Kijev se našao pod raketnim napadom, možda koristeći rakete Iskander od strane ruskih oružanih snaga. Resursi za praćenje izveštavali su o brojnim eksplozijama i aktivnom radu sistema PVO u glavnom gradu Ukrajine.
Prema nepotvrđenim podacima koje su izneli novinari, udar na Kijev mogao je da bude izveden ne raketama Iskander, već severnokorejskim raketama KN-23 (Hvasong-11Ga) ili KN-24.
JUST IN: Footage Of The Drone Strike In Kyiv, Ukraine.
— JAKE (@JakeGagain) August 5, 2024
Reports Indicate Additional Russian Drone Attacks Are Planned This Week. https://t.co/gYyZGpO3xm pic.twitter.com/d2C0lJsEZc
Ranije su već stizale informacije o upotrebi severnokorejskih projektila. Istovremeno, Seul je požurio, te zapretio da će Kijev snabdevati oružjem ako se potvrde informacije o pojavi severnokorejskog naoružanja u Rusiji.
Trenutno se razjašnjavaju informacije o šteti i žrtvama. S obzirom na brzinu udara, meta napada bila je veoma važna.
Ukrajinski mediji su izvestili da su ruske snage navodno koristile severnokorejske rakete u nedavnim udarima.
Prema nezvaničnim vojnim izvorima, Oružane snage Ruske Federacije su 30. jula lansirale severnokorejsku balističku raketu KN-23 na metu u mestu Bila Cerkva u Kijevskoj oblasti. Projektil je eksplodirao u vazduhu, tvrde.
Ukrajinski izveštaji potkrepljeni su snimkom navodne severnokorejske rakete. Neke oznake na korejskom jeziku koje se vide na raketi navodno odgovaraju oznakama pronađenim na prethodno otkrivenim krhotinama takvih projektila.
Ranije, u januaru 2024, ukrajinski mediji su podelili još jedan snimak navodne olupine severnokorejskog KN-23 otkrivene u Harkovu.
Ruska vojska je navodno aktivno koristila severnokorejske KN-23 i KN-24 prošle zime, ali od tada nije bilo izveštaja o njihovom raspoređivanju. Ako su ukrajinski izveštaji tačni, ruska vojska je nastavila sa lansiranjem KN-23.
Rusija je navodno dobila rakete KN-23 ili KN-24. One su slične ruskim raketama Iskander-M, i stoga se navodno mogu lansirati iz ruskih raketnih sistema. Masa lansiranja KN-23 je 3,4 tone (400 kg manje od rakete 9M723 kompleksa Iskander), bojeva glava je 500 kg, potvrđeni domet lansiranja je navodno 690 km (190 km više od one kod Iskandera).
Međutim, Rusi sada poseduju i verziju operativno taktičkog raketnog sistema Iskander sa duplo većim dometom od čak 1000 kilometara.
KN-24 je vizuelno sličan ATACMS-u, ali je dokazani domet lansiranja veći (410 km). Prema zapadnim tvrdnjama, domet raketa koje dobija Rusija je navodno do 900 km.
KN-23 nalik ruskoj raketi Iskander-M
Tokom protekle dve godine, priroda odbrambene saradnje između Severne Koreje i Rusije bila je predmet spekulacija i kontroverzi, posebno u kontekstu američkih sankcija i diplomatske izolacije koju uporno pokušavaju isti da im nametnu.
Strateški interes Rusije za održavanje odnosa sa Severnom Korejom verovatno je pod uticajem želje da izvrši uticaj u istočnoj Aziji i uravnoteži prisustvo SAD dok Severna Koreja nastoji da ojača svoje odbrambene sposobnosti i stekne političku moć. U daleko većem i intenzivnijem obliku, isto radi i SAD sa Južnom Korejom još od kraja Korejskog rata.
KN-23 je severnokorejska balistička raketa kratkog dometa poznata po svojim posebnim karakteristikama i mogućnostima. Napravljena je po uzoru na ruski raketni sistem Iskander, sa pogonskim sistemom na čvrsto gorivo koji omogućava bržu pripremu za lansiranje u poređenju sa raketama na tečno gorivo.
Raketa je sposobna da nosi različite bojeve glave, uključujući konvencionalne ali i nuklearne bojeve glave, što je čini raznovrsnim oružjem u sve naprednijem arsenalu Severne Koreje, uprkos sezdesetogodišnjoj propagnadi, izolaciji i sankcijama od strane SAD.
Dizajn rakete uključuje kvazi-balističku putanju, koja omogućava raketi da manevriše u letu, što znatno otežava presretanje tradicionalnim sistemima protivraketne odbrane. Jedna od ključnih karakteristika KN-23 je domet i tačnost.
Procenjuje se da ima domet od oko 400 do 600 kilometara, što stavlja značajan deo Korejskog poluostrva i delove Japana na dohvat ruke. Sistem za navođenje rakete je napredan, pružajući poboljšanu preciznost u poređenju sa pojedinim starijim severnokorejskim balističkim projektilima.
Ova unapređena preciznost, u kombinaciji sa manevrima i relativno kratkim vremenom leta, predstavlja značajan izazov za regionalne sisteme protivraketne odbrane, povećavajući stratešku poziciju koju zauzima Severna Koreja u svom regionalnom bezbednosnom kontekstu.
