Rat u Ukrajini ulazi u novu fazu diplomatskog nadmetanja, u kojoj se sve otvorenije postavlja pitanje ko će odlučivati o uslovima njegovog završetka. Odnosi između Vašingtona i Kijeva poslednjih dana dodatno su zaoštreni, dok Moskva nastoji da iskoristi promenu američke politike za pokretanje pregovora na najvišem nivou. Istovremeno, evropske prestonice nastavljaju da povećavaju vojne izdatke i pripremaju sopstvene bezbednosne aranžmane, bez kojih, prema njihovim stavovima, budući sporazum ne bi bio održiv.
Donald Tramp sve odlučnije povezuje rešavanje ukrajinskog sukoba sa američkim ekonomskim interesima, cenama energenata i odnosima sa Rusijom. Njegov pristup izazvao je otvoreno protivljenje Volodimira Zelenskog, koji upozorava da bi Vašington mogao da prihvati sporazum nepovoljan za Ukrajinu. Dodatnu napetost izazivaju sporovi oko snabdevanja protivvazdušnim raketama, satelitskih komunikacija i ukrajinskih napada na rusku naftnu infrastrukturu.
U takvoj atmosferi pojavila se inicijativa koja bi mogla da promeni dosadašnji format međunarodnih razgovora. Umesto još jednog sastanka američkih, ruskih i ukrajinskih pregovaračkih delegacija, razmatra se direktan razgovor lidera tri najveće svetske sile. Mesto održavanja već je poznato kao domaćin velikog međunarodnog skupa, ali političke posledice eventualnog susreta daleko bi prevazilazile njegov zvanični dnevni red.
Putin predložio Trampu i Siju sastanak o Ukrajini bez Zelenskog
Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je održavanje trilateralnog sastanka sa Donaldom Trampom i kineskim predsednikom Si Đinpingom, na kojem bi jedna od glavnih tema bilo rešavanje ukrajinskog sukoba. Prema informacijama koje je 19. oktobra objavio američki Volstrit žurnal, Putin je inicijativu izneo tokom telefonskog razgovora sa Trampom 9. oktobra. Predlog podrazumeva razgovor trojice lidera bez neposrednog učešća Volodimira Zelenskog.
Kao moguće mesto susreta predložen je kineski grad Šenžen, gde će 18. i 19. novembra biti održan samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, poznat kao APEK (APEC). Rusija, SAD i Kina članice su ove organizacije, što omogućava održavanje zasebnih političkih razgovora na marginama skupa. Kineska strana, prema izvorima američkog lista, nije odbacila mogućnost trilateralnog susreta, ali konačan dogovor nije postignut.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da se o mogućem sastanku razgovara, ali je naglasio da još nisu određeni njegov format i dnevni red. Prema njegovim rečima, sve tri strane priznaju mogućnost takvog susreta, dok praktični dogovori tek treba da budu završeni. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov još 6. oktobra izjavio je da su lideri upoznati sa idejom, ali da tada nisu počele konkretne organizacione pripreme.
Predlog je posebno značajan zbog izbora učesnika. Putin očigledno pokušava da razgovore o strateškim pitanjima evropske bezbednosti podigne na nivo Moskve, Vašingtona i Pekinga, umesto da se pregovori ograniče na neposredne učesnike sukoba. Ipak, predloženi format ne znači da je već doneta odluka o sporazumu bez Ukrajine, već da Moskva pokušava da otvori dodatni kanal pregovora među velikim silama.
Rubio potvrdio razgovore: SAD žele završetak rata
Američki državni sekretar Marko Rubio potvrdio je 19. oktobra, tokom posete Samarkandu u Uzbekistanu, da se razgovaralo o mogućem susretu Trampa, Putina i Sija. Naglasio je da sastanak još nije konačno dogovoren, ali da američki predsednik želi da rat između Rusije i Ukrajine bude okončan. Njegova izjava usledila je nakon višednevnih spekulacija o mogućem novom diplomatskom formatu.
„Razgovaralo se o sastanku. Ne znam da li je konačno dogovoren, ali predsednik je bio jasan da želi završetak rata između Ukrajine i Rusije”, izjavio je Rubio.
Američki državni sekretar upozorio je i na opasnost od širenja sukoba izvan ukrajinskih granica. Kao moguće uzroke naveo je neuspele diverzantske operacije i bespilotne letelice koje zbog elektronskog ometanja mogu da zalutaju na teritoriju susednih država. Prema njegovim rečima, Vašington ne vidi korist od daljeg produžavanja rata, dok rizici postaju sve ozbiljniji.
