Čuvena ruska radio-stanica UVB-76, poznatija kao „Zujalica“ ili „Radio sudnjeg dana“, izabrala je prilično nezgodan datum za jedan od svojih najređih tehničkih kvarova. U petak, 13. novembra, njen prepoznatljivi signal počeo je da slabi, zatim da pucketa, da bi na kraju potpuno nestao sa frekvencije 4625 kHz. Dok su tehničari pokušavali da vrate u život misteriozni predajnik, njegovu frekvenciju zauzeli su radio-pirati, koji su iskoristili priliku da prekinu višedecenijsku monotoniju.
Prvo pucketanje, pa potpuna tišina
Prema zapisima radio-amatera koji neprekidno prate UVB-76, prvi prekid zabeležen je 13. novembra u 13:48 po moskovskom vremenu. Predajnik se ponovo uključio osam minuta kasnije, što je u početku ličilo na uobičajeno isključivanje zbog održavanja opreme. Međutim, oko 14:28 pojavile su se nepravilnosti u jačini signala, praćene pucketanjem i naglim promenama nivoa emitovanja.
Do 14:40 signal je toliko oslabio da više nije mogao stabilno da se prati, dok je u 14:57 predajnik potpuno prestao da emituje. U 15:45 na istoj frekvenciji pojavio se nepoznati predajnik male snage, a slušaoci su umesto poznatog zujanja mogli da čuju neovlašćene emisije. U 16:58, nakon nešto više od dva sata prekida, UVB-76 se vratio u etar i nastavio da emituje svoj prepoznatljivi signal.
Zanimljivo je da je samo dan ranije stanica pokazala neuobičajenu aktivnost. Tokom 12. novembra emitovane su četiri kodirane poruke sa rečima BESOSPOR, BENZOVOZ, LEDOZALP i ANDANTE, koje su zabeležene u arhivi radio-amatera koji prate rad UVB-76. Posle dana ispunjenog tajanstvenim radiogramima usledio je petak 13, kada se čitav sistem, makar privremeno, vratio u mnogo prizemniju stvarnost elektronskih kvarova.
Šta je otkazalo na misterioznom predajniku?
Analizom audio-zapisa i spektrograma, posmatrači su zaključili da je najverovatnije došlo do problema u elektronskom kolu koje dovodi zvučni signal do modulatora predajnika. Mogući uzroci uključuju loš kontakt konektora, oštećen lemni spoj ili neispravnu poluprovodničku komponentu. Takav kvar objašnjavao bi postepeno slabljenje i nestabilnost signala pre njegovog konačnog nestanka.
UVB-76 koristi modulaciju sa jednim bočnim opsegom, poznatu kao SSB, kod koje emitovana snaga zavisi od nivoa zvučnog signala koji se dovodi u predajnik. Neispravan kontakt može da izazove prekide i promene nivoa modulacije, što se na prijemniku manifestuje nestabilnim signalom i karakterističnim pucketanjem. Upravo takvo ponašanje zabeležili su radio-amateri tokom petka.
Prema rečima jednog od članova grupe koja prati stanicu, ozbiljni prekidi ove vrste događaju se izuzetno retko, možda jednom u pet do deset godina. Podaci o solarnoj aktivnosti nisu ukazivali na snažan poremećaj jonosfere koji bi objasnio nestanak signala, pa je problem sa predajnom opremom ostao najverovatnije objašnjenje. Zvanični tehnički izveštaj operatera nije objavljen, tako da precizan uzrok kvara nije javno potvrđen.
Od „Labudovog jezera“ do radio-pirata
UVB-76 emituje kratkotalasni signal još od sovjetskog perioda, a njegovo jednolično zujanje povremeno prekidaju glasovi koji izgovaraju pozivne znakove, brojeve i naizgled besmislene reči. Početkom oktobra stanica je za manje od jednog dana emitovala četiri misteriozne poruke, što je ponovo privuklo pažnju vojnih posmatrača i radio-amatera širom sveta. Takve emisije redovno izazivaju nagađanja o vojnoj aktivnosti, iako njihovo stvarno značenje nije dostupno javnosti.
Nije ovo prvi put da su se na istoj frekvenciji pojavili neočekivani zvuci. Krajem decembra 2025. slušaoci su zabeležili ratne pesme i „Labudovo jezero“, dok je tokom prethodnih godina bilo i drugih muzičkih upada. Međutim, činjenica da se nešto čuje na frekvenciji UVB-76 ne znači nužno da to emituje njen zvanični predajnik, što je najnoviji incident posebno jasno pokazao.
Pojedine emisije UVB-76 ranije su privlačile pažnju i zbog vremena u kojem su se pojavile. Tako je juna 2025. zabeležena kodirana poruka neposredno nakon američkog upozorenja na mogući veliki ruski raketni napad. Slične rasprave izazivali su i neobično dugački šifrovani radiogrami američkog ratnog vazduhoplovstva, pokazujući koliko pažnje i dalje privlače vojne komunikacije na kratkim talasima.
Da li je utihnula i ruska „Mrtva ruka“?
Najpoznatija teorija povezuje UVB-76 sa sovjetskim, odnosno ruskim sistemom nuklearne odmazde „Perimetar“. Reč je o sistemu poznatom kao „Mrtva ruka“, razvijenom tokom Hladnog rata, čija je osnovna namena obezbeđivanje prenosa naređenja za uzvratni nuklearni udar čak i nakon uništenja uobičajenih komandnih centara. Popularna legenda tvrdi da bi prestanak neprekidnog radijskog signala mogao da pokrene automatske procedure tog sistema.
Za takvu vezu nikada nisu predstavljeni pouzdani dokazi, a ruski poslanik i nekadašnji predsednik odbora Državne dume za odbranu Andrej Kartapolov izjavio je 2024. da UVB-76 nema veze sa ruskim snagama za nuklearno odvraćanje. Sama infrastruktura strateškog komandovanja mnogo je složenija, što pokazuje i istraživanje podzemnog Objekta 1335 u planini Kosvinski kamen, povezanog sa rezervnim sistemima komandovanja. UVB-76 se zato može posmatrati kao deo šire istorije ruskih vojnih komunikacija, ali ne i kao dokazani prekidač za nuklearnu odmazdu.
Najnoviji događaj pružio je sasvim drugačiji pogled na stanicu oko koje se gotovo pola veka pletu teorije o poslednjem danu čovečanstva. Iza misterioznih poruka i neprekidnog zujanja nalaze se predajnici, kablovi, konektori i elektronski sklopovi koji, kao i svaka druga tehnika, mogu da otkažu. Ovog puta njihov kvar nije pokrenuo Sudnji dan, već je radio-piratima omogućio da nakratko preuzmu jednu od najpoznatijih frekvencija na svetu.
