Da li SAD napuštaju 6. generaciju u korist „lakih lovaca“ po modelu F-16? Situacija komplikovanija nego što deluje

Načelnik štaba vazduhoplovnih snaga general Dejvid Olvin predložio je da se odustane od skupih i dugotrajnih borbenih programa kao što je lovac sledeće generacije za nadmoć u vazduhu (NGAD) u korist prilagodljivijih, manjih i jeftinijih modularnih aviona.

Trenutno je velika većina ukupnih troškova programa borbenih aviona povezana sa dugoročnim održavanjem — što znači troškove rada, održavanja, popravke i nadogradnje aviona tokom njihovog očekivanog životnog veka.

Program F-35, na primer, često se navodi kao investicija od 2 biliona dolara (10¹² ), kao da ova ogromna suma predstavlja visoke troškove istraživanja, razvoja i nabavke ovih aviona, dok je u stvarnosti 1.600 milijardi dolara te sume, 80% ukupnih troškova, su procenjeni troškovi održavanja i podrške koji su potrebni da bi stelt lovac ostao u funkciji tokom njegovog životnog veka, koji se očekuje čak do 2080-ih.

Da očigledno pojednostavimo proračune, ovo iznosi oko 2.000 milijardi dolara za flotu od oko 2.500 borbenih aviona koji će biti u upotrebi oko 65 godina – ili oko 800 miliona dolara uloženih u svaki lovac za šest i po decenija rada, sa oko 640 miliona dolara posvećeno održavanju i samo oko 160 miliona dolara za istraživanje, razvoj i troškove nabavke po avionu.

SAD preispituju zahteve novog aviona šeste generacije

Američko ratno vazduhoplovstvo sada preispituje samu srž svojih zahteva za novim stelt lovcem šeste generacije kao deo tekuće revizije ovog elementa šire inicijative za vazdušnu dominaciju sledeće generacije (NGAD).

Američko vazduhoplovstvo takođe kaže da se ponovna procena bavi širim pitanjima o „punom miksu sposobnosti“ koje očekuje da će koristiti za postizanje superiornosti u vazduhu u budućnosti.

Dakle, uzimajući u obzir sve ove aspekte, visoki zvaničnici američkog ratnog vazduhoplovstva trenutno ukazuju na radikalnu promenu u pogledu narednog programa američkih stelt lovaca, sa vazdušnim platformama koje imaju visoke cene i mogućnosti, kao što je budući lovac NGAD (Next Generation Air Dominance), koji bi se mogao napustiti u korist manjih, lakših i jeftinijih aviona, izgrađenih da se vremenom prilagođavaju novim izazovima.

Ovaj koncept „lakog lovca“ je u prvi plan diskusija o budućnosti američkog vazduhoplovstva stavio načelnik štaba vazduhoplovnih snaga, general Dejvid Olvin, na Global Air and Space Chiefs konferenciji u organizaciji “Air and Space Power Association” iz Ujedinjenog Kraljevstva u Londonu krajem jula 2024. godine, a na nju je skrenuo pažnju javnosti novinar Part Satam iz The Aviationist-a.

Tokom svog izlaganja, general Olvin je predložio značajnu promenu u pristupu koji Sjedinjene Države koriste razvoju novih borbenih aviona, udaljavajući se od starog pristupa dizajna „izgrađenog da traje“ koji se oslanja na lansiranje novih, naprednih i izuzetno skupih borbenih aviona dizajniranih za rad. za pola veka ili više.

Umesto toga, Olvin je predložio, novi dizajn borbenih aviona treba da bude „napravljen da se prilagođava“, fokusirajući se ne na dugoročnu izdržljivost, već na visoko modularne dizajne koji se mogu brzo i lako modifikovati kako bi odgovorili na izazove bojnog polja 21. veka koje se stalno menjaju.

Iako Olvin nije pomenuo NGAD program u svojim komentarima, izjave su odraz onih koje su dali drugi da se novi lovci za nadmoć u vazduhu stavljaju na stratešku pauzu, dok američko vazduhoplovstvo razmatra značajne aspekte svog dizajna i operativnog modela.

„Lake letelice“, po uzoru na razvoj F-16

Klasifikacija „laki lovac“ naspram „teškog lovaca“ koja je pripisana Olvinovom konceptu (on sam nije koristio ovu terminologiju) podseća na program Lightweight Fighter koji je proizveo F-16 kao jeftinog pratioca F -15 Eagle, izuzetno skupog u to vreme.

Naravno, cilj dizajna F-16 nije bio tehnološka modularnost ili prilagodljivost, ali je ipak bio inovativan zbog svog naglaska na sposobnosti manevrisanja, performansi i prvog usvajanja fly-by-wire (elektronskog interfejsa).

Međutim, dok je F-16 doneo neka tehnološka otkrića, njemu je slavu donela sposobnost da ponudi više za cenu koja je upola bila niža od F-15.

Ovo je omogućilo američkom ratnom vazduhoplovstvu da usvoji ono što se kod njih naziva „high/low mix“ lovaca, pristup koji je evoluirao tokom godina da se i F-15 i F-16 vide kao „niski“ lovci, a F-22 i F-35 preuzimaju “visoku” ulogu.

Olvin je tvrdio da je sadašnji američki pristup dizajnu borbenih aviona, koji zahteva dugo vreme razvoja praćeno visokom cenom nabavke i još skupljim održavanjem, zasnovan na „osnovnoj pretpostavci“ da će borbe protiv borbenih aviona ostati tehnološki relevantne dovoljno dugo da opravdaju ogromne količine novca koje ovi programi troše.

Međutim, sa dugačkom listom nacija koje sada poseduju svoje stelt borbene avione i nove tehnologije kao što je veštačka inteligencija koja obećava da će sisteme protivvazdušne odbrane učiniti sposobnijim nego ikada, Olvin sa pravom veruje da ovakvom razmišljanju više nema mesta.

Sa druge strane, treba napomenuti da pojedine zemlje već uveliko razmišljaju poput Olvina, a već su prisutne ili će uskoro biti na tržištu sa sopstvenim modularnim i povoljnim rešenjima.

Probleme ovih velikih zemalja proizvođača i manjih zemalja potencijalnih kupaca svi znamo koji su, a da se stvari polako menjaju ili se očekuje da će morati, možda nam nagoveštavaju ove polemike koje slušamo iz SAD.