Savremeno bojište postalo je mesto na kojem je sve teže sakriti čak i najmanje kretanje. Izviđački dronovi neprekidno nadgledaju puteve, termovizijske kamere otkrivaju zagrejane motore, dok sateliti opremljeni radarima mogu da snimaju teren i kroz oblake. Obične maskirne mreže više nisu dovoljne, posebno kada vojna vozila moraju brzo da menjaju položaje.
Američka kompanija Vigil Autonomy iz Teksasa predstavila je neobično rešenje koje na prvi pogled više podseća na rekvizit iz naučnofantastičnog filma nego na vojnu opremu. Umesto postavljanja kamuflaže neposredno na vozilo, konstruktori su zamislili pokrivač koji može samostalno da se podigne, premesti i zauzme položaj iznad zaštićenog objekta. Sistem bi mogao da prati i kretanje vozila, bez stalnog angažovanja vojnika na postavljanju maskirne mreže.
Iza neobičnog izgleda nalazi se ozbiljan pokušaj rešavanja jednog od najvećih problema savremenog ratovanja: kako prikriti tehniku od senzora koji ne zavise od dnevne svetlosti. Međutim, dok proizvođač najavljuje zaštitu u više delova elektromagnetnog spektra, pojedini detalji konstrukcije otvaraju pitanja o njenoj praktičnoj vrednosti na frontu.
Četiri drona podižu pokrivač iznad vozila
Sistem nazvan Air Cover koristi maskirni pokrivač koji se, prema objavljenim konceptualnim prikazima, podiže pomoću četiri bespilotne letelice raspoređene na njegovim uglovima. One održavaju razapet materijal iznad vozila, dok softver upravlja položajem i orijentacijom pokrivača.
Prema tehničkim podacima proizvođača, predviđene su tri konfiguracije:
Najmanja koristi pokrivač dimenzija 2 × 2 metra, odnosno površine četiri kvadratna metra, sa planiranim trajanjem aktivnog leta do četiri sata. Srednja verzija ima pokrivač od 3 × 3 metra i predviđenu autonomiju od tri sata. Najveća je namenjena vozilima i većoj opremi, sa pokrivačem od 10 × 10 metara, odnosno površinom od 100 kvadratnih metara, i planiranim trajanjem leta do dva sata.
Najveća predviđena visina podizanja iznosi deset metara. Međutim, to nisu javno potvrđeni rezultati nezavisnih ispitivanja, već parametri i razvojni ciljevi koje navodi kompanija.
Ne skriva samo od kamera: cilj su termovizori i radari SAR
Najvažnija karakteristika sistema nije njegov neobičan način podizanja, već materijal koji treba da smanji uočljivost vozila.
Vigil Autonomy navodi da Air Cover može da koristi različite maskirne materijale, prilagođene vidljivom delu spektra, infracrvenom zračenju i radarskom osmatranju. Posebno se pominje zaštita od radara sa sintetičkom aperturom (SAR), koji se koriste na izviđačkim avionima i satelitima.
Takvi radari formiraju detaljne slike površine na osnovu odbijenih radio-talasa, nezavisno od dnevnog osvetljenja. Materijal koji menja način reflektovanja radarskih talasa mogao bi da oteža prepoznavanje vozila, dok bi odgovarajuća toplotna svojstva pokrivača mogla da smanje njegov kontrast u odnosu na okolinu.
Sličan princip nije potpuno nov. Ruska vojska koristi višespektralnu kamuflažu Nakidka na tenkovima T-90M, namenjenu smanjenju toplotnog i radarskog odraza. Na ukrajinskom ratištu zabeležena je i upotreba antitermičkih pokrivača za prikrivanje pešadije.
Američki sistem pokušava da doda novu mogućnost: automatizovano postavljanje i premeštanje maskirnog materijala, uključujući praćenje položaja vozila.
Dva režima rada: sakrivanje i stvaranje lažnih ciljeva
Zanimljivo je da Air Cover nije zamišljen isključivo kao leteća konstrukcija. Proizvođač predviđa i dugotrajno postavljanje maskirnog pokrivača, bez potrebe da bespilotne letelice neprekidno lebde iznad njega.
U režimu Stealth, sistem je namenjen prikrivanju stvarnog objekta, dok je režim Decoy zamišljen za obmanjivanje neprijateljskog izviđanja. U tom slučaju pokrivač ili odgovarajući materijal mogao bi da bude podignut i postavljen na drugoj lokaciji kako bi stvorio lažan odraz cilja.
Poseban softver ISR Control omogućava upravljanje položajem pokrivača u odnosu na vozilo, promenu njegove orijentacije i izbor režima rada. Kompanija za sada nije objavila detalje o navigaciji, načinu komunikacije niti o pouzdanosti praćenja vozila tokom kretanja.
Šta će sprečiti dron da jednostavno otkrije „leteće ćebe”?
Najveća slabost koncepta nalazi se upravo u njegovom izgledu. Podignuti pokrivač prvenstveno zaklanja vozilo iz određenih uglova posmatranja, dok kamera koja ga snima sa strane i dalje može da otkrije trup, točkove, gusenice ili toplotni odraz motora.
Dodatni problem predstavljaju bespilotne letelice koje održavaju pokrivač u vazduhu. Njihovi motori proizvode zvuk i toplotu, a komunikacioni sistemi mogu da emituju radio-signale. Sama konstrukcija takođe može biti uočljiva kao neobičan objekat iznad puta ili borbenog položaja.
Otvorena su i pitanja otpornosti na vetar, kišu, oštećenja materijala i mogućnosti dejstva pod elektronskim ometanjem. Posebno je zahtevno održavati pokrivač površine 100 kvadratnih metara na stabilnoj visini dok se vozilo kreće.
Vigil Autonomy još nije objavio nezavisno potvrđene rezultate ispitivanja termovizijske i radarske zaštite, niti podatke o masi, ceni ili spremnosti sistema za serijsku proizvodnju. Dosadašnji materijal prikazuje koncept i predviđene mogućnosti, ali ne potvrđuje njegovu efikasnost u stvarnim borbenim uslovima.
