Za Moskvu je svakako zabrinjavajuća činjenica da su Ukrajinci brzim razvojem efikasnih besposadnih čamaca uspeli da praktično onemoguće puno dejstvo Crnomorske flote.
Tako su Rusi, kao i na kopnu, i na moru primorani da se ubrzano prilagođavaju savremenoj taktici i razvijaju nova sredstva poput besposadnih vozila na kopnu, u vazduhu i na vodenim površinama.
Brander, plovilo napunjeno zapaljivim materijalom, pušta se na protivničke brodove kako bi ih zapalilo i uništilo, upotrebljavano je još u antičkoj Grčkoj.
Pretnja koju ukrajinski bespilotni čamci – svojevrsne „brandere“ predstavljaju za brodove ruske Crnomorske flote kao imperativ postavlja ispitivanje načina njihov neutralizacije, uključujući i one krajnje netrivijalne.
Po svemu sudeći, nakon prve bitke između dronova kamikaza i ruskih kopnenih bespilotnih letelica, na ukrajinskom frontu uskoro će uslediti i prve borbe vazdušnih i morskih dronova.
Pomorske kamikaze?
Ruske „Vesti“ su 11 marta 2024. godine prenele šture podatke o trenutnom razvoju varijante dronova kamikaza namenjenih ruskoj ratnoj mornarici. Prema tom izveštaju, „nova bespilotna letilica, koja će uskoro ući u upotrebu u mornarici, moći će da se koristiti i sa brodova i čamaca protiv morskih i kopnenih ciljeva.
Takvi uređaji će se koristiti u desantnim operacijama i u borbi protiv neprijateljskih čamaca, uključujući i bespilotne“. No, već 1. aprila agencija TASS je izvestila o razvoju određenog digitalnog komunikacionog sistema za povećanje dometa „first person view“ (FPV) dronova koji čuvaju brodove ruske mornarice.
Tom prilikom, generalni direktor Centra za integrisana bespilotna rešenja (CKBR), Dmitrij Kuzjakin, izneo je neke zanimljive podatke:
„Specijalisti Centralnog projektantskog biroa razvili su kupolu „Pik“, digitalni komunikacioni sistem dugog dometa koji obezbeđuje stabilnu komunikaciju između pilota i drona. Uređaj je deo sistema zemaljske FPV računarske opreme.
Kupola „Pik“ je dizajnirana da od ukrajinskih dronova zaštiti infrastrukturne objekte Oružanih snaga Rusije, uključujući brodove ratne mornarice i aerodrome. „Pik“ je instaliran na kontrolnim tornjevima aerodroma i brodskim jarbolima. Ovako se obezbeđuje stabilna komunikacija i pilot FPV drona može da komanduje letilicom daleko od broda ili aerodroma“.
Prema rečima programera, ovaj uređaj povećava domet i pruža veću sigurnost za operatera dronova kamikaza:
„Oklopljeni kabl povezuje zemaljsku opremu sa antenom. Pik kupola se kontroliše u potpunosti sa zemlje pomoću daljinskog upravljača. Uređaj ne mora da se uklanja da bi se izvršila bilo kakva promena u podešavanjima. Uređaj značajno povećava domet dronova i omogućava operateru da radi iz zaklona. Time rad borbenih posada postaje bezbedniji“.
Dan ranije, 31. marta, popularni Telegram kanal Mash objavio je snimak kako se za potrebe ruske mornarice FPV dronovi testiraju u borbi protiv bespilotnih čamaca. Tvorci novih letećih aparata izjavili su za Mash:
31. marta, popularni Telegram kanal Mash objavio je snimak kako se za potrebe ruske mornarice FPV dronovi testiraju u borbi protiv bespilotnih čamaca pic.twitter.com/O9IUgYPn0X
— Oruzje Online (@oruzjeonline) April 6, 2024
„Ratni brodovi Crnomorske flote naoružani su FPV dronovima nove generacije. Uređaj je opremljen fragmentacionom bojevom glavom koja se može detonirati na izvesnoj distanci od cilja. Da bi se uništio neprijateljski čamac napunjen eksplozivom, dovoljna je jedna distanciona mina.
Operater samo treba da dovede dron do neprijateljskog broda i pritisne dugme. Tada će uslediti snažna eksplozija, koja će plutajuću metu poslati u posetu Sunđer Bob Kockaloneu“.
