Kineska mornarica još nije završila uvođenje svog trećeg nosača aviona u punu operativnu upotrebu, a u brodogradilištu Dalijan već nastaje brod koji bi mogao da nadmaši sve prethodne kineske konstrukcije. Njegove dimenzije približavaju se najvećim američkim nosačima, dok raspored unutrašnjih odeljaka ukazuje na mnogo značajniju promenu od samog povećanja trupa. Peking prvi put pokušava da objedini iskustvo stečeno sa elektromagnetnim katapultima i tehnologiju nuklearnog pogona na jednoj velikoj površinskoj borbenoj platformi.
Napredak je posebno zanimljiv zbog brzine kojom kineska brodogradilišta sklapaju ogromne sekcije trupa. Početkom 2025. u Dalijanu su se još mogle videti pojedinačne konstrukcione celine, dok je za manje od dve godine u suvom doku nastao prepoznatljiv nosač aviona. Njegov konačni izgled još nije poznat, ali je već sada jasno da se radi o plovilu znatno većem od „Fuđijana“.
Najnoviji zapadni satelitski snimci omogućili su njihovim analitičarima da uporede tempo izgradnje sa prethodnim kineskim programima. Rezultat je procena da bi brod koji se najčešće označava kao Tip 004 mogao da bude porinut već tokom 2027. godine, što bi se poklopilo sa stogodišnjicom osnivanja Narodnooslobodilačke armije Kine. Pored samog roka, pažnju privlače dve velike konstrukcije unutar trupa, koje otkrivaju kakav bi pogonski sistem mogao da pokreće budućeg giganta.
Trup od 322 metra već je u suvom doku
Prema analizi Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), ažuriranoj 27. oktobra 2026, novi kineski nosač već je dostigao približno 322 metra dužine, mereno od nedovršenog pramca do krme. Širina samog trupa iznosi oko 46 metara, dok će letna paluba biti znatno šira zbog bočnih proširenja.
Za poređenje, „Fuđijan“ je dugačak približno 316 metara, a njegov trup je u odgovarajućoj fazi izgradnje bio širok oko 40 metara. Novi brod tako već ima veće osnovne dimenzije, iako prednje sekcije još nisu potpuno sastavljene.
Analiza kompanije Janes, zasnovana na septembarskim satelitskim snimcima, procenjuje da bi konačna dužina trupa mogla da iznosi između 336 i 339 metara. Time bi Tip 004 dostigao dimenzije američke klase „Džerald R. Ford“, a prema gornjoj granici procene mogao bi da bude i nešto duži.
Međutim, dužina i deplasman nisu ista stvar. Procene da će kineski brod imati 110.000 tona ili više još nisu potkrepljene zvaničnim projektantskim podacima. Trenutno najveći operativni nosači aviona pripadaju američkoj klasi Ford, sa punim deplasmanom od približno 100.000 tona.
Dva velika odeljka ukazuju na nuklearni pogon
Najznačajniji trag o budućoj konfiguraciji Tip 004 pojavio se još na satelitskim snimcima iz novembra 2025, a dodatno je razmotren tokom analiza iz 2026. godine. U središnjem delu trupa vidljiva su dva odvojena odeljka, svaki približnih dimenzija 15 puta 15 metara.
Njihov položaj i višeslojna konstrukcija odgovaraju rešenjima koja se koriste za zaštitu brodskih nuklearnih reaktora. Takav raspored nije postojao na „Fuđijanu“ u uporedivoj fazi gradnje, zbog čega analitičari Janesa i CSIS-a smatraju da Kina najverovatnije priprema nosač sa dva reaktora.
Kinesko Ministarstvo odbrane nije objavilo konačne podatke o pogonu. Njegov portparol Džang Sjaogang ranije je potvrdio da razvoj nosača aviona prati bezbednosne potrebe i tehnološki napredak zemlje, ali nije izneo detalje o četvrtom brodu.
Kina već ima iskustvo sa nuklearnim podmornicama, ali je pogon površinskog broda veličine supernosača znatno drugačiji industrijski zadatak. Potrebni su veliki reaktorski sistemi, zaštitne konstrukcije, pouzdana postrojenja za prenos energije i infrastruktura za dugotrajno održavanje broda.
Prednost nuklearnog pogona posebno dolazi do izražaja tokom dugih operacija na otvorenom okeanu. Nosač može da održava velike brzine bez čestog dopunjavanja brodskog goriva, dok se deo unutrašnje zapremine oslobađa za druge potrebe. Takav brod ipak i dalje zahteva logističku podršku za avionsko gorivo, municiju, rezervne delove i namirnice. Upravo zato istovremena kineska izgradnja novih velikih brodova za snabdevanje predstavlja važan deo razvoja budućih udarnih grupa nosača aviona.
Do 90 letelica i četiri elektromagnetna katapulta?
