Sukob Vašingtona i Havane ponovo je dobio pravnu dimenziju, u trenutku kada američka administracija već mesecima pojačava politički, ekonomski i vojni pritisak na karipsko ostrvo. Ovoga puta u središtu pažnje nalazi se događaj iz prošlog veka, koji je svojevremeno izazvao ozbiljnu međunarodnu krizu. Njegove posledice sada ponovo stižu do najviših predstavnika nekadašnjeg kubanskog rukovodstva.
Američko pravosuđe već je tokom proleća pokrenulo postupak koji je izazvao oštre reakcije u Havani. Međutim, najnoviji potez vlasti Floride predstavlja dodatni korak, jer otvara zaseban pravni postupak na državnom nivou. Njegov neposredni praktični domet ostaje ograničen činjenicom da se glavni osumnjičeni nalazi na Kubi.
Vreme donošenja odluke posebno je zanimljivo zbog širih odnosa dve države. Donald Tramp je prethodnih meseci otvoreno govorio o promeni vlasti na ostrvu, dok je Pentagon razmatrao različite scenarije razvoja krize. Sada se tom pritisku pridružuje i novi sudski nalog.
Sud na Floridi naredio hapšenje 95-godišnjeg Raula Kastra
Predsedavajuća sudija Jedanaestog sudskog okruga Floride Arijana Fahardo Oršan potpisala je nalog za hapšenje bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra zbog sumnje da je učestvovao u zaveri za izvršenje ubistva prvog stepena. Odluka je povezana sa obaranjem dva američka civilna aviona 24. februara 1996. godine, kada su poginule četiri osobe.
Nalog je potpisan bez mogućnosti puštanja na slobodu uz kauciju, a njegovo postojanje potvrdio je 19. oktobra državni tužilac Floride Džejms Utmajer. Prema saopštenju nadležnih organa, istražitelji smatraju da je Kastro, tadašnji ministar Revolucionarnih oružanih snaga Kube, odobrio vojnu operaciju protiv aviona organizacije kubanskih emigranata „Braća za spasavanje”.
Ovo nije prva optužnica protiv Kastra zbog istog događaja. Američko Ministarstvo pravde je još 20. maja objavilo federalnu optužnicu protiv njega i još petorice kubanskih državljana, uključujući vojne pilote. Ona obuhvata optužbe za ubistva, uništavanje civilnih aviona i zaveru za ubistvo američkih državljana.
Šta se dogodilo 24. februara 1996. godine?
Dva aviona Cesna 337 Skymaster, koja je koristila emigrantska organizacija „Braća za spasavanje”, oborena su raketama kubanskih lovaca MiG-29. Poginula su četvorica članova posada, među kojima trojica američkih državljana. Organizacija je iz Majamija izvodila letove povezane sa kubanskim emigrantima, ali je učestvovala i u političkim aktivnostima protiv vlasti u Havani.
Kubanske vlasti tada su tvrdile da su avioni narušavali njihov vazdušni prostor i da su prethodno više puta upozoravani. Američka strana tvrdila je da su oboreni iznad međunarodnih voda, što je kasnije utvrđeno i istragom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Prema novoj američkoj istrazi, pripadnici kubanske obaveštajne mreže koji su delovali na Floridi prikupljali su podatke o planiranim letovima i dostavljali ih Havani. Tužilaštvo tvrdi da je operacija bila unapred pripremljena i da je Kastro učestvovao u donošenju odluke o upotrebi sile.
Novi sudski postupak usred američkog pritiska na Kubu
Ponovno pokretanje postupka uklapa se u znatno širu američku strategiju pritiska na kubansko rukovodstvo, koja uključuje sankcije, ograničavanje energetskog snabdevanja i jačanje vojnog prisustva u Karibima. Tokom maja, kada je podignuta federalna optužnica, američka mornarica je uputila nosač aviona USS Nimic prema kubanskim vodama, dok je Havana odgovorila pojačavanjem vojnih priprema.
Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel odbacio je američke optužnice kao politički motivisane. Raul Kastro, koji se 2018. povukao sa predsedničke funkcije, a 2021. prepustio i rukovodstvo Komunističke partije, i dalje ima značajan politički uticaj na ostrvu.
Novi nalog ne znači da američke vlasti mogu neposredno da uhapse Kastra na kubanskoj teritoriji. Međutim, otvara dodatne pravne mogućnosti ukoliko bivši predsednik napusti zemlju, dok istovremeno povećava politički pritisak na Havanu. Time slučaj star tri decenije postaje još jedan instrument u odnosima Vašingtona i Kube, u kojima se pravosudni postupci sve otvorenije prepliću sa pitanjima sankcija, vojnog prisustva i budućnosti kubanskog rukovodstva.
