Svemir se sve brže pretvara u područje vojnog nadmetanja u kojem više nije dovoljno imati najbolje satelite, već i sposobnost da se protivnički onesposobe. Kina i Sjedinjene Države razvijaju sisteme koji bi mogli da ugroze komunikacije, navigaciju i izviđanje hiljadama kilometara iznad Zemlje. Najnovija američka obaveštajna procena sada upozorava na tehnologiju koja bi postojeće protivsatelitsko naoružanje mogla da podigne na sasvim novi nivo.
Posebno je zanimljivo vreme objavljivanja ovog upozorenja. Pentagon ukazuje na mogućnost pojave kineskog laserskog oružja u orbiti, samo nekoliko nedelja nakon što je američki vojni vrh prvi put javno priznao da SAD već raspolažu sopstvenim orbitalnim oružjem. Peking istovremeno optužuje Vašington za militarizaciju svemira i kritikuje razvoj protivraketnog štita Zlatna kupola, jednog od najambicioznijih vojnih projekata administracije Donalda Trampa.
Iza međusobnih optužbi krije se veoma konkretan vojni problem. Savremene oružane snage zavise od satelita za određivanje položaja, komunikacije, navođenje preciznog naoružanja i rano upozoravanje na raketne napade. Njihovo onesposobljavanje moglo bi da poremeti čitavu vojnu operaciju, čak i bez direktnog sukoba aviona, brodova ili kopnenih jedinica.
Pentagon očekuje kineske orbitalne lasere do kraja decenije
Američka Obaveštajna agencija za odbranu (DIA) objavila je 26. oktobra novo izdanje izveštaja Challenges to Security in Space, posvećenog razvoju vojnih svemirskih sposobnosti Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje. U dokumentu se procenjuje da bi Kina do kraja dvadesetih godina ovog veka mogla da rasporedi sisteme usmerene energije neposredno u svemiru. Reč je o oružju koje bi koristilo koncentrisanu elektromagnetnu energiju za ometanje, oštećivanje ili onesposobljavanje satelita.
Prema američkoj proceni, kineska vojska već raspolaže kopnenim laserskim sistemima različite snage koji mogu da ometaju ili oštećuju optičke senzore satelita u niskoj Zemljinoj orbiti. Novi, snažniji sistemi mogli bi da prošire pretnju i na druge delove satelita, dok bi raspoređivanje lasera u samoj orbiti otvorilo dodatne mogućnosti za dejstvo. DIA, međutim, govori o očekivanom razvoju, a ne o potvrđenom kineskom operativnom orbitalnom laserskom oružju.
Takvo oružje bilo bi deo znatno šireg kineskog programa koji obuhvata protivsatelitske rakete, elektronsko ometanje, sajber napade i letelice sposobne za približavanje drugim objektima u orbiti. Nedavno smo imali priliku da vidimo koliko su te tehnologije napredovale kroz kineske eksperimente sa puštanjem i ponovnim prihvatanjem satelita u orbiti. Takve operacije imaju legitimnu civilnu primenu, uključujući servisiranje i dopunu goriva, ali iste sposobnosti mogu biti iskorišćene za približavanje protivničkim satelitima.
Amerikanci već imaju oružje u orbiti, ali ne otkrivaju kakvo
Najnovije upozorenje DIA dobija drugačiju težinu kada se uporedi sa izjavom američkog sekretara vazduhoplovstva Troja Majnka od 14. septembra 2026. godine. On je tada potvrdio da američke Svemirske snage već raspolažu oružjem za kontrolu svemira raspoređenim u Zemljinoj orbiti. Bilo je to do tada najdirektnije javno priznanje Pentagona da američke sposobnosti nisu ograničene na zemaljsko protivsatelitsko naoružanje i zaštitu sopstvenih letelica.
Majnk nije otkrio o kakvim je sistemima reč, koliko ih ima niti gde su raspoređeni. Nije poznato da li američke platforme koriste kinetičke presretače, elektronsko ometanje, usmerenu energiju ili neku drugu tehnologiju. Zbog toga se ne može tvrditi da SAD već poseduju orbitalne lasere, ali je njihovo zvanično priznanje postojanja svemirskog oružja značajna činjenica.
Američka vojska već koristi i kopnene sisteme za elektronsko ratovanje protiv satelita, među kojima je Meadowlands, uveden u operativnu upotrebu tokom 2026. godine. Takvi sistemi namenjeni su ometanju satelitskih komunikacija, bez fizičkog uništavanja letelice. Razvoj oružja koje bi slične zadatke izvršavalo neposredno iz orbite omogućio bi drugačije pravce dejstva i smanjio zavisnost od položaja kopnenih stanica.