Veće dimenzije otvaraju mogućnost znatno brojnije vazduhoplovne grupe. Pojedine stručne procene govore o 75 do 90 letelica, uključujući lovce, avione za rano upozoravanje, helikoptere i bespilotne platforme.
To nisu potvrđene karakteristike novog nosača, već proračuni zasnovani na njegovoj očekivanoj veličini. Konačan kapacitet zavisiće od dimenzija hangara, rasporeda liftova, skladišta naoružanja i načina organizacije letačkih operacija. Posebno zanimljivo pitanje odnosi se na broj elektromagnetnih katapulta. „Fuđijan“ ima tri, dok američki nosači klase Ford raspolažu sa četiri katapulta.
U Dalijanu je ranije primećena velika konstrukcija koja bi mogla da predstavlja deo letne palube sa dva bočna katapultna kanala. Takav raspored omogućio bi da Tip 004 dobije ukupno četiri katapulta, ali još nije utvrđeno da li je taj element namenjen stvarnom nosaču ili je reč o probnoj konstrukciji.
Četiri katapulta omogućila bi brže lansiranje većeg broja letelica, posebno tokom intenzivnih borbenih operacija. Podjednako važan mogao bi da bude i treći lift za transport aviona između hangara i letne palube, umesto dva koliko ima „Fuđijan“.
„Fuđijan“ je otvorio put, Tip 004 treba da proširi mogućnosti
Tačno godinu dana ranije, 5. novembra 2025, kineska mornarica uvela je u službu „Fuđijan“, prvi svoj nosač sa elektromagnetnim katapultima. Brod je već tokom početnih ispitivanja pokazao mogućnost lansiranja lovaca J-15T i J-35, kao i aviona za rano upozoravanje i kontrolu KJ-600.
To je predstavljalo veliki prelaz u odnosu na „Liaoning“ i „Šandong“, čije poletne rampe ograničavaju masu aviona pri poletanju. Katapulti omogućavaju lansiranje letelica sa većim količinama goriva i naoružanja, a posebno su značajni za KJ-600, koji proširuje radarsko osmatranje daleko izvan neposredne blizine broda.
Kineska mornarica sada ima priliku da tu arhitekturu prenese na znatno veći nosač, sa dodatnim prostorom za vazduhoplovnu grupu i nuklearnim pogonom. Razlika u odnosu na američku flotu zanimljiva je i kada se posmatra palubna avijacija. „Fuđijan“ je već demonstrirao rad sa stelt lovcem J-35, dok USS „Džerald R. Ford“ još ne koristi F-35C u svojoj redovnoj vazduhoplovnoj grupi. Američka mornarica, međutim, godinama operativno koristi F-35C sa pojedinih nosača klase Nimic, a u oktobru 2026. započela je njegovo ispitivanje na drugom nosaču klase Ford, „Džon F. Kenedi“.
Kina istovremeno proširuje ulogu bespilotne palubne avijacije. Krajem oktobra zvanično je objavila prvo poletanje i sletanje stelt drona GJ-21 sa broda Tip 076 „Sičuan“, koji koristi elektromagnetni katapult. Takvi programi otvaraju mogućnost da buduće vazduhoplovne grupe nosača aviona kombinuju pilotirane lovce sa autonomnim izviđačkim i udarnim letelicama.
Zašto se sada pominje porinuće 2027. godine?
Procena o porinuću Tip 004 tokom naredne godine proizlazi prvenstveno iz poređenja sa gradnjom „Fuđijana“. U maju 2021. treći kineski nosač nalazio se u približno sličnoj fazi konstrukcionih radova kao četvrti nosač u oktobru 2026. „Fuđijan“ je potom porinut u junu 2022, približno godinu dana kasnije.
Ukoliko Dalijan održi sličan tempo, Tip 004 mogao bi da napusti suvi dok tokom 2027. godine. Taj datum bio bi posebno simboličan zbog obeležavanja stogodišnjice Narodnooslobodilačke armije 1. avgusta.
Porinuće, međutim, nije isto što i uvođenje u službu. Posle spuštanja trupa u vodu slede ugradnja i provera brojnih brodskih sistema, završno opremanje, pokretanje pogona, pomorska ispitivanja i integracija vazduhoplovne grupe. Nuklearni pogon dodatno usložnjava postupak zbog provera reaktora i sistema zaštite.
Američki Pentagon u izveštaju iz decembra 2025. procenio je da Kina namerava da do 2035. izgradi još šest nosača aviona, čime bi njena flota mogla da dostigne devet brodova. Ostvarivanje takvog plana zahtevalo bi istovremenu gradnju nosača u više brodogradilišta, kao i ubrzano formiranje novih vazduhoplovnih grupa.
Razmere kineskih industrijskih kapaciteta već su vidljive u poređenju broja ratnih brodova i proizvodnje kineskih i američkih brodogradilišta. Brodogradilište Dalijan sada pruža još jedan konkretan primer: od prvih montažnih sekcija početkom 2025. do trupa dugog 322 metra u oktobru 2026, za manje od dve godine.
