Jedan od zanimljivijih događaja na tržištu borbenih aviona trenutno dolazi iz Persijskog zaliva. Države koje su godinama ulagale u skupe američke i evropske lovce sada razmatraju drugačije nabavke, dok pojedine već isporučene letelice privlače nove kupce. Ugovori vredni milijarde dolara sve više zavise od brzine isporuke, dostupnosti naoružanja i sposobnosti da se avioni uvedu u operativnu upotrebu bez višegodišnjeg čekanja.
Kupovina potpuno novih lovaca više nije jedina opcija ni za države sa značajnim vojnim budžetima. Pojedine zemlje traže polovne, ali savremene avione, dok druge proučavaju znatno jeftinije platforme koje su u međuvremenu dobile radare sa elektronskim skeniranjem i rakete velikog dometa. Takva kombinacija otvara prostor za proizvođače koji su ranije imali ograničen pristup bogatijim tržištima.
Najnovije informacije iz Maskata i Ankare ukazuju na dva različita pristupa modernizaciji ratnog vazduhoplovstva. Jedan posao nalazi se u fazi razgovora sa proizvođačima, dok je drugi stigao do usaglašavanja dokumentacije, naoružanja i obuke posada. Posebno je zanimljivo što se Oman pojavljuje i kao potencijalni kupac novih lovaca i kao država iz čije je postojeće flote Turska ranije pokušavala da nabavi avione.
Oman pregovara sa Kinom i Pakistanom o kupovini JF-17
Sultanat Oman razmatra nabavku kinesko-pakistanskih višenamenskih borbenih aviona JF-17 Thunder, uprkos tome što njegovo ratno vazduhoplovstvo već koristi američke F-16 i evropske Eurofighter Typhoon. Prema informacijama koje je 21. oktobra objavio Intelligence Online, predstavnici Omana razgovaraju sa Pekingom i Islamabadom o mogućoj kupovini ovih letelica. Broj aviona, vrednost potencijalnog ugovora i rokovi isporuke još nisu objavljeni.
Vest dolazi neposredno nakon posete omanskog ministra spoljnih poslova Badra el Busaidija Pakistanu, gde je 14. oktobra održan osmi sastanak zajedničke međuvladine komisije. Dve države potpisale su nekoliko sporazuma i memoranduma o saradnji, ali zvanično saopštenje omanskog ministarstva spoljnih poslova ne navodi kupovinu borbenih aviona. Pregovori o JF-17 zasad se zasnivaju na informacijama specijalizovanog izvora, bez javno potvrđenog ugovora.
Ratno vazduhoplovstvo Omana raspolaže sa približno 17 aviona F-16C/D, 12 lovaca Eurofighter Typhoon i deset lakih borbenih aviona Hawk 200. Nabavka JF-17 omogućila bi povećanje broja raspoloživih borbenih letelica ili postepenu zamenu starijih tipova, ali bi uvođenje treće lovačke platforme otvorilo pitanje troškova održavanja i kompatibilnosti naoružanja. Za Oman, koji nadzire veliki deo prilaza Ormuskom moreuzu, važni su i borbeni radijus, mogućnost dopune goriva u letu i dugotrajno patroliranje iznad pomorskih komunikacija.
Šta kinesko-pakistanski JF-17 može da ponudi?
JF-17 Thunder zajednički su razvili pakistanski Pakistan Aeronautical Complex i kineska kompanija Chengdu Aircraft Corporation kao relativno pristupačan, jednomotorni višenamenski borbeni avion. Najnovija serijska verzija Block III predstavlja značajan tehnološki napredak u odnosu na ranije varijante, pre svega zahvaljujući savremenijoj avionici, radaru AESA sa aktivnim elektronskim skeniranjem i unapređenim sistemima elektronskog ratovanja. Avion može da koristi kineske rakete vazduh-vazduh, uključujući PL-15E za borbu na većim daljinama i PL-10E za blisku vazdušnu borbu.
Prednost JF-17 prvenstveno se nalazi u ceni nabavke i jednostavnijoj jednomotornoj konstrukciji, a ne u tome što bi predstavljao neposrednog tehnološkog naslednika Eurofightera. Tajfun je znatno veća, dvomotorna platforma sa snažnim performansama, većom nosivošću i razvijenim evropskim paketom naoružanja, dok je JF-17 projektovan kao lakši i ekonomičniji lovac. Block III smanjuje deo tehnološkog zaostatka, naročito u radarskoj opremi i raketnom naoružanju, ali ne uklanja razlike u ukupnim sposobnostima dve letelice.
Za Maskat bi takva kupovina donela dodatne obaveze koje ne postoje pri proširivanju već formirane flote F-16 ili Eurofightera. Kineske rakete, komunikaciona oprema, rezervni delovi i sistemi za planiranje borbenih zadataka morali bi da se uklapaju u vazduhoplovstvo koje se oslanja na američku i evropsku tehnologiju. Dodatnu složenost predstavlja činjenica da JF-17 tradicionalno koristi motore ruske porodice RD-93, dok avioniku i najveći deo savremenog naoružanja obezbeđuju kineski proizvođači.