Za američku administraciju posebno je važno što predloženi susret otvara mogućnost neposrednog uključivanja Kine u razgovore o evropskoj bezbednosti. Peking je tokom prethodnih godina održavao bliske odnose sa Moskvom, ali je istovremeno razvijao sopstvene diplomatske inicijative za rešavanje sukoba. Susret trojice lidera predstavljao bi značajno proširenje dosadašnjeg pregovaračkog formata, iako nije poznato kakvu bi konkretnu ulogu Si Đinping prihvatio.
Tramp: Zelenski ne želi da završi rat, mogao je ranije da dobije bolji sporazum
Američki predsednik dodatno je zaoštrio odnose sa Kijevom objavom od 18. oktobra na društvenoj mreži Truth Social. Braneći odluku da odloži primenu novih sankcija protiv Rusije, Tramp je saopštio da ne želi poteze koji bi Moskvu udaljili od pregovaračkog stola. Njegova poruka predstavljala je neposredan odgovor na kritike da Vašington popušta ruskom rukovodstvu.
„Moja odluka o Rusiji je veoma jednostavna. Pregovaram o miru u ratu između Rusije i Ukrajine i ne želim da učinim ništa što bi glupo udaljilo Rusiju od pregovaračkog stola”, napisao je Tramp.
Tramp je zatim optužio Zelenskog da nastavlja napade na ruske rafinerije iako je svestan posledica koje takvi udari imaju po međunarodno tržište dizela. Američki predsednik tvrdi da visoke cene goriva pogađaju poljoprivrednike, preduzeća i potrošače u SAD, dok Rusija istovremeno pristaje da povećava isporuke dizela svetskom tržištu. Posebno je naglasio da Moskva može da odigra važnu ulogu u ublažavanju energetske krize.
U istoj objavi Tramp je izneo i znatno oštriju političku optužbu, navodeći da Zelenski ne želi završetak rata i da ga, prema njegovom mišljenju, nikada nije ni želeo. Ukrajinskom predsedniku zamerio je što pre dve godine nije prihvatio sporazum koji bi, kako tvrdi, za Ukrajinu bio povoljniji od bilo kojeg dogovora koji se danas može postići. Kao posledice nastavka sukoba naveo je izgubljene teritorije, ogromna razaranja i ljudske gubitke.
Bela kuća je 16. oktobra potpisala i izvršnu naredbu kojom je privremeno izuzela Rusiju i određene privredne subjekte od novih sankcija predviđenih zakonom usvojenim u septembru. Dokument se poziva na nacionalni interes SAD, ali ne ukida sve prethodno uvedene američke sankcije protiv Rusije. Odluka predstavlja važnu promenu američkog pristupa ekonomskom pritisku na Moskvu, posebno u trenutku kada Vašington pokušava da obnovi pregovore.
Zelenski optužuje Vašington za pokušaj nametanja kapitulacije
Volodimir Zelenski odgovorio je optužbama da američka administracija pokušava da prinudi Ukrajinu na prihvatanje uslova koji bi predstavljali kapitulaciju. U razgovoru sa novinarima tokom prethodnih dana izjavio je da pojedini potezi Vašingtona ukazuju na nameru da se rat što pre završi, čak i po cenu značajnih ukrajinskih ustupaka. Posebno je kritikovao američku odluku o ublažavanju sankcionog pritiska na Rusiju.
„Ne želim da mislim da naši američki partneri veruju da se rat može brže završiti na račun Ukrajine. Međutim, upravo tako izgleda”, reče Zelenski, a prenosi ukrajinska Pravda.
Ukrajinski predsednik naveo je i konkretne probleme u vojnoj saradnji sa SAD. Prema njegovim rečima, Vašington trenutno odobrava isporuku svega 12 raketa presretača za sisteme Patriot mesečno, dok je tokom administracije Džozefa Bajdena taj broj iznosio približno 50. Zelenski tvrdi da su pojedine dodatne rakete već plaćene sredstvima evropskih partnera kroz program PURL, ali da američka administracija nije odobrila njihovu isporuku.
Spor je dodatno proširen na satelitske komunikacije i obaveštajnu podršku ukrajinskim snagama. Zelenski je optužio američku stranu za ograničavanje pojedinih funkcija sistema Starlink, što je posebno važno zbog upotrebe satelitskih terminala za upravljanje bespilotnim letelicama i prenos podataka sa fronta. Američki zvaničnici osporili su tvrdnje da Vašington namerno prekida podršku, dok je Zelenski kasnije potvrdio nastavak razmene obaveštajnih informacija.