Iz ovoga se može zaključiti da se ne radi na sistemu iz familije BPLA Lancet, kako se, inače, do tada pretpostavljalo, nego o jeftinim FPV dronovima za jednokratnu upotrebu. No, koliko ovakvo sredstvo može biti zaista efikasno i komercjalno isplativo?
Kako protiv „vučjeg čopora“?
Naime, ova vest svakako predstavlja novinu jer ukazuje da je inače konzervativna i rigidna mornarička komanda ipak odlučila da prihvati tehnološke novine. S druge strane, upotreba FPV dronova protiv besposadnih čamaca ima niz poteškoća.
Praksa pomorskog ratovanja pokazala je da ukrajinske pomorske snage deluju u „vučjim čoporima“, šaljući 10-15 daljinski upravljanih „brandera“ istovremeno na pojedinačne ruske brodove.
Tri do 4 čamaca-drona mogu se prilično pouzdano uništiti vatrom iz teških mitraljeza ili PAV oruđa ali ostaje rizik da će bar jedan ili dva besposadna čamca iz „čopora“ probiti vatreni baraž. Odbranu broda komplikuje i činjenica da su Ukrajinci počeli da napadaju noću, što osmatračima otežava da ih vizuelno blagovremeno uoče.
Za efikasno korišćenje FPV bespilotnih letelica u borbi protiv ukrajinskih pomorskih dronova neophodno je njihovo blagovemeno uočavanje/otkrivanje, što zavisi od efikasnosti ruskog vazdušnog izviđanja.
Drugo, svaki FPV bi morao biti opremljen uređajem za noćno osmatranje, što bi svakako uticalo na njihovu cenu.
Dalje, svaki FPV dron kontroliše jedan operater (first person), što znači da bi na svakom brodu bar u dve smene stalno moralo da dežura 5 do 7 operatera, spremnih da se suprotstave ukrajinskom „čoporu kamikaza čamaca“. Ovo takođe zahteva specifičnu obuku i, u suštini, uvođenje nove vojne specijalnosti „operater dronovima kamikaze“ – nešto što su Ukrajinci već uradili, vrlo verovatno čak prvi u svetu.
Uzevši u obzir navedene poteškoće, u Rusiji se i dalje razmatra ideja o integraciji vazdušnih bespilotnih letelica u mornaricu.
Za ovakvo rešenje postoje tri opcije:
- Prva je razvoj modifikovane verzije drona iz porodice Lancet sa povećanim dometom leta u izviđačkoj verziji i, moguće, sa uvećanom bojevom glavom u čisto udarnoj verziji. Letilica bi se mogla lansirati pomoću katapulta, a vraćati na palubu hvatanjem pomoću posebne mreže.
U ovoj opciji bi se mogli koristiti i dronovi opremljeni benzinskim umesto elektro-motora i opremom za vizuelni nadzor umesto bojeve glave. Njihovim periodičnim lansiranjem sa broda bilo bi moguće obezbediti stalno praćenje situacije i blagovremeno otkrivanje ukrajinskih pomornskih dronova.
U slučaju da se uoče, prema njima bi se lansirali udarni „Lanceti“ koji se kreću velikom brzinom i imaju sposobnost manevrisanja i pikiranja.
- Druga opcija je opremanje „Lanceta“, unapred programiranih za automatsko otkrivanje i napad na pomorske ciljeve, podvesnim izviđačkim dronovama za srednje i velike visine, recimo tipa „Orion“. Ovo bi ruskoj mornarici omogućilo da kontroliše ogromna vodena prostranstva i brzo izvodi vazdušne udare pomoću dronova kamikaza.
- Treća opcija je u suštini srednje rešenje prethodne dve. Flota bi mogla da bude naoružana dronovima porodice „Pčelka” koji su se nedavno pojavili na frontu, a koji su pozicionirani kao nosači FPV dronova.
Zahvaljujući vertikalnom poletanju i sletanju, ovi hibridi se mogu koristiti na skoro svim tipovima ruskih ratnih brodova, vršeći izviđanje iz vazduha.
Nakon otkrivanja neprijateljskih kamikaza pomorskih dronova, „Pčelka“ bi mogla da ispusti dronove kamikaze koji bi brzo napali morske dronove na znatnoj udaljenosti, omogućavajući posadi da se pripremi za eventualnu borbu sa čamcima koji bi preživeli napad „roja pčela“.
