Indija nastavlja da kombinuje rusku vazduhoplovnu tehniku sa zapadnim i izraelskim naoružanjem, produžavajući upotrebnu vrednost helikoptera koji su već godinama okosnica njenog vojnog transporta. Umesto isključivog oslanjanja na nove jurišne helikoptere, indijsko ratno vazduhoplovstvo deo postojećih letelica prilagođava zadacima preciznog dejstva po kopnenim ciljevima. Takav pristup omogućava proširenje borbenih mogućnosti bez zamene čitave flote.
Posebno su zanimljiva rešenja koja helikopterima omogućavaju napade bez neposrednog približavanja protivničkim položajima. Savremene vođene rakete mogu da koriste podatke sa spoljašnjih izviđačkih sistema, dok posada tokom leta projektila dobija sliku cilja i mogućnost korekcije napada. Najnovije fotografije indijskih helikoptera pokazuju kako se ovakva tehnologija ugrađuje na platformu projektovanu prvenstveno za transport ljudi i tereta.
Mi-17V-5 sa izraelskim lanserima i novom optoelektronskom opremom
Na fotografijama objavljenim 11. novembra prikazan je indijski Mi-17V-5 sa lansirnim kontejnerom izraelskog raketnog sistema Spike NLOS, postavljenim na spoljašnji nosač. Vidljiva je i dodatna optoelektronska oprema, namenjena osmatranju i radu sistema za upravljanje naoružanjem.
Integracija ovog oružja nije potpuno nova. Indijski portali izvestili su o opremanju helikoptera Mi-17V-5 izraelskim raketama još početkom godine, dok je The Tribune 9. maja potvrdio da je modernizacija u toku. Radovi su povezani sa Trećim remontnim centrom indijskog ratnog vazduhoplovstva u Čandigaru, specijalizovanim za održavanje i modernizaciju helikoptera ruskog porekla.
Program je razmatran tokom posete komandanta Komande za održavanje, maršala vazduhoplovstva Jale Umeša, 27. i 28. aprila. Indijski izvori navode da se modernizacija odnosi na deo postojeće flote, ali nisu objavili tačan broj opremljenih helikoptera. Takođe nema javne potvrde o ukupnom broju nabavljenih raketa ili datumu kada će svi modernizovani primerci dostići punu operativnu sposobnost.
Spike NLOS omogućava promenu cilja tokom leta
Spike NLOS, koji proizvodi izraelska kompanija Rafael, pripada porodici precizno vođenih raketa namenjenih dejstvu izvan neposredne vidljivosti cilja. Raketa koristi elektrooptičke i infracrvene senzore, dok dvosmerna radio-veza omogućava operateru prijem video-slike sa njene glave za samonavođenje. Posada tako može da koriguje napad, izabere drugi cilj ili prekine dejstvo nakon lansiranja.
Vazduhoplovna verzija Spike NLOS šeste generacije dostiže domet do 50 kilometara. Ranije izvedbe imale su kraći domet, pa objavljene fotografije same po sebi nisu dovoljne za utvrđivanje konkretne generacije raketa na indijskim helikopterima. Indijski mediji ipak navode da modernizacija obuhvata sistem namenjen dejstvu na udaljenostima do 50 kilometara.
Napad ne zahteva da posada helikoptera neposredno vidi cilj. Raketa može da leti prema unapred zadatim koordinatama, a operater zatim koristi sliku sa senzora za identifikaciju i precizno navođenje na završnom delu putanje. Takav način dejstva posebno je značajan u planinskom području, gde reljef može da zaklanja položaje i ograničava upotrebu konvencionalnog helikopterskog naoružanja.
Naprednije izvedbe Spike NLOS omogućavaju i upravljanje sa druge platforme, prenos podataka o ciljevima između različitih sistema i istovremenu kontrolu više projektila. Međutim, nije objavljeno koje su od tih funkcija integrisane na indijske Mi-17V-5. Njihova dostupnost zavisi od ugrađene opreme, verzije rakete i načina povezivanja sa ostalim vojnim sistemima.
Ruski transportni helikopter dobija novu borbenu ulogu
Mi-17V-5 predstavlja modernizovanu verziju porodice Mi-8/17, razvijenu prvenstveno za transport vojnika, tereta, evakuaciju i različite zadatke podrške. Indija je prema podacima o ranijim nabavkama dobila ukupno 151 helikopter ove verzije, proizveden u Kazanjskom helikopterskom zavodu, po ugovorima ukupne vrednosti približno 2,86 milijardi dolara. Isporuke su završene 2016. godine, a ove letelice i dalje imaju važnu ulogu u indijskim vazduhoplovnim operacijama.
Helikopteri Mi-17 već su korišćeni za vatrenu podršku, uključujući dejstva nevođenim raketama tokom Kargilskog sukoba 1999. godine. Spike NLOS donosi drugačiju mogućnost, jer omogućava precizno gađanje pojedinačnih ciljeva sa udaljenosti znatno većih od dometa standardnog nevođenog raketnog naoružanja. To ne pretvara Mi-17 u namenski jurišni helikopter, ali značajno proširuje njegovu upotrebu u zadacima u kojima je potrebno dejstvo sa odstojanja.
Indija već raspolaže američkim AH-64E Apache i domaćim borbenim helikopterima Prachand, pa modernizacija Mi-17 predstavlja dopunu postojećim kapacitetima. Transportni helikopteri imaju drugačije konstruktivne karakteristike i nivo zaštite od namenskih borbenih platformi, ali istovremeno omogućavaju korišćenje već razvijene infrastrukture za održavanje, obuku i logistiku. Za vazduhoplovstvo koje deluje duž zahtevnih granica sa Pakistanom i Kinom, takva fleksibilnost ima neposrednu operativnu vrednost.
Isti izraelski sistem već koriste Amerikanci i Grci
Spike NLOS nije razvijen posebno za indijske helikoptere, već se koristi na različitim kopnenim, vazdušnim i pomorskim platformama. Američka vojska je 2025. godine izvela uspešna gađanja raketama ovog tipa sa helikoptera AH-64E Apache tokom zajedničkih aktivnosti sa poljskim ratnim vazduhoplovstvom. Ispitivanja izvedena na poligonu Ustka u Poljskoj, uz učešće predstavnika više država.
Grčka je takođe ugovorila nabavku sistema Spike NLOS za kopnene jedinice, jurišne helikoptere Apache i patrolne brodove. Grčki ugovor vredan približno 400 miliona dolara pokazuje koliko je Rafael proširio upotrebu iste porodice raketa na različite vojne platforme. Sličan pristup primenjuje i američka industrija, koja je Spike NLOS integrisala na laki terenac ISV-U, čime je demonstrirana mogućnost preciznog dejstva bez teških borbenih vozila.
Za Indiju je posebnost ove modernizacije u tome što izraelsko naoružanje ugrađuje na ruski helikopter koji već koristi u velikom broju. Novi snimci potvrđuju fizičku integraciju lansirne opreme, dok raniji indijski izveštaji pokazuju da se program modernizacije sprovodi najmanje od početka 2026. godine. Podaci o završenim bojevim gađanjima sa indijskih Mi-17V-5 i broju operativno osposobljenih helikoptera još nisu javno predstavljeni.