Kina odgovara: Zlatna kupola podstiče trku u naoružanju
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je na američko priznanje pozivom Vašingtonu da obustavi vojno jačanje u svemiru. Portparol Guo Đijakun izjavio je 15. septembra da se Peking protivi pretvaranju svemira u novo bojno polje i razvoju orbitalnog naoružanja. Kina je 23. oktobra objavila i poseban dokument o upravljanju svemirom, u kojem poziva na međunarodne sporazume koji bi ograničili raspoređivanje oružja i sprečili sukobe u orbiti.
Posebnu metu kineskih kritika predstavlja američka Zlatna kupola, čiji se ukupni troškovi u pojedinim procenama već mere stotinama milijardi dolara. Program predviđa povezivanje kopnenih, pomorskih i svemirskih senzora sa različitim slojevima protivraketne odbrane, uključujući razvoj presretača u orbiti. Peking takvu arhitekturu posmatra kao potencijalnu promenu strateške ravnoteže, posebno kada je reč o sposobnosti kineskih nuklearnih raketa da savladaju američku odbranu.
Zlatna kupola pritom nije isto što i već raspoređeno američko orbitalno oružje koje je Majnk pomenuo. Njeni planirani svemirski presretači predstavljaju zaseban razvojni program, a njihova operativna sposobnost još nije potvrđena. Kineske kritike odnose se i na šire američke planove za proširenje vojnih aktivnosti u svemiru, ne samo na jedan sistem.
Kako bi laserski napad na satelit zapravo izgledao?
Za razliku od protivsatelitske rakete, koja fizički pogađa i razara cilj, laser može da izazove različite stepene oštećenja. Slabije dejstvo može privremeno da zaslepi optički senzor, dok bi snažniji snop mogao trajno da ošteti osetljive komponente, solarne panele ili druge elemente letelice. Takav napad ne mora da proizvede oblak krhotina koji nastaje prilikom razbijanja satelita kinetičkim projektilom.
Postavljanje lasera u orbitu uklonilo bi deo problema karakterističnih za kopnene sisteme, posebno atmosfersko rasipanje i izobličenje snopa. Međutim, orbitalno oružje zahteva izuzetno precizno praćenje ciljeva koji se kreću velikim brzinama, odgovarajuće izvore električne energije i efikasno odvođenje toplote. Dodatno ograničenje predstavlja geometrija orbita, jer ni satelit sa laserom ne može neprekidno da gađa bilo koji cilj iznad Zemlje.
Posebno je teško obezbediti dovoljno energije za fizičko oštećenje satelita na velikoj udaljenosti. Oružje namenjeno privremenom ometanju optičkog senzora može imati znatno manje energetske zahteve od sistema sposobnog da uništi konstrukcijske elemente letelice. Upravo zato postojanje kineskih kopnenih laserskih sistema ne znači automatski da je Peking savladao sve prepreke neophodne za njihovo raspoređivanje u svemiru.
Zašto su sateliti postali važniji od samih raketa?
U eventualnom sukobu SAD i Kine oko Tajvana satelitska mreža bila bi ključna za otkrivanje pokreta brodova, praćenje raketnih lansiranja i prenos informacija između udaljenih vojnih jedinica. Prema novoj proceni DIA, Kina je do jula 2026. raspolagala sa više od 510 satelita namenjenih obaveštajnim, nadzornim i izviđačkim zadacima, više nego tri puta većim brojem nego 2018. godine. Takva ekspanzija istovremeno povećava kineske vojne sposobnosti i zavisnost Pekinga od infrastrukture u orbiti.
Povećanje broja satelita ne znači automatski i bolju zaštitu. Velike konstelacije mogu lakše da nadoknade gubitak pojedinačnih letelica, ali se suočavaju sa elektronskim ometanjem, sajber napadima i problemima održavanja. Manji broj važnih satelita na višim orbitama može predstavljati još osetljivije ciljeve, posebno kada se koriste za strateške komunikacije i rano upozoravanje na raketne napade.
Pravni okvir takođe ostavlja širok prostor za razvoj novih sistema. Sporazum o svemiru iz 1967. zabranjuje postavljanje nuklearnog i drugog oružja za masovno uništenje u orbitu, ali ne uvodi opštu zabranu konvencionalnog orbitalnog oružja. Zato bi i američki i kineski sistemi usmerene energije, ukoliko ne uključuju zabranjene kategorije naoružanja, mogli biti raspoređeni bez automatskog kršenja te odredbe, iako bi njihova eventualna upotreba i dalje podlegala drugim pravilima međunarodnog prava.
