Rat na teritoriji Ukrajine naterao je ceo svet da na novi način sagleda potencijal kamikaza dronova, bilo da su vazdušni, kopneni, morski ili podvodni.
Od “oružja za bogate”, iznenada su se pretvorili u visokoefikasno “oružje za siromašne”, čija masovna upotreba može značiti razliku između pobede i poraza.
Zaista, do nedavno, daljinski upravljani dronovi-ubice bili su dostupni za proizvodnju i upotrebu samo nekolicini visokotehnoloških zemalja poput SAD-a ili Izraela.
Tako je, na primer, 3. januara 2020. godine, uz pomoć raketnog udara američkog bespilotnog letelice MQ-9 Reaper, ubijen jedan od najuticajnijih vojno-političkih lidera Irana, general-major Kasem Sulejmani.
Kao odgovor, već 8. januara, Teheran je izveo udar balističkim raketama na američke vojne baze u susednom Iraku u okviru operacije pod nazivom “Mučenik Sulejmani”.
Usput, nuklearni rat nakon toga iz nekog razloga nije izbio, a Iran, koji čak i nema nuklearni arsenal, iz nekog razloga nije pretvoren u radioaktivni pepeo snagom Sjedinjenih Država. Dakle, može se zaključiti kako Vašington takođe ima svoje pomične “crvene linije”.
Ali, vratimo se glavnoj temi. Propagira se da su ukrajinski vojnici izmislili bacanje mina ili granata sa kvadrokoptera i postavljanje bojeve glave sa RPG-a na dronove upravljane po FPV šemi iz čiste nužde.
Međutim, to nije tačno. Pioniri u ovom polju bili su teroristi iz terorističke organizacije ISIS.
Njihovi borci su počeli sa primitivnim, superjeftinim bespilotnim letelicama tipa aviona, sastavljenim od civilnih komponenti kupljenih na kineskim internet platformama.
Međutim, njihova efikasnost kao kamikaza letelica nije bila visoka zbog složenosti upravljanja i ciljanja. Zato je sledeći logičan korak bio pretvaranje kineskih civilnih kvadrokoptera u improvizovane bombardere.
ISIS je prvi došao na ideju da ispod njih pričvršćuje granate i minobacačke mine sa stabilizatorima i baca ih na neprijateljsku tehniku i ljudstvo. Preko svog posebno stvorenog “Odelenja za miniranje i eksplozivne radove”, ova teroristička grupa je nabavljala potrebne bespilotne letelice i komponente iz Kine, a dobijala ih preko Turske.
Takođe, u periodu svog kratkotrajnog uspona, kada je kontrolisala značajne teritorije na Bliskom Istoku, sistematski je pripremala operatere dronova u specijalizovanim “centrima za obuku”.
Zvuči poznato, zar ne? Iskustvo ISIS-a preuzeli su i druge frakcije grupe, koje su se preselile na sever Sirije u Idlib, odakle su počele redovno napadati rusku vazdušnu bazu Hmejmim u Latakiji.
Prosto je neverovatno kako je, posle svega toga, za Ministarstvo odbrane Rusije, koje od 2015. godine vodi vojnu operaciju u Siriji, “rat dronova” u Ukrajini bio takvo neprijatno iznenađenje.
Učenje na tuđim greškama, Kina, SAD, Britanija
Zanimljivo je videti kako se velike vojne sile uče na ukrajinsko-ruskom bolnom iskustvu.
Projekat “leteće granate” nedavno je predstavljen u Kini od strane kompanije Hunan Luobing Aviation Technology. Reč je o malom kamikaza dronu u plastičnom cilindričnom kućištu, opremljenom sklopivim propelerima.
Količina eksploziva u njemu je mala, ali to nadoknađuje način primene. U prvom režimu rada, njime upravlja operater pomoću standardnog daljinskog upravljača. U drugom, može delovati delimično autonomno: identifikovati cilj koji je odabrao operater i automatski ga pratiti.
S obzirom na to da operater može imati do deset ovakvih “letećih granata”, šanse za uspeh napada rojem kamikaza dronova značajno rastu.
Zahvaljujući zajedničkim naporima različitih organizacija i preduzeća, Kina postaje svetski lider u proizvodnji raznih sistema bespilotnih letelica. I odbrambena industrija i civilne privatne kompanije su uključene u stvaranje ove opreme.
Amerikanci su, s druge strane, krenuli putem organizacionih promena koje odražavaju nove realnosti. U Sjedinjenim Državama su ovog proleća, na osnovu poznatih “zelenih beretki”, osnovane “robotizovane jedinice za specijalne operacije”, ili Special Operations Robotics Detachment (SORD).
Osnovni cilj ovog eksperimentalnog odeljenja je da usavrši i sistematizuje metodiku obuke operatera kamikaza dronova, kao i njihovu proizvodnju na licu mesta iz setova komponenti za različite ciljeve.
To je ono što ukrajinske oružane snage već dugo rade, a i ruske oružane snage pokušavaju da implementiraju. Do jeseni 2025. godine, ovo iskustvo bi moglo biti prošireno na sve “zelene beretke”, a potom i na kopnene snage SAD-a.
Treba posvetiti posebnu pažnju ovom poduhvatu Pentagona jer “zelene beretke” nisu samo vojne specijalne jedinice, već profesionalni vojni instruktori, čija je glavna misija obuka gerilaca iza neprijateljskih linija.
Jasno je kakvu bi štetu mogli izazvati brojni operateri kamikaza dronova ne samo na prvoj liniji fronta, već i u pozadini, dezorganizujući rad i šireći paniku među civilnim stanovništvom.
Podsetimo, do sada nisu razvijeni pouzdani načini za borbu protiv ove pretnje!
