Rusija odgovora NATO-u raketom neograničenog dometa: 9M370 Burevestnik bi mogao biti raspoređen u blizini Moskve, tvrde Amerikanci

Dva američka istraživača tvrde da su identifikovala verovatno mesto razmeštanja rakete 9M370 Burevestnik u Rusiji, nove krstareće rakete na nuklearni pogon, koju je predsednik Vladimir Putin nazvao „nepobedivim“.

Kremlj bi mogao da upozori neprijateljske zemlje prikazivanjem oružja bez presedana: rakete na nuklearni pogon. To jest, raketu koju pokreće minijaturizovani atomski izvor koji joj omogućava da ostane u letu neograničeno vreme pre nego što se usmeri prema svom cilju.

Očigledno, tako skupo sredstvo ima i skupu stratešku svrhu: pretnju nuklearnom odmazdom protiv neprijateljskih država bilo gde se nalazile, u bilo kom trenutku.

Projekat postoji godinama i zove se 9M370 Burevestnik (ruski naziv za porodicu morskih ptica) dok mu je čak i NATO dao prikladno ime SSC-X-9 Skyfall.

Vladimir Putin je govorio o ovoj raketi 2018. godine, klasifikujući je kao jedno od superoružja koje niko ne može da presretne i koje je povratilo vojnu superiornost Rusije.

Mediji su je opisali kao dugačku dvanaest metara, sa profilom leta na malim visinama da bi se izbegao radar i brzinom koja je nešto manja od zvuka, odnosno oko 900 kilometara na sat, sa skoro neograničenim dometom za zavaravanje neprijateljske protivraketne odbrane.

Program za ovu raketu, sa svim svojim spekulacijama o usponima i padovima, od prvog dana je sprovođen u najvećoj tajnosti, a u oktobru 2023. godine Kremlj je prvo najavio, pa objavio uspešan završetak testa Burevestnika.

Poslednjih nedelja, zapadni sateliti su fotografisali intenzivnu aktivnost u lancu Novaja zemlja, koji se nalazi u arhipelagu u blizini Arktika. Na slikama se može videti mobilno sklonište koje bi moglo da sadrži prototip rakete dok se približava rampi.

Zapadni entuzijasti kao što su norveški Thord Are Iversen i američki MT Anderson pretpostavljaju da su to pripreme za probno lansiranje, možda prvo u kojem bi revolucionarno pogonsko gorivo bilo korišćeno, navodilo se u analizi novina LaRepublica pre dve nedelje.

Zauzvrat, koristeći slike koje je 26. jula napravila američka firma Planet Labs, dva američka istraživača su identifikovala građevinski projekat u blizini skladišta nuklearnih bojevih glava poznatog pod dva imena, Vologda-20 i Cebsara, kao potencijalno mesto za postavljanje famoznog Burevestnika. Objekat se nalazi 475 km severno od Moskve, a iz njima znanih razloga, zapažanja dvojce zapadnih entuzijasta, prenosi čak i Rojters.

Deker Evelet, analitičar istraživačke i analitičke organizacije CNA, “pronašao je” satelitske snimke i identifikovao navodnih devet horizontalnih lansirnih rampi u izgradnji. One su smeštene unutar visokih struktura da bi ih zaštitili od napada ili da bi sprečili slučajnu eksploziju u slučaju detonacije drugih projektila, rekao je on.

Ovo mesto je dizajnirano „za veliki fiksni raketni sistem, a jedini veliki fiksni raketni sistem (Rusija) koji se trenutno razvija je Skajfol“, rekao je zapadni stručnjak Evelet.

Raspoređivanje Burevestnika u Vologdi omogućilo bi ruskoj vojsci da skladišti nuklearne rakete u svojim bunkerima, čineći ih dostupnim za brzo lansiranje, rekli su Luis i Evelet.

