Kaskaderi u vojnim filmovima: Vojska naoružana rizikom i samopouzdanjem

Da bi film uopšte bio gledan i popularan, on mora biti uverljiv i svim svojim elementima, jer publika odavno ima veoma visok nivo poznavanja produkcije, rekvizite, mogućnosti glumaca, itd.

Kada odaberete da gledate omiljeni ratni film (War film, Вое́нный фильм, Film de guerre, Kriegsfilm), udobno se smesite u fotelju, priremite grickalice ili pivo i bezbrižno gledate svoje ljubimce, znajući da im se ništa neće dogoiti jer ih zamenjuju kaskaderi…Ili, ipak hoće?

Retko naravno, ali hoće, jer je reč o jednoj od najopasnijih profesija ne samo filma već i ljudskog rada uopšte. Nijedan rudar se neće strmoglaviti niz liticu jer zna da ga tamo ne čekaju dušeci, guma ili kartonske kutije.

Naravno, to neće uraditi ni policajci, ni vatrogasci, stoga te kadrove nikada ne vidimo do kraja. Mel Gibspon skače sa samoubicom sa sedmog sprata u filmu ”Dead Weapon”, ali se ne vidi doskok, već njihovo srećno izvlačenje iz gomile kutija ili naduvanog dušeka.

Profesija kaskader

Sve lovorike poberu slavni glumci, a sav rizik – kaskaderi. Ime su dobili od kaskade (ž. imenica) i ona predstavlja vodopad, vodoskok. U suštini to je izveden pad s velike visine, opasno izveden rizičan potez (prelazak s krova na krov, ulaženje u makaze, pad sa više metara, prevrtanje automobila, itd, itd). U snimanju vojničkih filmova, okruženi obiljem pirotehnike, njihov posao je sam po sebi i opasniji i skuplji.

Mnogi vrhunski kaskaderi postali su i poznati glumci. Kad je već dovoljno vešt da preživi hod po dalekovodu, upad u bunker pun pirotehnike, plivanje pod punom ratnom spremom, preskakanje preko bodljikave žice dok mitraljez ”štepuje”, parkur po raznim podzemnim garažama i stepenicama, može nešto i da progovori.

Inače, iz ličnog iskustva i struke znam da je najskuplja standardna veština građanskog kaskadera pad niz stepenice, a i  te stepenice su inače od gume. Za svaki slučaj.

Kaskaderi u ratnim filmovima značajno se razlikuju od kaskadera u građanskim akcionim filmovima. Pošto je reč najčešće o masovnim scenama koje je vrlo skupo i komplikovano ponajvljati (dublovi sa masovnim scenanama juriša, obimno i bogato korišćenje veoma skupe pirotehnike, korišćenje specijalno pravljene rekvizite, ”zatvaranje kadra”, zauzimanje setova, razne dozvole, itd, itd) zadatak je teži ne samo glumački, već i rizičniji po život.

Oni obično dubliraju u pomorskim, podmorničkim, vazdušnim i kopnenim bitkama, ali i u borbama prsa u prsa gde se koristi svecijalno oružje, a izraz smrti gleda iz prvog lica. Ponekad dubliraju ratne zarobljenike, tajne agente na zadatku, pripadnike specijalne obuke, skaču padobranom, itd, itd. Svi ti poslovi traže izuzetnu fizičko-mentlnu spremnost, savršeno vladanje oružjem (pravim i replikama) talenat da se pronikne u ulogu i što više i vernije imitira glavni glumac ili radnja.

Pri tom mora i koliko-toliko da liči na gumca koga dublira, Ima, kako smo već naveli, glumaca koji poseduju određene kaskaderske veštine, tako da smo u našim filmovima mogli kao uspešne konjanike da gledamo Branislava Lečića, Svetozara Cvetkovića, Aleksandra Gavrića, Dragana Nikolića u više uloga, Batu Stojkovića koji uspešno pliva u odelu, itd. Inače se na grupi na glumu FDU uči, pored ostalih predmeta, i mačevanje.

Profesija kaskader pojavila se relativno kasno u obliku kakav poznajemo, jer su većina holivudskih glumaca bila spremna i da poginu samo da bi nekako stigli na platno. Većinu svojih uloga Čarli Čaplin, Baster Kiton, pa i savremniji glumci Džon Vejn, Klint Istvud, Majk Rurki, Robert Mičam, Robert de Niro, Silvester Stalone, itd, Žan Klod van Dam, Čak Noris, pa čak i Šon Koneri, sve svoje radnje izvodili su sami, i nisu jedini.

Kada su počeli da se snimaju sve zahtevniji i opasniji filmovi jer su prohtevi publike bili sve veći, složeni i opasni trikovi bili su sve brojniji. U mnogim zemljama, pomalo paradoksalno, dubleri (kaskaderi) počeli su da se pojavljuju najpre u sportskim filmovima. 

