Ruska protivvazdušna odbrana nastavlja da se prilagođava iskustvima sa ukrajinskog ratišta, gde su pokretljivost, stabilnost i brzina promene položaja postale jednako važne kao domet raketa i mogućnosti radara. Sistemi koji štite aerodrome, vojne baze i industrijske objekte moraju da deluju protiv sve različitijih vazdušnih pretnji, ali i da izbegnu uništenje nakon otkrivanja sopstvenog položaja. To je posebno zahtevno za teške protivvazdušne komplekse koji na jednom vozilu nose rakete, topove, radare i kompletnu opremu za upravljanje vatrom.
Jedan od najpoznatijih ruskih sistema ove kategorije, Pancir, godinama se proizvodi u više konfiguracija, uključujući verzije na kamionskim, guseničnim i stacionarnim platformama. Međutim, osnovna kamionska šasija pokazala je određena ograničenja, posebno prilikom manevrisanja i kretanja po zahtevnom terenu. Najnoviji snimci iz Rusije ukazuju da je ranije razvijano alternativno rešenje sada dobilo konkretniju primenu.
Pancir-S1M primećen na beloruskoj platformi MZKT-7930
Na snimcima koji su se pojavili 5. i 6. novembra prikazan je ruski protivvazdušni raketno-topovski sistem Pancir-S1M na beloruskoj šasiji MZKT-7930-312, kako se kreće javnim putem. Reč je o teškom četvoroosovinskom vozilu sa pogonom 8×8, proizvedenom u Minskom zavodu za tegljače na točkovima, poznatom kao MZKT. Ista porodica specijalnih vozila koristi se kao osnova za ruske raketne sisteme Iskander-M i obalske protivbrodske komplekse Bastion.
Ovo nije prvo pojavljivanje takve konfiguracije, pošto je Pancir na beloruskoj šasiji prikazan tokom strateške vežbe „Centar-2026“, održane u septembru i oktobru. Snimci televizije NTV tada su otkrili sistem sa kompletnim borbenim modulom, radarskom opremom, raketama i automatskim topovima. Najnoviji kadrovi potvrđuju da se najmanje još jedno vozilo ove konfiguracije nalazi u upotrebi ili ispitivanjima, ali ne otkrivaju ukupan broj proizvedenih sistema.
Zašto ruski KamAZ nije zadovoljio sve zahteve?
Standardni Pancir-S1 dugo je koristio rusku šasiju KamAZ-6560, takođe sa pogonom na svih osam točkova. Međutim, velika masa borbenog modula postavljenog visoko iznad tla, zajedno sa relativno uskim tragom točkova, povećavala je rizik od prevrtanja prilikom oštrijih manevara. Tokom prethodnih godina zabeleženo je više incidenata u kojima su se Panciri na ovoj platformi prevrnuli, što je otvorilo pitanje izbora pogodnijeg vozila.
Beloruski MZKT-7930, poznat i pod nazivom „Astrolog“, projektovan je upravo za nošenje teških raketnih i drugih vojnih sistema. Njegova konstrukcija omogućava raspoređivanje velike mase na četiri osovine, uz bolju stabilnost i terenske karakteristike u odnosu na standardne kamionske platforme. Međutim, stvarne prednosti nove konfiguracije Pancira zavise i od rasporeda opreme, ukupne mase i visine težišta, pa ih nije moguće precizno izračunati samo na osnovu fotografija.
Rusija je problem pokretljivosti ranije pokušala da reši i razvojem modernizovanog Pancira-SM na šasiji KamAZ-53958 „Tornado-K“, koja ima drugačiju konstrukciju i zaštićenu kabinu. Povratak beloruskoj platformi zato ne predstavlja potpuno napuštanje ruskih vozila, već uvođenje dodatne mogućnosti za određene verzije sistema. Upotreba više tipova šasija može povećati proizvodnu fleksibilnost, ali istovremeno komplikuje održavanje i snabdevanje rezervnim delovima.
Belorusija dobila porudžbinu za 18 šasija
Prema dokumentaciji koju je objavila beloruska istraživačka grupa BELPOL, MZKT je početkom 2024. dobio porudžbinu za 18 vozila MZKT-7930-312 namenjenih ugradnji borbenih modula Pancira. Dokumenti ukazuju da je tulski Konstrukcioni biro za instrumentarstvo, proizvođač ovog protivvazdušnog sistema, u avgustu iste godine potvrdio uspešno završena ispitivanja odgovarajuće konfiguracije. Pojedina tehnička dokumenta pominju i oznaku MZKT-7930-415, sa drugačije oblikovanom i zaštićenom kabinom.
Prve informacije o stvarnoj borbenoj upotrebi pojavile su se u februaru 2026, kada su ukrajinski operateri bespilotnih letelica tvrdili da su uništili Pancir na beloruskoj šasiji u blizini Marijupolja. Snimci su pokazali vozilo neuobičajene konfiguracije, koje je prvobitno bilo pogrešno identifikovano kao sistem na ruskoj platformi BAZ. Ipak, narudžbina 18 šasija ne predstavlja potvrdu da je isti broj kompletnih Pancira već proizveden i isporučen ruskoj vojsci.
Od zaštite S-400 do odbrane od masovnih napada dronova
Pancir je prvobitno razvijen kao neposredna zaštita važnih vojnih objekata i dalekometnih raketnih sistema poput S-400, sa mogućnošću dejstva protiv aviona, helikoptera, krstarećih raketa i precizno vođene municije. Njegova uloga značajno se proširila tokom rata u Ukrajini, zbog čega je Rusija uvela nove verzije Pancira sa raketama za presretanje malih dronova i bržih vazdušnih ciljeva. Među novim sredstvima nalazi se i mali presretač TKB-1055 „Gvozd“, namenjen ekonomičnijoj borbi protiv bespilotnih letelica.
Pokretljivost pritom ostaje ključni deo njegove borbene vrednosti, što pokazuju i vežbe srpske 250. raketne brigade PVO sa sistemima Pancir-S1, tokom kojih se uvežbavaju brzo zauzimanje i napuštanje vatrenih položaja. Ruska vojska istovremeno koristi i stacionarne varijante Pancir-SMD, postavljene na posebno izgrađene konstrukcije radi zaštite važnih objekata. Nova konfiguracija na beloruskoj šasiji namenjena je drugačijim zahtevima, pre svega jedinicama kojima su potrebni pouzdano terensko kretanje i brzo premeštanje između položaja.