Podsetimo, u izveštaju Nacionalnog centra za vazdušnu i svemirsku obaveštajnu službu američkog vazduhoplovstva iz 2020. godine, navodilo se da će Rusija, ako uspešno operacionalizuje Burevestnik, Moskvi obezbediti „jedinstveno oružje sa mogućnošću interkontinentalnog dometa“.

Kako funkcioniše Burevestnik?

Na zapadu još uvek nije jasno ni kako je Burevestnikov pogonski sistem uređen. Postoji samo pretpostavka koja nalaže da raketa ima gasno-fazni nuklearni raketni motor na principu protoka atmosferskog vazduha. O tome je pisao časopis N+1. 

Jednostavno rečeno, reč je o malom reaktoru čija kontrolisana lančana reakcija zagreva vazduh koji prolazi kroz usisnike i istiskuje se iz mlaznice. Istovremeno, isti vazduh hladi reaktor.

Dakle, takva raketa može „opstati“ samo tokom leta velikom brzinom, bez hlađenja reaktor će početi da se topi. Najverovatnije, Burevestnik ima klasičan motor na čvrsto gorivo za početno ubrzanje rakete, nakon čega se nuklearni reaktor aktivira.

Burevestnik bi trebalo da ima zatvoreni reaktor, u kome vazduh nema direktan kontakt sa jezgrom reaktora, što znači da je radioaktivnost takve rakete veoma mala.

Nadimak “Leteći Černobil”

Vojni stručnjak iz časopisa Arsenal otadžbine, Aleksej Leonkov, naziva Burevestnik oružjem odmazde. „Oružje koje će biti upotrebljeno nakon što bojeve glave interkontinentalnih balističkih raketa „odrade posao“ na teritoriji agresora.

„Burevestnik“ će dovršiti uništenje svih objekata vojne i civilne infrastrukture zemlje agresora, ne ostavljajući joj nikakve šanse za opstanak“, napisao je Leonkov za „Rusku gazetu“.

Pored toga, Burevestnik verovatno ima navigacioni sistem na krajnjim tačkama terena. Memorija rakete sadrži slike objekata terena duž rute leta. U određeno vreme raketa “skače” na visinu od nekoliko stotina metara i “pregleda” teren. Nakon toga, navigacioni sistem poredi “viđeno” sa utvrđenim standardom, piše Izvestija.

Testovi i misterije

Do pre nekoliko godina još uvek nije bilo zvaničnih informacija da li je Rusija sprovela testove. Krajem 2017. godine na Centralnom poligonu Novaja zemlja, uspešno je prvi put lansirana raketa na nuklearni pogon, dok su SAD tvrdile da raketa neće biti spremna do 2025.

Međutim, postoje incidenti u kojima se veruje da je Rusija testirala raketu. Primera radi, 2019. godine, otkrivena je „misteriozna eksplozija“ kod severne obale Rusije, u oblasti Severodvinsk.

Poginulo je nekoliko inženjera i radnika, delom iz Ministarstva odbrane, a delom iz nuklearne kompanije Rosatom, zapadni mediji spekulišu o 10 žrtava. Putin je tada odao počast: „Govorimo o najnaprednijim i najinovativnijim idejama u vezi sa dizajnom oružja koje će garantovati suverenitet i bezbednost Rusije u decenijama koje dolaze.”

Tek, 2020. godine nekoliko izvora je potvrdilo da je Rusija uspešno testirala raketu. Ovo su potvrdili i obaveštajci Finske, Švedske, Norveške i Holandije.

Neposredno nakon testova, evropski obaveštajci su saopštili da postoje povišeni nivoi izotopa joda-131. Prema obaveštajnim službama, ovi izotopi su bili veštački.

Nakon svega toga su, međutim, američke obaveštajne agencije, pažljivo prateći najnovije ruske testove, naglo promenile svoju retoriku o ruskom borbeno spremnom Burevestniku i ponovo izražavaju duboku zabrinutost, a otuda i ovakve vesti iz Rojtersa.