Zanimljivo je da Oman istovremeno nastavlja saradnju sa Vašingtonom oko svojih F-16. Američki Stejt department je u septembru odobrio moguću prodaju opreme i usluga za održavanje ove flote, procenjenu na 188 miliona dolara, a zvanično obaveštenje objavljeno je u američkom Saveznom registru 19. oktobra. Paket obuhvata rezervne delove, softver, tehničku podršku i modernizacione usluge, što pokazuje da razgovori o JF-17 za sada ne znače napuštanje američkih lovaca.
Turska čeka ugovor iz Katara za Eurofighter Typhoon
Dok Oman proučava kinesko-pakistansku ponudu, Turska pokušava da ubrza nabavku evropskih lovaca iz postojećih vazduhoplovnih flota zemalja Zaliva. Ministarstvo nacionalne odbrane Turske saopštilo je 22. oktobra da Ankara očekuje od Katara nacrt kupoprodajnog ugovora i program obuke pilota i tehničkog osoblja. To je najnoviji konkretan korak u pregovorima o nabavci katarskih aviona Eurofighter Typhoon, koji traju od prošle godine.
Prema turskom ministarstvu, delegacije dve države održale su sastanke tokom avgusta i septembra, kada su razmatrale sastav buduće isporuke, vrste naoružanja, obuku pilota i osoblja za održavanje, kao i tehničku i logističku podršku. Doha sada treba da pripremi dokumentaciju koja bi omogućila nastavak ugovornog postupka. Današnje saopštenje potvrđuje da je proces aktivan, ali ne predstavlja potvrdu da je prodaja konačno zaključena ili da su avioni već prebačeni u Tursku.
Ankara je u oktobru 2025. sa Velikom Britanijom potpisala ugovor za 20 novih Eurofightera, zajedno sa odgovarajućom opremom i naoružanjem. Pored toga, zainteresovana je za dodatna 24 polovna aviona iz Katara i Omana, čime bi mogla znatno brže da popuni deo operativnih potreba ratnog vazduhoplovstva. Obuka turskih pilota za Eurofighter već je počela tokom 2026. godine, a plan obuhvata višemesečnu letačku obuku i pripremu instruktorskog kadra.
Katarski avioni posebno su zanimljivi zbog relativno kratkog perioda upotrebe i savremene konfiguracije, koja uključuje radar sa aktivnim elektronskim skeniranjem. Omanski Eurofighteri, čije su isporuke počele 2017. godine, zasnivaju se na starijoj konfiguraciji radarske opreme, pa bi njihovo uvođenje u tursku flotu moglo da zahteva dodatne modernizacione radove. Prema informacijama turskog portala TurDef, interesovanje Ankare se tokom 2026. više usmerilo ka Kataru, dok su pregovori o omanskim avionima izgubili zamah.
Oman istovremeno mogući prodavac i kupac lovaca
Omanska uloga predstavlja najzanimljiviju vezu između ova dva procesa. Turska je ranije računala na mogućnost kupovine dela ili svih 12 omanskih Eurofightera, dok Maskat sada razmatra uvođenje JF-17 u svoje ratno vazduhoplovstvo. To otvara mogućnost drugačijeg sastava omanske flote, ali zasad nije potvrđeno da su razgovori sa Pakistanom i Kinom neposredno povezani sa eventualnom prodajom Tajfuna Ankari.
Takva zamena ne bi bila jednostavna, jer bi Oman prodajom svojih Eurofightera izgubio sposobnosti za koje je već izgradio infrastrukturu, obučio pilote i nabavio odgovarajuću opremu. JF-17 mogao bi da preuzme deo višenamenskih zadataka, ali ne bi automatski zamenio sve sposobnosti dvomotornog evropskog lovca. Zbog toga će eventualni sastav narudžbine, izbor verzije i pratećeg naoružanja biti važniji od same informacije da je Maskat zainteresovan za kinesko-pakistanski avion.
Turska, sa druge strane, kupovinom Eurofightera pokušava da obnovi deo borbenih sposobnosti dok traje razvoj domaćeg lovca pete generacije KAAN. Njena vazduhoplovna flota i dalje se oslanja na američke F-16, dok pitanje nabavke F-35 nije rešeno nakon isključenja Turske iz programa zbog kupovine ruskog sistema S-400. Eurofighter joj omogućava pristup savremenom evropskom naoružanju i unapređenje sposobnosti za vazdušnu borbu, bez čekanja da domaći program uđe u punu serijsku proizvodnju.
Novi sporazum Turske, Katara, Pakistana i Indonezije
Pregovori o borbenim avionima odvijaju se neposredno uz dodatno približavanje njihovih potencijalnih kupaca i proizvođača. U Dohi je 21. oktobra potpisan memorandum Bedir između ministarstava odbrane Turske, Katara, Pakistana i Indonezije, kojim se predviđa proširenje saradnje u vojnoj proizvodnji, razvoju tehnologija, istraživanju i obuci. Među potpisnicima su, dakle, Katar kao mogući prodavac Eurofightera, Turska kao kupac i Pakistan kao proizvođač JF-17.
Sporazum ne predstavlja ugovor o kupovini borbenih aviona niti potvrđuje zajednički vazduhoplovni projekat između četiri države. Njegov predviđeni obuhvat uključuje zajedničke industrijske programe i razmenu tehničkog znanja, što otvara dodatne mogućnosti za odbrambenu saradnju. Potpisivanje je održano tokom posete turskog ministra odbrane Jašara Gulera Kataru, u vreme kada Ankara od Dohe očekuje dokumentaciju za nabavku Eurofightera.
