, za koje vreme psiholozi proučavaju brzinu reakcije, zainteresovanost, nivo znanja, itd.
Poželjno je da budući obaveštajci dođu sa znanjem nekog stranog jezika. Što više, to bolje. Svaki minut proveren u tom Institutu jeste iskorišćen za provere raznih vrsta i predstavlja svojevrstan poligon.
Veliku ulogu igra psihološka priprema i provera. Nezavisno od toga da li je kandidat primljen ili ne, za njega se otvara poseban karton (личное дело), u koji se unosi sve što je zapaženo.
Prve godine rada na prvi kurs primljeno je 30 kandidata. Obuka je tekla najpre u poznavanju diplomatskih manira, bon-tona i umeću odevanja, odnosno izboru odgovarajuće odeće.
U sovjetsko vreme slušaoce su slali u vazdušno-desantne divizije gde su prolazili kroz padobransku obuku. Za vreme obuke svaki slušalac je dobijao pseudonim koji se zvao ”školsko prezime”.
Na početku rada polaznici nisu mogli da se vide ni s porodicom, ni s prijateljima godinu dana, tokom čitavog perioda studija. Danas proces obuke traje od jedne do tri godine, u zavisnosti od vrste i nivoa programa, ali i od sposobnosti, odnosno talenta polaznika i trenutnih potreba. Školska nedelja traje pet dana, a vikendom polaznici odlaze kućama.
Program je državna tajna, ali se u opštim crtama pretpostavlja da su predmet izučavanja međunarodno pravo, istorija diplomatije, političke nauke, regionalne studije, strani jezici; sigurno je da se izučavaju i razvoj vizuelne memorije, tehnike pamćenja, sposobnost utvrđivanja i razvoja kontakta, ovladavanje svim prevoznim sredstvima, nastava gađanja, kao i drugi specijalistički kursevi.
Izučavaju se, kao i svuda u svetu, najnoviji trendovi, najnovija dostignuća nauke i mogućnosti njenog korišćenja u obaveštajne svrhe, upotreba OSINTA, informatičke tehnologije, itd. Velika pažnja se poklanja kondicioniranju, fizičkoj pripremi i sportu uopšte, posebno borilačkim veštinama i odbojci u kojoj se savladava veština instinktivnog reagovanja.
Obuka se izvodi parcijalnim metodama, tako da nijedan polaznik ne zna sve delove ove velike obaveštajne slagalice, što olakšava saniranje eventualne štete prilikom prebega ili pada. Kursisti se uče i šta smeju da kažu i na koji način, ukoliko ”padnu”.
Prebezi
Pošto niko nije savršen, i pored najopsežnijih provera i priprema (Setimo se samo Kima Filbija i njegove Kembridžke petorke), i kod Sovjeta su se događali prebezi, posle čega je značajan deo bezbednosnog sistema morao da se menja.
Najpoznatiji među njima su Vladimir Piguzov koga je 1976. godine zavrbovala CIA. Preko njega je ona imala uvid u biografije svih polaznika. Otkrio ga je Oldrič Eims (Aldrich Hazen “Rick” Ames) dvostruki agent, posle čega je Piguzov pao u sovjetske ruke i streljan 1986. godine.
Mihail Butkov je bio sekretar politbiroa kursanata 1987. godine, pa je prebegao 1991. u Veliku Britaniju. Oleg Kalugin bio je sekretar partijske ćelije. Godine 2002. osuđen je u odsustvu na 15 godina zatvora, oduzet mu je čin general-majora KGB, lična penzija i 22 državne nagrade. Živi u SAD.
Ko se još bavi školovanjem obaveštajaca u Rusiji?
Prema dostupnim izvorima Vojna akademija MO RF (nekada Vojno-diplomatska akademija) specijalizovala se za pripremu vojne diplomatije (saradnika vojnih atašea) i Vojne obaveštajne službe. Žargonski naziv za nju je ”Konzervatorijum”.
U svom sastavu ima sledeće fakultete:
- Prvi fakultet: priprema oficire za rad u inostranstvu u svojstvu obaveštajaca pod diplomatskom maskom (u žargonu – pea-jacket, momci u sakoima), ali i obaveštajaca u punoj ilegali.
- Drugi fakultet: na njemu se obučavaju agenti operativne špijunaže, a najveći broj njih se usmerava na zadatak vojnih atašea.
- Treći fakultet školuje operativce koji se raspoređuju pri štabovima vojnih okruga.
- Specijalni fakultet obučava polaznike koji će sarađivati s oružanim snagama prijateljskih zemalja. Ima tri podgrupe koje odgovaraju navedenim trima fakultetima.
- Pri Akademiji deluje i fakultet stranih jezika, viši kurs za instruktore i drugi viši akademski kursevi.
Svake godine ovu Akademiju završi oko 200 slušalaca. Sve u svemu, pretpostavljamo da je ovo samo vrh ledenog brega. Izvesno je da se iza ovih institucija nalaze i neke druge, za koje ćemo saznati kada se posle više decenija s nekog dokumenta skine oznaka poverljivosti.
Paradoksalno je, ali i tačno da je internet postao još složenije bojno polje špijuna, jer su mogućnosti dezinformacija praktično neograničene i zavise samo od kreativnosti i mašte obaveštajaca i kontraobaveštajaca.
