Veštačka inteligencija (VI) već je pokazala da može da preuzme komande savremenog borbenog aviona i samostalno izvodi manevre protiv drugog lovca. Međutim, sledeći korak znatno je složeniji: razviti sistem koji ne zavisi od spoljnog dobavljača softvera, može da se neprekidno usavršava i postane sastavni deo buduće borbene avijacije. Upravo takav program sada razvija švedski Saab.
Dosadašnja ispitivanja pokazala su da autonomni sistemi mogu da reaguju na podatke avionskih senzora, procenjuju taktičku situaciju i biraju manevre tokom simuliranih vazdušnih sukoba. Njihova sposobnost da za kratko vreme prođu kroz ogroman broj virtuelnih borbenih scenarija predstavlja prednost u odnosu na ograničeno iskustvo koje ljudski pilot može da stekne tokom karijere. Ipak, prenošenje takvih mogućnosti iz simulatora u pravi avion zahteva posebne procedure i bezbednosne provere.
Saab je 3. novembra predstavio rezultate upravo takvog programa. Švedski proizvođač sada raspolaže sopstvenim VI sistemima koji su već testirani na Gripenu E, a njihova primena nije ograničena samo na avione sa pilotima. Tehnologija je namenjena i budućim bespilotnim borbenim platformama.
Saab predstavio sopstvenog VI pilota za Gripen E
Švedska kompanija potvrdila je da je razvila čitavu porodicu agenata veštačke inteligencije sposobnih da obavljaju različite zadatke tokom vazdušnih operacija. Jedan od njih samostalno je upravljao lovcem Gripen E tokom simuliranih borbenih scenarija izvan vizuelnog dometa, poznatih kao BVR (Beyond Visual Range).
Testiranja su izvedena u stvarnom letu, a ne samo u simulatoru. Međutim, nije bilo stvarne vazdušne borbe niti potvrđenog lansiranja naoružanja. Saab nije objavio broj probnih letova, detaljne rezultate simuliranih sukoba ili precizne podatke o protivničkim ciljevima.
Prema rečima Petera Nilsona, rukovodioca odeljenja Advanced Programs, kompanija je pokazala da može samostalno da razvija, obučava i integriše VI sisteme u operativne borbene avione.
Nilson je otkrio da Saab svoje agente testira u letu približno dve godine. Najnovije predstavljanje zato nije početak eksperimenata, već rezultat dužeg razvoja tehnologije namenjene budućim vazduhoplovnim sistemima.
Od nemačkog Centaura do švedskog sistema
Gripen E prvi put je javno demonstrirao ovakve sposobnosti u maju i junu 2025, kada je Saab u saradnji sa nemačkom kompanijom Helsing testirao VI sistem Centaur. U okviru programa Project Beyond izvedena su tri probna leta, tokom kojih je veštačka inteligencija preuzimala komande aviona i samostalno izvodila složene borbene manevre.
Tokom poslednjeg testa, 3. juna, Centaur je upravljao Gripenom E u simuliranoj vazdušnoj borbi protiv Gripena D kojim je upravljao čovek. Sistem je obrađivao podatke senzora, prilagođavao putanju aviona i davao signal pilotu za simulirano lansiranje rakete.
Taj eksperiment već je pokazao da Gripen E može da izvede BVR misiju pod kontrolom veštačke inteligencije, bez potrebe za posebnom eksperimentalnom letelicom.
Narednog meseca Helsing je najavio da bi potpuno autonomni borbeni avioni mogli da uđu u operativnu upotrebu za svega nekoliko godina, oslanjajući se upravo na iskustva stečena sa sistemom Centaur.
Razlika je sada u poreklu tehnologije. Dok je Centaur razvila nemačka kompanija Helsing, nove VI agente, okruženje za njihovu obuku i prateće razvojne alate izradio je sam Saab. Švedska kompanija time dobija neposrednu kontrolu nad softverom, njegovom proverom i daljim usavršavanjem, uz mogućnost da nastavi integraciju sistema drugih proizvođača.
Milioni sati virtuelne borbe
Bitan deo programa predstavlja VI Fighter Pilot Academy, infrastruktura za razvoj, obuku i ocenjivanje autonomnih pilota.
U virtuelnom okruženju VI agenti prolaze kroz milione simuliranih sati leta. Tokom obuke suočavaju se sa različitim protivnicima, taktičkim situacijama i promenama uslova borbe, dok se njihove odluke neprekidno ocenjuju u odnosu na zadate ciljeve.
Obuku podržava i švedska računarska infrastruktura Sferical VI, u čijem osnivanju učestvuje Saab. Ona omogućava obradu velikog broja simulacija, čime se ubrzava razvoj i provera algoritama pre njihovog prebacivanja u stvarni avion.
Posebnu prednost predstavlja softverska arhitektura Gripena E. Ona omogućava relativno brzu integraciju novih aplikacija i odvajanje softvera za borbene zadatke od funkcija kritičnih za bezbednost leta. Zahvaljujući tome, Saab može da ispituje nove VI sisteme na postojećem lovcu bez izgradnje posebne eksperimentalne platforme.
Veštačka inteligencija za pilote i bespilotne lovce
Saab trenutno razvija dva osnovna pravca primene. Prvi je pomoć pilotu u proceni pretnji, planiranju manevara i koordinaciji vazdušnih operacija. Drugi obuhvata autonomno upravljanje bespilotnim borbenim letelicama koje bi mogle da deluju zajedno sa pilotiranim lovcima.
Takvi sistemi trebalo bi da omogućavaju razmenu podataka, raspodelu zadataka i koordinaciju više letelica tokom složenih borbenih operacija. Jedan Gripen mogao bi da upravlja grupom bespilotnih pratilaca, dok bi veštačka inteligencija samostalno obavljala deo izviđačkih i drugih taktičkih zadataka.
Tehnologija se razvija paralelno sa švedskim programom budućih borbenih aviona, koji obuhvata pilotirane i bespilotne platforme. Saab planira dodatna ispitivanja svojih VI agenata u zahtevnijim scenarijima, dok će njihovo uvođenje u redovnu vojnu upotrebu zavisiti od daljih provera i odluka švedskih vazduhoplovnih vlasti.
