Američko ratno vazduhoplovstvo sve ozbiljnije razmatra avione koji izgledom i konstrukcijom odstupaju od tradicionalnih transportnih letelica. Razlog nije samo potraga za manjom potrošnjom goriva, već i sve složenija logistika budućih vojnih operacija. Na Pacifiku, gde su američke baze međusobno udaljene stotinama ili hiljadama kilometara, dopremanje goriva, municije i rezervnih delova postaje jednako važno kao raspoređivanje borbenih aviona.
Posebnu pažnju Pentagon posvećuje manjim transportnim platformama koje bi mogle da koriste aerodrome sa ograničenom infrastrukturom. Veliki transportni avioni poput C-130 imaju znatno veću nosivost, ali njihovo angažovanje za svaku manju isporuku nije uvek ekonomično niti operativno opravdano. Pritom se sve ozbiljnije razmatra i mogućnost uklanjanja pilotske posade sa pojedinih logističkih letova.
Jedan od projekata koji pokušava da objedini ove zahteve razvija američka kompanija Natilus iz San Dijega. Njena konstrukcija zasnovana je na spajanju krila i trupa u jedinstvenu aerodinamičku celinu, konceptu koji se već godinama ispituje u civilnoj i vojnoj avijaciji. Novi ugovor sa američkim vazduhoplovstvom predstavlja važan korak prema ispitivanju takve letelice u stvarnim operativnim uslovima.
Pentagon izdvojio 3,5 miliona dolara za avion KONA
Američko ratno vazduhoplovstvo dodelilo je kompaniji Natilus 3,5 miliona dolara za nastavak razvoja regionalnog teretnog aviona KONA, namenjenog civilnom transportu i potencijalnoj vojnoj upotrebi. Finansiranje je objavljeno 21. oktobra 2026. godine, a sredstva su obezbeđena kroz program Operational Energy – Innovation, uz podršku nadležnih struktura Ministarstva ratnog vazduhoplovstva.
Novac je namenjen razvoju, ispitivanjima i pripremi demonstracije aviona u punoj veličini, uključujući proveru njegove upotrebljivosti za vojne logističke zadatke. Reč nije o ugovoru za serijsku nabavku, niti je američka vojska odlučila da KONU uvede u sastav transportne avijacije. Pentagon za sada finansira proveru tehnologije i njenih mogućih prednosti.
Prema aktuelnim podacima proizvođača, KONA je projektovana za prevoz do 3,8 tona tereta, uz dolet od 800 nautičkih milja, odnosno približno 1.480 kilometara. To je kategorija između lakih transportnih aviona Cessna C-208 Caravan i znatno većih taktičkih transportera C-130 Hercules.
Trup i krila spojeni u jednu noseću površinu
KONA koristi konfiguraciju u kojoj nema jasne granice između klasičnog trupa i krila. Široki središnji deo konstrukcije takođe stvara uzgon, čime se smanjuje aerodinamički otpor i povećava efikasnost korišćenja goriva.
Natilus tvrdi da bi ovakva letelica mogla da troši približno 30 odsto manje goriva od uporedivih konvencionalnih transportnih aviona. Reč je o projektovanoj prednosti, zasnovanoj na dosadašnjim aerodinamičkim ispitivanjima, koju tek treba potvrditi tokom letova prototipa u punoj veličini.
Konstrukcija predviđa dva turboelisna motora Pratt & Whitney Canada PT6A, postavljena na gornjoj zadnjoj strani aviona. Teretni prostor prilagođen je postojećim standardima rukovanja robom, kako bi se izbeglo uvođenje potpuno nove aerodromske opreme.
Natilus istu osnovnu aerodinamičku koncepciju razvija i za putnički avion Horizon, zamišljen kao budući konkurent Boingu i Erbasu. Međutim, dok je Horizon projektovan za približno 200 putnika, znatno manja KONA prvenstveno je namenjena regionalnom prevozu tereta.
Zašto je američkoj vojsci potreban baš ovakav avion?
Američki planovi za eventualni sukob na Pacifiku podrazumevaju raspoređivanje borbenih aviona na veći broj međusobno udaljenih aerodroma, kako bi se smanjila njihova ranjivost na raketne napade. Takva organizacija otežava snabdevanje jer svaka dodatna lokacija zahteva gorivo, rezervne delove, municiju i tehničku opremu.
KONA bi mogla da prevozi manje količine tereta direktno između tih lokacija, bez angažovanja velikih transportnih aviona. Projektovana sposobnost poletanja i sletanja sa kraćih pista dodatno bi proširila broj aerodroma koji mogu da se koriste za ovakve zadatke.
Posebno je zanimljiva mogućnost upravljanja avionom sa posadom ili bez nje. Početna komercijalna konfiguracija predviđa jednog pilota, dok je za vojnu primenu planirana mogućnost autonomnog leta, čime bi se smanjilo izlaganje ljudstva opasnosti tokom snabdevanja isturenih položaja.
Kompanija razmatra i druge vojne zadatke, uključujući prenos komunikacionih signala, izviđanje, nadzor i dostavljanje posebnih tereta. Međutim, trenutno finansiranje odnosi se prvenstveno na transportnu ulogu.
Amerikanci već finansiraju i mnogo veći avion slične konstrukcije
Natilus nije jedini proizvođač koji razvija ovakvu konfiguraciju uz podršku američkog vazduhoplovstva. Pentagon je još 2023. godine dodelio kompaniji JetZero ugovor vredan do 235 miliona dolara za razvoj velikog demonstratora sa integrisanim trupom i krilima.
Za razliku od KONE, JetZero Z4 razvija se kao znatno veća putnička platforma, dok vojni program ispituje mogućnosti primene slične aerodinamike na buduće transportne avione i leteće tankere. KONA cilja mnogo užu kategoriju, sa manjim troškovima razvoja i zadacima regionalnog snabdevanja.
Natilus tvrdi da je već izveo letna ispitivanja umanjenih demonstratora, ali avion pune veličine još nije poleteo. Prema najnovijim informacijama kompanije, prvi let takvog prototipa sada je planiran za 2028. godinu, dok je američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) u junu 2026. prihvatila projektni plan sertifikacije prema propisima Part 23.
Izvršni direktor kompanije Aleksej Matjušev navodi da će ulaganje američkog vazduhoplovstva ubrzati razvoj zajedničke civilne i vojne platforme. Konačna procena Pentagona zavisiće od rezultata letnih ispitivanja, stvarne potrošnje goriva, pouzdanosti, mogućnosti autonomnog upravljanja i troškova prevoza tereta u uslovima ograničene aerodromske infrastrukture.
