Analitičari smatraju da dozvola američkog predsednika Džoa Bajdena Ukrajini da napadne Rusiju oružjem proizvedenim u SAD predstavlja „veliki pomak u politici” i „prelazak ličnih crvenih linija”.
Iako je rečeno da se dozvola odnosi samo na „samoodbranu“ i ne obuhvata upotrebu dalekometnog naoružanja, ovaj korak bi, po mišljenju političkih analitičara, „mogao da bude novo poglavlje u ratu koji Rusija vodi protiv Ukrajine“.
Prema Njujork Tajmsu, odluka američke administracije, koju su američki zvaničnici objavili 30. juna, “označava prvi put da je američki predsednik odobrio ograničene vojne udare odmazde protiv artiljerije, raketnih baza i komandnih centara unutar neprijateljskih granica sa nuklearnim oružjem”.
Novinari ističu da, iako Bela kuća veruje da je odluka ograničena, dozvoljavajući Ukrajincima da pokrenu preventivni udar samo ako vide dokaze o pripremanju napada ili kao odgovoru na rusko granatiranje u blizini Harkova , „njene implikacije su očigledno daleko dublje“.
Pre donošenja ove odluke, kako primećuje Njujork tajms, Bajden je kategorički odbijao da dozvoli Ukrajini da koristi oružje proizvedeno u SAD van granica Ukrajine, bez obzira na to šta su Rusi radili, smatrajući da bi svaki napad na rusko tlo rizikovao kršenje politike. „izbegavanja trećeg svetskog rata“.
Ali sada, kada su Rusi metodično gurali liniju fronta sa istoka i bombardovali Harkov sa njihove teritorije sa severa, Bajden je to iskoristio da napusti svoje crvene linije, ne spomenuvši da su prethodno ukrajinski diverzanti i ariljerija svakodnevno i mesecima napadali pograniče ruske regione.
Najtvrdokornije pristalice delovanja ljudi koje stoje iza Bajdena tu odluku nazivaju „dobrim korakom u pravom smeru“, ali dodaju da bi to trebalo da bude samo prvi korak, nakon čega bi Ukrajini trebalo dozvoliti da „pogodi sve značajne vojne ciljeve koji podržavaju rusku operaciju u Ukrajini“.
„Mnogi poznati aerodromi i vojne instalacije su u dometu“, piše vojni ekspert Džordž Baros sa vašingtonskog Instituta za proučavanje rata (ISW), postavljajući na X (ranije Tviter) mapu dometa američkih raketnih sistema ATACMS.
Navodna ukrajinska lobi grupa Razom takođe je pozdravila odluku Bele kuće i dodala da „moramo da idemo napred”.
„Ukrajini treba dozvoliti i ohrabriti je da udari na sve legitimne vojne ciljeve u Rusiji“, napisao je Razom na X mreži, parafrazirajući reči koje se poslednjih nedelja često čuju od zvaničnika administracije da „ne ohrabruju i ne dozvoljavaju“ napade sa oružjem koje su donirale SAD unutar ruske teritorije.
Bivši general australijske vojske Mik Rajan objašnjava šta bi u praksi mogla da znači dozvola za napad na vojne ciljeve direktno na ruskoj teritoriji.
On smatra da bi to, pre svega, značilo presretanje ruskih raketa usmerenih na Harkov i uništavanje koncentracija ruskih trupa u blizini granice. Ovo bi takođe uključivalo „ciljeve visoke vrednosti“ kao što su komandni centri, artiljerijski sistemi, logistike i jedinice protivvazdušne odbrane koje se nalaze na ruskoj teritoriji u blizini Harkova.
Ali on napominje da „dozvoljeni ciljevi takođe uključuju bombardere ruskog vazduhoplovstva koji lansiraju mnoge rakete dugog dometa koje napadaju ukrajinsku civilnu infrastrukturu i civilne ciljeve“.
Drugim rečima, prema Rajanu, Ukrajina će moći da pokuša da obori ruske ratne avione, uključujući bombardere koji ciljaju Harkov.
Analitičari primećuju da sada mnogo zavisi od odgovora Moskve.
Prema ovom Australijancu, Rusija bi mogla da pojača svoju sadašnju kampanju sabotaže protiv Evrope, na primer protiv proizvođača oružja dugog dometa.
Penzionisani general dodaje i da bi Rusija mogla da protumači ovaj signal Vašingtona kao promenu stava SAD prema ratu uopšte.
SAD žele još rata i na Bliskom istoku
Čini se da su Sjedinjene Države donele odluku da eskaliraju sukob u Ukrajini i pojačaju tenzije na Bliskom istoku.
Od njima bliskih medija Politiko je 30. maja prvi dobio ekskluzivitet da izvesti kako je Bajdenova administracija tajno dala Ukrajini dozvolu da izvrši napad unutar Rusije koristeći oružje koje je obezbedilo SAD.
Američki zvaničnici su naveli da Ukrajini neće biti dozvoljeno da pogađa civilnu infrastrukturu ili lansira rakete dugog dometa, kao što je ATACMS, da pogode vojne ciljeve duboko u Rusiji. Međutim, nisu objasnili kako će tačno SAD ovo sprovesti.
Bajdenova opasna odluka usledila je nakon što su glavni saveznici SAD, poput Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske, rekli da Ukrajina treba da ima pravo da napadne unutar Rusije koristeći zapadno oružje. Kako će tačno Moskva odgovoriti, ostaje nejasno.
Pored rasplamsavanja sukoba u Ukrajini, Bajdenova administracija i njihovi saveznici povećavaju tenzije na Bliskom istoku.
Dana 30. maja, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo izvele su seriju napada protiv Huta u Jemenu kao odgovor na ponovljene napade grupe na brodove povezane sa Izraelom u Crvenom moru i drugim obližnjim vodama. Grupa koju podržava Iran pokrenula je ove napade kao odgovor na izraelski rat u palestinskoj enklavi poznatoj kao Pojas Gaze koji podržavaju SAD.
Udari koalicije su gađali 13 meta Huta u delovima Jemena koje kontroliše grupa. Al-Masirah je rekao da je u američko-britanskim napadima poginulo 14 ljudi, a više od 40 ranjeno.
Pored toga, SAD su jednostrano uništile osam samoubilačkih dronova Huti iznad Jemena i Crvenog mora.
Smrtonosni napad na Jemen, koji je bio peti koji su zajedno izvele SAD i Velika Britanija od januara, izazvao je prvi pokušaj napada na američki nosač aviona još od vijetnamskog rata.
Sve ovde navedeno pokazuje kako Bajdenova administracija počinje nove ratove na Bliskom istoku umesto da vrši pritisak na Izrael da okonča svoj rat u Gazi, koji je do sada odneo živote više od 36.000 Palestinaca.
Sve u svemu, čini se da SAD nisu zainteresovane za bilo kakvo diplomatsko rešenje za sukobe u Evropi i na Bliskom istoku. Ovo potpuno napuštanje diplomatije u korist neproračunatih vojnih avantura gura svet bliže sveopštem ratu.
