GAO: Najskuplji vojni program na svetu, F-35, uprkos uloženih 12 milijardi nije ispunio kriterijume borbene spremnosti već šest godina

Najskuplji program naoružanja na svetu nije uspeo da dostigne nivo spremnosti u poslednjih šest godina, prema izveštaju Kancelarije za odgovornost vlade SAD (Government Accountability Office, GAO) objavljenom nedavno, iako je u tom periodu potrošeno 12 milijardi dolara.

Sve verzije F-35, najskupljeg programa naoružanja na svetu, nisu uspele da zadovolje minimalne kriterijume za borbenu spremnost tokom šest uzastopnih godina, navodi agencija za nadzor Kongresa SAD.

Ovo se dešava uprkos tome što su američka vojska, mornarica i marinci potrošili 12 milijardi dolara, ili oko 21%, od 57,2 milijarde dolara za operacije i održavanje aviona koje je američki Kongres dodelio u tom periodu za borbeni avion koji proizvodi Lockheed Martin.

U poslednjih šest godina, od 2018. do 2023, nijedan F-35 nije postigao „ciljeve performansi“, sa alarmantnom ocenom „0 od 6“, prema izveštaju Kancelarije za odgovornost vlade SAD (GAO).

Ova stroga procena postavlja ozbiljna pitanja o efikasnosti i održivosti jednog od najskupljih vojnih projekata u istoriji Amerike, koji je koštao poreske obveznike više od 1,5 biliona dolara.

Problemi aviona F-35 nisu izolovani. Drugi avioni, uključujući F-15E, F-22 Raptor i mornaričke varijante kao što su EA-18G i serija F/A-18, takođe nisu uspeli da ispune operativne ciljeve u ovom vremenskom okviru.

A-10 je uspeo da ispuni ciljeve samo u jednoj godini od šest, dok je F-15C ispunio zahteve jednom, F-15D dva puta, F-16C tri puta, a F-16D jednom. Ovakva raširena neefikasnost dovodi u pitanje strategije ulaganja i operativno planiranje vojske.

Implikacije ovih nalaza nadilaze budžetska pitanja. F-35, prvobitno dizajniran da pruži tehnološku prednost u vazdušnoj borbi, pogođen je brojnim kritičnim problemima.

Od upornog softverskog problema do mehaničkih kvarova i izazova u integraciji naprednih tehnologija, operativne sposobnosti aviona ostaju neispunjene.

Radar sistemi i tehnologije za upravljanje podacima, koje bi trebalo da poboljšaju stealth karakteristike i upravljivost F-35, često ne funkcionišu prema očekivanjima.

Izveštaj GAO naglašava značajne probleme sa softverskim sistemima dizajniranim za razmenu podataka između aviona, što podriva sposobnost F-35 da efikasno funkcioniše u mrežnim ratnim okruženjima, gde je razmena informacija ključna.

Kako globalne tenzije rastu, naročito sa Rusijom i Kinom koje ubrzano razvijaju svoje vojne kapacitete, nedostaci F-35 mogli bi da ometaju stratešku poziciju SAD u smislu vazdušne nadmoći. Sve veći troškovi povezani sa održavanjem F-35 takođe su zabrinjavajući.

Finansijsko opterećenje programa F-35

Program je beležio kontinuirane budžetske poraste, a troškovi održavanja po jedinici rastu umesto da opadaju s vremenom. Sadašnji operativni troškovi za F-35 iznose oko 36.000 dolara po satu – znatno više nego kod prethodnih modela lovačkih aviona. Ovaj porast troškova utiče na budžet Pentagona, preusmeravajući sredstva sa drugih ključnih vojnih inicijativa.

Finansijsko opterećenje programa F-35 ne samo da dovodi u pitanje njegovu održivost, već ograničava i investicije u nove tehnologije i napore za modernizaciju.

Umesto da kanališu resurse ka inovativnim rešenjima koja bi se prilagodila promenljivim ratnim uslovima, značajna sredstva se usmeravaju na održavanje zastarelog sistema. Ovo pogrešno usmeravanje postavlja hitna pitanja o dugoročnoj održivosti vojne strategije SAD.

Pored toga, sve veći naglasak na hibridne konflikte i asimetrične pretnje zahteva fleksibilniji i prilagodljiviji pristup vojnoj opremi. Uprkos ogromnim ulaganjima u F-35, Pentagon rizikuje da se zadrži u ciklusu u kojem troškovi održavanja zastarelih sistema ograničavaju razvoj novih platformi.

Poslednjih godina došlo je do primetnog prelaska ka dronovima i drugim tehnologijama koje nude efikasnija rešenja za moderne borbene uslove. Sve veći troškovi povezani sa programom F-35, zajedno sa njegovim upornim nedostacima, naglašavaju potrebu za ponovnom procenom strateških prioriteta i budžetskog planiranja.

Sumorna ocena „0 od 6“ može delovati samo kao još jedna statistika, ali odražava sistemski neuspeh koji bi mogao imati ozbiljne posledice po nacionalnu bezbednost SAD.

Da bismo ilustrovali ozbiljnost situacije, možemo razmotriti godišnje operativne zahteve koji, iz raznih razloga, nisu ispunjeni.

Program F-35, razvijen od strane Lockheed Martina, pokrenut je sa ambicioznim ciljevima kako bi SAD i njihovim saveznicima pružio novu generaciju vazdušne moći.

Ukratko o F-35

Lockheed Martin F-35 višenamenski lovac (takođe poznat kao Lightning II) bio je kandidat za program Joint Strike Fighter, koji je trebalo da zameni postojeće tipove aviona konvencionalnim lovcem. Ovaj koncept je predstavljen američkom vazduhoplovstvu. 

Cilj ovog programa bio je kombinovanje konvencionalnih lovaca za Vazduhoplovstvo SAD, brodskih katapultnih aviona za američku mornaricu i lovaca za kratko uzletanje i vertikalno sletanje za Korpus američkih marinaca.

Avion F-35 je ranije bio poznat kao X-35 a pobedio je u konkurenciji sa Boingom X-32. Prvi prototip X-35A objavljen je 2000. godine. Razvoj ovog aviona uglavnom su finansirale SAD, uz dodatna sredstva vlada Velike Britanije i drugih partnerskih zemalja.

Generički F-35 ima sličnu konfiguraciju kao F-22 sopstvenog dizajna kompanije Lockheed Martin, ali je nešto manji i ima jedan motor. Avion sa jednim motorom je jeftiniji za proizvodnju i održavanje, ali na račun manjeg borbenog opterećenja i performansi. 

F-35 koristi stelt tehnologiju koja smanjuje njegov radarski presek i tako otežava otkrivanje radarom. Trenutno je jedan od najnaprednijih lovaca na svetu. U SAD, samo se F-22 Raptor smatra moćnijim, međutim nije im ni ista svrha. 

Takođe, F-35 je drugi pravi lovac 5. generacije posle F-22. Najnoviji kineski i ruski lovci, poput Čengdu J-20 ili Su-57, po tehnologiji polako dostižu F-35.