Ruski Iskander uništio lanser PVO sistema S-300PS i radarski toranj 40V6M u oblasti Harkova

Ruska vojska lovi ukrajinsku infrastrukturu protivvazdušne odbrane u pozadinskim regionima. U izveštajima sa fronta 31. marta se navodi da je uništen još jedan sistem protivvazdušne odbrane S-300 Oružanih snaga Ukrajine. Tvrdnje su odmah potvrđene snimkom.

Oružane snage Rusije uništile su univerzalni toranj 40V6M sa radarom za osvetljenje i navođenje 30N6 u blizini grada Zmijeva u oblasti Harkov. Pogođen je i lanser protivvazdušnog raketnog sistema S-300PS.

Ukrajinski radarski toranj 40V6M, lanser S-300 i vojno osoblje uništeni su ruskim preciznim udarima u blizini grada Zmijeva u oblasti Harkov. pic.twitter.com/cXZXnTZ9yE

— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 31, 2024

Iz video snimka možemo zaključiti da raketni sistem Iskander-M dobro funkcioniše. Naknadna detonacija čvrstog goriva protivavionskih vođenih projektila u lanseru to samo potvrđuje.

Dan ranije, prema tvrdnjama Ministarstva odbrane Rusije, Iskanderi su pogodili mesto okupljanja tri stotine ukrajinskih vojnika u selu Borovaja, takođe Harkovska oblast.

Prema izveštajima, poginulo je čak do 100 boraca. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, incident je rezultat rada izviđačke bespilotne letelice, koja je prenela koordinate cilja do tačke borbene kontrole.

Tekući masovni ruski vazdušni napadi na ukrajinske vojne položaje na linijama fronta primorali su ukrajinsku vojnu komandu da prebaci sve više i više sistema protivvazdušne odbrane bliže frontu. Kao rezultat, eksponencijalno raste broj uništenih sovjetskih i NATO sistema.

Sa našim tvrdnjama se slaže i zapadna štampa. Tako je prema Forbsu, pomeranje sistema protivvazdušne odbrane na liniju fronta radi suprotstavljanja ruskoj avijaciji samo je ubrzalo potrošnju raketnih rezervi koje nisu bile popunjene zbog prestanka snabdevanja.

Prethodno su Iskanderi uništili dva PVO sistema američke proizvodnje Patriot, kao i jedan ukrajinski sistem S-300 u oblasti Pokrovsk u pravcu Donjecka.

S-300 ukratko

S-300 je sovjetski PVO raketni sistem razvijen kasnih 1970-ih. Jedan je od trenutno najrasprostranjenijih sovjetskih sistema PVO sa najmanje 17 korisnika.

S-300 ima kopnenu i pomorsku verziju. Jedna od kopnenih verzija, S-300PS/S-300PM, jedina je iz serije koja lansira rakete sa nuklearnom bojevom glavom.

S-300 se sastoji od šasije koja nosi četiri lansera sa po jednom raketom. Postoji druga šasija sa PESA (pasivno elektronsko skenirano polje) radarom priključenim na bateriju. S-300 ima integrisani sistem za upravljanje vatrom. Osim jedne, sve ostale kopnene verzije S-300 su integrisane u šasiju sa točkovima. S-300V je integrisan na šasiju sa gusenicama. U zavisnosti od rakete koja se koristi, uz nekoliko izuzetaka, standardni raketni sistem S-300 ima domet od 100 do 300 km.

S-300PS

Verzija PS predstavljena je 1985. godine i jedina je verzija za koju se smatra da je bila opremljena i nuklearnom bojevom glavom. Ovaj model je doveo do uvođenja modernih TEL i mobilnih radarskih i komandnih vozila baziranih na kamionu MAZ-7910.

Sistem S-300PS uključuje nekoliko komponenti, komandni i kontrolni centar, radarske sisteme i lansere raketa. Sistem može da otkrije i prati ciljeve na dometima do 300 kilometara i da dejstvuje projektilima dometa do 200 kilometara.

Sistem S-300PS je u upotrebi u ruskoj vojsci od 1980-ih i izvezen je u nekoliko zemalja, uključujući Kinu, Iran i Siriju. Tokom godina je unapređen nekoliko puta kako bi poboljšao svoje performanse i mogućnosti.

Koristi ga ukrajinska vojska, a najviše ih je stradalo u ukrajinskom sukobu, kada govorimo o najozbiljnijim i najboljim PVO sistemima na svetu.

Pogodak na 217 km

Jedna verzija, S-300V4, dospela je na mnoge naslovne strane u ruskim medijima. Oni tvrde da je upravo ova raketa oborila dva ukrajinska aviona – Su-24 i S-27, odgovornih za nekoliko bombardovanja ruskih ciljeva u Belgorodskoj oblasti.

217 km je domet na kome su dve rakete pogodile dva borbena aviona. Ovo je „rekord za Rusku Federaciju“, pisali su mediji, podsećajući da je poslednji put S-300 pogodio metu na udaljenosti od 150 kilometara.

Iskander

Iskander je mobilni balistički raketni sistem u službi ruske vojske. Još tri zemlje poseduju Iskander – Jermenija, Alžir i Belorusija. Međutim, verzija „M“ je prvenstveno razvijena samo za rusku vojsku.

Ima visoku manevarsku sposobnost i sposobnost savladavanja protivraketnih odbrambenih sistema, što ga čini veoma efikasnim sredstvom za udaranje.

Balistička raketa je razvijena za operativne udare kratkog dometa. Navedeno je da je sposobna za domet od 500 km, iako je trenutno dokumentovan domet od 415 km. 

Verzija sistema „M“ je naoružana sa dve rakete 9M723. Prema izvorima, brzina leta svake rakete je između 6 i 7 maha. Svaka raketa 9M723 dostiže maksimalnu visinu leta od 6 do 50 km. 

Karakteristika 9M723 je da nema balističku putanju, ali može biti naoružana nuklearnom bojevom glavom. Rusi tvrde da projektil ima i stelt svojstva.

Od lansiranja, 9M723 kreće se nepravilno. Time se, prema ekspertima, želi izbeći njeno presretanje i uništenje drugom vrstom projektila – antibalističkim. Putanja 9M723 je haotična, odnosno ova raketa stalno manevriše u letu kako bi izbegla presretanje. Detaljno o sistemu Iskander možete pročitati ovde.