O značaju satelitskih komunikacija i napore Moskve da razvije sopstvenu alternativu već smo pisali. Najnovija neslaganja potvrđuju koliko je ukrajinska vojska zavisna od američke komunikacione, izviđačke i protivvazdušne infrastrukture, dok najbliži saveznici u Londonu i Briselu to ne mogu da im pruže. Upravo zato političke odluke Bele kuće imaju neposredne posledice po sposobnosti Kijeva da nastavi borbene operacije.
Uprkos javnim optužbama, Zelenski je 18. oktobra razgovarao sa Trampovim predstavnicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom. Prema saopštenju njegovog kabineta, razgovarano je o prethodnim kontaktima američke i ukrajinske delegacije na Floridi i narednim diplomatskim koracima. Kijev je time potvrdio da, uprkos zaoštrenim odnosima, ne prekida komunikaciju sa Vašingtonom.
London i Pariz nastavljaju vojne pripreme dok Vašington traži sporazum
Dok Tramp pokušava da pregovore sa Moskvom pretvori u konkretniji politički proces, Velika Britanija i Francuska nastavljaju razvoj multinacionalnih snaga namenjenih eventualnom raspoređivanju u Ukrajini. Njihova inicijativa formalno je vezana za period nakon prekida neprijateljstava, ali predstavlja jedno od najspornijih pitanja budućeg bezbednosnog aranžmana. Moskva je više puta upozorila da bi strane vojne kontingente na ukrajinskoj teritoriji smatrala vojnim ciljevima.
O konkretnim britanskim pripremama detaljno smo pisali 17. oktobra, nakon što je London potvrdio održavanje velikih multinacionalnih vežbi u Poljskoj tokom novembra. Njihova svrha jeste provera logistike, prebacivanja ljudstva i komandovanja snagama koje bi mogle da budu raspoređene u Ukrajini. Britanija i Francuska još u januaru su potpisale deklaraciju koja predviđa takvu misiju, uključujući vojno prisustvo na kopnu, u vazduhu i na moru.
Britansko Ministarstvo odbrane zvanično predstavlja buduću misiju kao sredstvo odvraćanja i očuvanja mira nakon prekida vatre. Međutim, osnovni problem nije rešen: London i Pariz planiraju vojno prisustvo koje Moskva unapred odbacuje. Ukoliko se taj spor ne reši pregovorima, čak bi i potpisani sporazum o prekidu neprijateljstava mogao da ostavi otvorenu mogućnost neposrednog sukoba ruskih snaga sa britanskim ili francuskim jedinicama.
Britanski vojni vrh istovremeno ubrzava pripreme za potencijalni sukob visokog intenziteta. Načelnik Generalštaba britanske kopnene vojske general Roland Voker već je najavio cilj udvostručavanja borbene moći do 2027. i njenog utrostručavanja do 2030. godine. Britanska vlada dodatno razvija zajedničke vojne aktivnosti na Baltiku i severnom Atlantiku, dok vojnu podršku Ukrajini predstavlja kao jedan od centralnih zadataka svoje bezbednosne politike.
Britanci podržavaju veće vojne izdatke, ali skoro polovina ne želi da ratuje
Koliko se planovi britanskog vojnog rukovodstva razlikuju od raspoloženja stanovništva pokazalo je istraživanje Ipsosa objavljeno 14. oktobra. Prema rezultatima ankete sprovedene među 1.090 odraslih stanovnika Velike Britanije, čak 48 odsto ispitanika izjavilo je da ni pod kojim okolnostima ne bi bilo spremno da uzme oružje i ode u rat za svoju zemlju. Nasuprot tome, 36 odsto navelo je da postoje okolnosti u kojima bi prihvatilo takvu obavezu.
Istovremeno, 51 odsto ispitanika podržava povećanje britanskih vojnih izdataka, čak i kada bi to zahtevalo dodatno zaduživanje, povećanje poreza ili smanjenje drugih budžetskih rashoda. Međutim, 44 odsto protivi se povećanju poreza koje bi lično plaćali, dok isti procenat odbacuje smanjivanje izdvajanja za javne službe. Rezultati pokazuju da podrška snažnijoj vojsci ne znači i spremnost građana da prihvate sve finansijske ili lične posledice vojne mobilizacije.