Usput, dokazana je činjenica da je snimanje filma ’’Najduži dan’’ koštalo više nego sama operacija. Pretpotpostavljam da znate i zašto. Sve je trebalo rekonstruisati, ponovo uništiti, platiti hiljade skupih kaskadera (dok su u vreme rata plate vojnika bile u centima), stvoriti, odnosno rekonstruisati ili maketirati imaterijalno-tehnička sredstva, rekvizitu, td, itd.

Prvi slučaj zabeležen je u SSSR 1961. godine prilikom snimanja filma ”Veselo društvo” gde je trebalo realistčki prikazati tuču članova orkestra! Ranije su glumci kategorički odbijali dubliranje, smatrajući sebe dovoljno sposobnim da to rade sami. Nekoliko njih su poginuli, pa beležimo slučaj da je mlada glumica Ina Burudučenko poginula prilikom  snimanja filma ”Cvet na kamenu”.

Nije dokazano da je to prvi, ali je najpoznatiji slučaj. U trenutku kada je izlazila spasavajući znamenja iz goruće kuće, na nju se srušila drvena konstrukcija. Profesionalni kaskader bi odmah primetio opasnost, ali ona je bila koncentrisana da svoj, glumački deo posla obavi što bolje i platila je to životom.

Nešto kasnije, 1965. godine prilikom snimanja filma ”Direktor” poginuo je Jevgenij Urvanski. Vozeći lično po peščanim dinama on je poginuo prilikom prevrtanja automobila. Posle toga je na državnom nivou bilo zabranjeno snimanje bez dublera. Dubleri su morali biti sportisti ili školovani cirkuzanti (u Moskvi, ali i u više drugih gradova, postoje fakulteti za cirkuzante).

Danas se dubleri školuju u posebnim školama sa vrlo visokim odbirom i selekcijom kadrova. Dubleri mogu biti ”fahmaheri” (specijalisti) ili opšti dubleri. Najbolji od njih, kako smo već naveli, postaju i priznati glumci.

Pomalo neobično za svet produkcije (pored Holivuda, Bolivuda i Barandova) zvuči činjenica da su Poljaci prvi praktično pokazali kako deluju kaskaderi na snimanjima ratnih filmova. Snimili su čak i pokazni film (movie maker) kako je sniman film – blokbaster iz 2016. godine ratni film ”Grad 44”.

U četvorominutnom filmu prikazano je kako veoma verno i efektno borci padaju od metaka ili lete u vazduh usled eksplozija. S obzirom na to da se radi o Varšavskom ustanku, takvih prizora je bio prepun film, a samo jedna nevešta scena bi veoma bitno pokvarila utisak.

Snimanje je trajalo je više od pola godine, a u masovnim scenama, posebno teškim za režiranje, učestovalo je preko tri hiljade ljudi, pri čemu je potrošeno preko 5.000 tona pirotehnike. U pokaznom filmu prikazani su i realni snimci pogibije kaskadera. Da se zna.

Podsetimo se da je dvoboj minolovca i krstarice s početka filma ”Admiral”, gde sekvenca dvoboja traje samo deset minuta, potrošeno više od mesec dana. Zato je na premijeri pramac tog broda bio izložen ispred ”kino teatra” kako Rusi zovu bioskop.

Navednimo i najpozntije slučajeve snimanja ratnih filmova s pogibijama dublera.

Top Gun (1986)

Film Tonija Skota koji je proslavio Toma Kruza, Keli Mek Gilis, Vala Kilmera i druge, ima je i svoje žrtve. Art Šol, filigranski precizan pilot, bio je nezamenjivi pomoćnik u vazdušnim trikovima. Učestvovao je i u neponovljivim scenama ”Indijane Džonsa”. Bio je ekstremno popularan i zauzet u Holivudu.

Film ‘Top gun’ pokazao se poslednjim. Prilikom vršenja akrobatskog letenja više pilotaže on nije uspeo da izvede avion iz pikiranja jer je bio prepun fotoopreme, pa se sručio u Tihi okean. Poslednje što je izgovorio bilo je: ”Imamo probleme. Vrlo ozbiljne probleme”. Ni njega ni ostatke aviona nikada nisu našli.

”Crveno usijanje (Red Heat) iz 1888. godine, o kome smo več pisali, bio je akcioni film, triler, ali i komedija. Kako za koga. Volter Hil angažovao je Švarcenegera, Belušija, Mojla, Rosa i druge slavne glumce.

Bio je to duhovito smiljen film o saradnji jednog krutog sovjetskog milicionara i jednog opuštenog američkog detektiva u Čikagu, mestu gde se nalazi najveća ruska kolonija kriminalaca. Bilo je tu i ljubavi, seksa, pucnjave, tuče, ucena, pucnjave, nemilosrdnih ubistava.

Kaskadersku ekipu predvodio je Beni Dobins, čovek koji je već u svojim referencama imao ”Zvezdane staze”, ali i mnoge druge filmove zahtevnog Spilberga. Dobins je prilikom snimanja trke autobusa nije preživeo srčani udar, pa je završna scena posećena upravo njemu.

