Nemačka ubrzano menja strukturu svojih oružanih snaga, povećava vojni budžet i prilagođava obuku mogućem velikom sukobu na evropskom kontinentu. Berlin već godinama predstavlja Rusiju kao glavnu vojnu pretnju, dok se u Bundesveru sve veća pažnja posvećuje iskustvima sa ukrajinskog ratišta, od upotrebe bespilotnih letelica do organizacije artiljerijske podrške i elektronskog ratovanja. Takav pristup sada dobija i značajnu kadrovsku potvrdu na samom vrhu nemačke vojske.
Promena dolazi u trenutku kada Bundesver pokušava da istovremeno poveća broj vojnika, modernizuje opremu i organizuje trajno vojno prisustvo na istočnim granicama NATO-a. Nemački generali sve otvorenije govore o potrebi pripreme za direktan sukob sa ruskim snagama, dok Ministarstvo odbrane zahteva bržu proizvodnju naoružanja i uvođenje novih borbenih tehnologija. Upravo čovek koji je godinama koordinisao nemačku vojnu pomoć Kijevu izabran je da vodi ovaj proces.
Kristijan Frojding preuzima komandu nad Bundesverom
Nemačko Ministarstvo odbrane potvrdilo je 5. novembra da će general-potpukovnik Kristijan Frojding početkom februara 2027. preuzeti funkciju generalnog inspektora Bundesvera, najvišeg profesionalnog vojnog položaja u Nemačkoj. On će naslediti generala Karstena Brojera, koji je u septembru izabran za budućeg predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a. Odluku o imenovanju Frojdinga doneo je ministar odbrane Boris Pistorijus, uz podršku kancelara Fridriha Merca.
Generalni inspektor predstavlja najviši vojni autoritet Bundesvera, koordinira rad njegovih rodova i službi i glavni je vojni savetnik nemačkog političkog rukovodstva. Brojer će u Briselu preuzeti vodeću funkciju u najvišem vojnom savetodavnom telu NATO-a, dok će Frojding biti odgovoran za sprovođenje nemačkih planova naoružavanja i reorganizacije. Time dve najvažnije vojne funkcije koje zauzimaju nemački generali dobijaju nove nosioce u periodu intenzivnih priprema za moguće sukobe velikih razmera.
Od vojne pomoći Ukrajini do komandovanja nemačkom vojskom
Pedesetpetogodišnji Frojding postao je posebno poznat nakon februara 2022, kada je preuzeo rukovođenje specijalnim štabom nemačkog Ministarstva odbrane zaduženim za Ukrajinu. Njegov posao obuhvatao je koordinaciju isporuka naoružanja, procenu potreba ukrajinskih snaga i analizu iskustava sa ratišta. Od 2023. do 2025. rukovodio je štabom za planiranje i komandovanje u Ministarstvu odbrane, pre nego što je u oktobru 2025. postavljen na čelo nemačke Kopnene vojske.
Njegova vojna karijera počela je 1990. godine u oklopno-izviđačkim jedinicama, a kasnije je obavljao komandne i štabne dužnosti u Bosni i Hercegovini i Avganistanu. Bio je i ađutant nekadašnje ministarke odbrane Ursule fon der Lajen, što mu je omogućilo neposredno iskustvo rada na najvišem političkom nivou. Pistorijus je prilikom predstavljanja nove odluke posebno naglasio Froјdingovu sposobnost da iskustva iz Ukrajine pretvori u konkretne promene nemačke vojske.
Frojding ranije pozivao na udare po ruskim aerodromima i fabrikama
Frojding je još u julu 2025. javno zagovarao napade na ruske vojne aerodrome i fabrike naoružanja, smatrajući da ukrajinske snage treba da onesposobe ruske avione, skladišta i proizvodne kapacitete pre nego što budu upotrebljeni za nove udare. Posebno je upozoravao na povećanje ruske proizvodnje bespilotnih letelica i mogućnost masovnih napada, uz poziv da se dalekometno oružje koristi protiv infrastrukture koja omogućava takve operacije. Njegove izjave pokazivale su zalaganje za aktivnije napade na ruske vojne kapacitete duboko iza linije fronta.
Mesec dana ranije, u junu 2025, Frojding je tvrdio da evropske članice NATO-a mogu nastaviti vojno finansiranje i naoružavanje Ukrajine čak i bez američke pomoći. Prema njegovoj tadašnjoj proceni, Evropa i Kanada već su obezbeđivale približno 60 odsto ukupne zapadne vojne podrške, ali je priznao da bi nadoknađivanje američkih obaveštajnih kapaciteta, sistema Patriot i rezervnih delova predstavljalo ozbiljan izazov. Istovremeno je upozoravao na jačanje ruske vojske i mogućnost njenog sukoba sa NATO-om krajem decenije, što je postalo jedan od ključnih argumenata za ubrzano nemačko naoružavanje.
Prvi puk bespilotnih sistema kao deo nove doktrine
Jedan od najvažnijih projekata koje je Frojding pokrenuo jeste formiranje prvog samostalnog puka bespilotnih sistema nemačke Kopnene vojske. Njegovo osnivanje najavljeno je 1. oktobra 2026. na poligonu Bergen, a buduća jedinica biće organizaciono povezana sa 10. oklopnom divizijom. Predviđeno je korišćenje vazdušnih i kopnenih bespilotnih platformi za izviđanje, precizne udare i borbu protiv protivničkih dronova.
Frojding insistira da se iskustva iz Ukrajine neposredno primenjuju u obuci nemačkih jedinica, uključujući integraciju bespilotnih sistema u pešadijske, izviđačke i oklopne sastave. Prve organizacione promene planirane su tokom zime 2026/2027, dok bi samostalni puk trebalo da omogući objedinjavanje izviđačkih i udarnih sposobnosti na višem komandnom nivou. Bundesver time nastoji da nadoknadi zaostatak u oblasti koja je tokom rata u Ukrajini postala jedan od ključnih elemenata kopnenih operacija.
Nemačka vojska se priprema za sukob sa Rusijom
Frojdingovo imenovanje dolazi svega nedelju dana nakon što je komandant nemačkih specijalnih snaga Andreas Kune otvoreno govorio o pripremama komandosa za mogući rat sa Rusijom i njihovoj ulozi ispred nemačkih oklopnih jedinica u Litvaniji. Berlin u toj baltičkoj državi formira 45. oklopnu brigadu, koja bi do kraja 2027. trebalo da dostigne približno 4.800 vojnika. Istovremeno, Bundesver se suočava sa nedostatkom oko 2.000 ljudi za popunu te formacije.
Nemačko vojno rukovodstvo procenjuje da bi Rusija do kraja decenije mogla obnoviti sposobnosti potrebne za veliki konvencionalni sukob sa NATO-om, zbog čega se insistira na povećanju borbene spremnosti do 2029. godine. Takve procene čine osnovu nemačkih planova naoružavanja, mada ne predstavljaju potvrdu da je Moskva donela odluku o napadu na neku članicu NATO-a. Frojding će od februara biti odgovoran za pretvaranje tih planova u operativne sposobnosti, uključujući povećanje broja vojnika, modernizaciju opreme i reorganizaciju jedinica prema iskustvima rata u Ukrajini.