Slična pitanja otvaraju se i u drugim evropskim državama, čije vojske pokušavaju da povećaju ljudstvo, proizvodnju municije i sposobnost dugotrajnog ratovanja. Političke odluke o većim vojnim budžetima donose se u trenutku kada evropska industrija već radi na povećanju isporuka Ukrajini i obnavljanju sopstvenih arsenala. Istovremeno, vlade moraju da rešavaju nedostatak obučenog osoblja, ograničene industrijske kapacitete i sve veće troškove održavanja savremenog naoružanja.
Tri svetske sile za pregovaračkim stolom, Evropa pred odlukom
Mogući sastanak Putina, Trampa i Si Đinpinga dolazi u trenutku kada se osnovne razlike između američkog, ruskog, ukrajinskog i evropskog pristupa sve jasnije pokazuju. Vašington nastoji da ubrza pregovore i poveže ih sa ekonomskim odnosima, Moskva traži sporazum koji bi uključivao njene bezbednosne i teritorijalne zahteve, dok Kijev odbacuje rešenje koje bi podrazumevalo prihvatanje ruskih ratnih dobitaka. London i Pariz pritom insistiraju na dugoročnim vojnim garancijama koje Rusija smatra neprihvatljivim.
Ovakav razvoj događaja neposredno se nadovezuje na naše ranije analize „Može li Tramp da slomi sistem rata i nametne mir u Ukrajini?” i „Mir je pretnja: Minhen pokazuje da London i Brisel smanjuju šanse za dogovor oko Ukrajine na ispod 5%”. Tada smo razmatrali političke prepreke Trampovom pokušaju da postigne sporazum sa Moskvom, posebno u odnosima sa Londonom i evropskim institucijama. Devet meseci kasnije, te razlike više nisu ograničene na političke izjave, već uključuju konkretne američke ekonomske odluke i evropske pripreme za moguće vojno raspoređivanje.
Sastanak u Šenženu još nije dogovoren, a ni Moskva, Vašington i Peking nisu predstavili zajednički predlog za rešavanje ukrajinskog sukoba. Njegovo eventualno održavanje ipak bi otvorilo pitanje koje sve više opterećuje odnose zapadnih saveznika: koliko će evropske države moći da utiču na sporazum ukoliko se o osnovnim uslovima budu neposredno dogovarali predsednici Rusije, SAD i Kine. Posebno bi osetljivo bilo pitanje budućeg vojnog prisustva u Ukrajini, jer bez njegovog rešavanja čak ni dogovor velikih sila ne bi automatski obezbedio trajni prekid neprijateljstava.
Opasnost od provokacije
Još 7. avgusta 2025. godine upozorili smo na mogućnost insceniranih diverzija, napada pod lažnom zastavom i drugih provokacija u trenutku kada su Tramp i Putin pripremali direktne razgovore. Isti obrazac političkog rizika razmatrali smo i tokom novembarskih pregovora o američko-ruskom mirovnom planu, kada su London, Brisel i Kijev odbacivali pojedine predložene ustupke. Sada se pojavljuje nova, još značajnija okolnost: mogućnost da o završetku sukoba neposredno bi mogli da razgovaraju lideri Rusije, SAD i Kine, dok evropski saveznici nastavljaju pripreme za sopstveno vojno prisustvo u Ukrajini.
Takav razvoj događaja posebno povećava značaj eventualnih incidenata koji bi mogli da zaustave pregovore ili ponovo zaoštre odnose Vašingtona i Moskve. Napad dronova na teritoriju članice NATO-a, sabotaža evropske energetske infrastrukture ili ozbiljan pogranični incident mogli bi da posluže kao povod za novu eskalaciju, naročito ako bi odgovornost bila pripisana Rusiji pre završetka istrage. Mogućnost operacije pod lažnom zastavom zato ne treba isključiti iz bezbednosne analize, ali ni unapred pripisivati njenu organizaciju bilo kojoj državi bez konkretnih dokaza.
Najopasnija okolnost jeste što bi ozbiljna kriza mogla da promeni političke odnose upravo u trenutku kada se otvara prostor za sporazum. London i njihovi evropski partneri mogli bi dobiti dodatni argument za nastavak vojnog angažovanja, dok bi Vašington bio suočen sa pritiskom da ponovo zaoštri pristup Moskvi. Upravo na takav razvoj događaja upozoravamo od kada je Tramp na vlasti: što se pregovori velikih sila više približavaju konkretnom dogovoru, to je važnije sprečiti da jedan nerazjašnjen incident postane povod za rat znatno širih razmera.