Exit wounds (2001) ‘Prostrelne (izlazne) Rane’

Film je režirao Andžej Vartkovjak, a glumačku ekipu sačivanjali su asovi akcionog filma, lično veoma spremni glumci: Stiven Sigal, Ajzeja Vošington, Majkl Džej Vajt i drugi.  Sigal je u filmu učestvovao kao već velika zvezda filmova ”Opsada” i ”Iznad zakona”.

U to vreme tržište nije bilo zasićeno niskobužetskim filmovima, a glavni glumac je bio na vrhuncu popularnosti, zahvaljujući svojim tehničko-fizičkim kvalitetima i ubedljivoj glumi. Nažalost, s obzirom na mesto radnje, stradao je samo jedan kaskader, Kris Lejmon, pored nekolicine drugih.

Rutinska veština iskakanja iz voza pri velikoj brzini završena je tragično. Kaskader se okliznuo, promašio spasonosni teren i tresnuo o kamenjar.

Red Cliff (2009) ili ‘Bitka na Crvenoj litici’

Film Džona Vua, poznatog akicionog reditelja koji je angažovao specijaliste glumce Tonija Lunga, Takešija Kanešira i druge, bio je film prepun ambicija i  velikih nada.To je trebalo da bude prelomni film u njegovoj karijeri i i najskuplji azijski film.

Da bi ga snimio, vratio se u Hong Kong. Međutim, nije sve išlo kineski tačno, naprotiv.  U toku snimka eksplozije na jednom drvenom brodu (učestvovalo je oko deset glumaca iz drugog plana) požar se oteo kontroli.

Poginulo je pet članova snimateljske ekipe, 23. godišnji Lu Jancin našao se u vatrenoj zamci i živ izgoreo. Nezavisno od nevereovatnog uspeha na blagajnama, ostala je senka tragedije tog filma, verovatno najveće u istoriji snimanja savremenih filmova.  

Fury (1914) ili ‘Bes, Besnara’

Pomalo idealizovan, ali i realan život jedne tenkovske posade na Zapadnom frontu režirao je Dejvid Ejer, a odličnu glumačku ekipu predvodio je Bred Pit, kome to nije bio prvi ratni film (setimo se filma ”Inglorious bastards”).

Snimci su inače bili takvi da su sami po sebi pokazivali koliko je rat opasna stvar. Tako se dogodilo da jedan od kaskadera podlegne ranama posle udarca šrapnela! Studio taj incindent nije prijavio, pa čak ni ime glumca nije bilo poznato.

Odgovoran za ovu situaciju bio je rekviziter. Kako mu se u ruci našla prava granata, to samo đavo zna.   

The Expendables ‘Plaćenici, potrošeni, itd’

U pitanju su staromodni akcioni filmovi Silvestera Stalonea iz serijala ”Nezadrživi”. Izlizanu priču i ocvale herojčine on je prikrio scenama prepunim eksplozija, besomučnom pucnjavom kao da okviri imaju po trista-četiristotine metaka, padovima i skokovima s nenormalnih visina, skakanjem iz automobila u automobil pod paljbom, kada bi i zdrav, mlad čovek polomio bar nogu.

Pokušali su da iscede još malo para za svoje ionako nezajažljive račune. Začudo, prvi deo prošao je bez toga, pa se društvo ohrabrilo. Međutim, već prilikom snimanja drugog dela u Bugarskoj poginuo je kaskader Kung Lum a drugi kaskader, Nuo San zadobio je vrlo teške povrede.

Tragediju je izazvalo preterivanje, odnosno prevelika doza eksploziva. Nesreća je mogla da bude i veća jer su povređeni i udaljeni članovi ekipe. Rođaci Kung Lua tražili su i dobili oštetu. Međutim, Nuo San, oporavivši se od povreda, učestvovao je još i u filmovima ”Džon Ujk”, ”Ljudi – mravi” i  u najnovijenm filmu ”Akvamen”.

Nije samo film opasan. Tokom snimanja tv serije ”Cover up” (poznat po melodiji ”Holding Out for a Hero” u izvođenju Kim Vajld) dosadnu pauzu 12. oktobra 1984, godine Džon Erik Hesum prekraćivao je ruskim ruletom misleći da su ćorci bezopasni. Tako mu je ćorak 44 magnum zabio četvrtinu slepoočne kosti u glavu i prekinuo mu dosadu.

Posle osam dana ta dosada pretvorila u smrt. Alek Boldvin se nije dosađivao, već je verovao rekvititeru i ubio nedužnog partnera. Oslobođen je. Primera, svakako, ima mnogo više, a kao najskuplji te vrste spominje se navedeni ”D dan” čije snimanje je snimanje, kako smo već naveli,   bilo skuplje od same ratne akcije. Mrtve kaskadere znaju samo rođaci.

Kad sledeći put budete gledali neki ratni ili akcioni film setite se da su ovo vrlo čvrsti, žilavi momci, nezamenjivi u svom poslu…ali nisu otporni na metke, šrapnele i slične izazove.