Ruska ratna mornarica nastavlja modernizaciju svoje podvodne flote, oslanjajući se na nuklearne podmornice koje istovremeno mogu da love protivnička plovila i izvode raketne udare na velikim udaljenostima. Brodogradilište Sevmaš u Severodvinsku održava proizvodnju nekoliko različitih klasa, dok se nove jedinice raspoređuju između Severne i Tihookeanske flote. Međutim, iza vidljivog napretka u serijskoj proizvodnji nalazi se znatno složenija priča o narednoj generaciji ruskih podmornica.
Još pre nekoliko godina ruski konstruktori predstavili su koncept koji je trebalo da objedini najnaprednija rešenja u oblasti nuklearnog pogona, podvodne prikrivenosti i raketnog naoružanja. Najavljivana je kompaktnija platforma sa većim manevarskim sposobnostima, savremenijim sonarima i mogućnošću korišćenja novih generacija oružja. Projekat je privukao pažnju i zbog namere da se pojednostavi buduća proizvodnja višenamenskih nuklearnih podmornica.
Razvoj događaja tokom 2026. pokazuje da ruska mornarica istovremeno održava dva različita pravca modernizacije. Jedan se oslanja na postojeću industrijsku infrastrukturu i brodove čije su borbene sposobnosti već proverene tokom pomorskih ispitivanja. Drugi podrazumeva razvoj potpuno nove konstrukcije, čiji prelazak iz projektantskih biroa u brodogradilište traje znatno duže od prvobitnih očekivanja.
Lajka je predstavljena 2019, ali gradnja još nije počela
Perspektivna nuklearna podmornica pete generacije projekta 545 Lajka-VF razvija se u peterburškom konstruktorskom birou Malahit. Program je proistekao iz istraživačkog projekta Haski, čija je osnovna faza završena 2018. godine, nakon čega su započeti razvojni radovi pod novim nazivom. Model buduće podmornice prvi put je javno prikazan u decembru 2019. u Nacionalnom centru za upravljanje odbranom Rusije.
Tada predstavljeni podaci ukazivali su na podvodni deplasman od približno 11.340 tona, maksimalnu brzinu od 35 čvorova i predviđenu dubinu ronjenja do 600 metara. Autonomija je procenjena na 90 dana, dok je naoružanje trebalo da obuhvati krstareće rakete Kalibar, protivbrodske Oniks i hipersonične Cirkon, uz torpeda i savremene protivpodmorničke sisteme. Sve ove karakteristike odnosile su se na projektantski koncept, a ne na završenu podmornicu.
Sedam godina nakon predstavljanja modela, nema javne potvrde da je položena kobilica prve Lajke. Nisu objavljeni ni konačni izgled trupa, potvrđeni ugovor o izgradnji vodeće jedinice, niti datum njenog eventualnog porinuća. Projekat 545 zato još nije dostigao fazu u kojoj se nalazi serijska proizvodnja podmornica Jasenj-M.
Zašto je projekat 545 usporen?
Zanimljiv podatak o problemima programa pojavio se još 2022. godine, ali je prošao gotovo nezapaženo izvan stručnih krugova. Tadašnji komandant ruske mornarice admiral Nikolaj Jevmenov u stručnom časopisu Morski zbornik naveo je da su projektantska rešenja buduće podmornice pokazala visoke tehničke rizike. Prema tom objašnjenju, početak detaljnog tehničkog projektovanja morao je da bude premešten u naredni programski period.
Ruski pomorski analitičar Aleksandar Šiškin kasnije je ukazao da su problemi utvrđeni tokom razrade početnog projekta, nakon što su već bila definisana osnovna tehnička rešenja. To je značilo da konstruktori moraju dodatno da razvijaju pojedine sisteme ili menjaju zahteve pre prelaska na završnu projektnu dokumentaciju. Drugim rečima, radovi nisu nužno obustavljeni, već je odložena faza bez koje nije moguće započeti gradnju prve jedinice.
Poseban izazov predstavljaju zahtevi za smanjenje akustične uočljivosti, povećanje udarnih mogućnosti i integraciju naprednih sistema automatizacije u manji trup. Kod nuklearnih podmornica takve promene neposredno utiču na raspored reaktorskog odeljka, pogonskog sistema, sonarnih antena i raketnog naoružanja. Čak i relativno male konstrukcione izmene zahtevaju dugotrajna proračunavanja i proveru međusobnog uticaja brodskih sistema.
U martu 2026. admiral Aleksandar Moisejev potvrdio je da Rusija nastavlja realizaciju međuresornog programa razvoja nuklearnih podmornica pete generacije. On je naglasio da se radi o složenom programu koji obuhvata više institucija, industrijskih preduzeća i projektantskih organizacija. Međutim, tada nije predstavio datum početka gradnje Lajke, niti potvrdio da je njen konačni tehnički projekat završen.
Jasenj-M nastavlja seriju, Murmansk i Uljanovsk pokazuju tempo proizvodnje
Dok Lajka čeka završetak razvoja, ruska mornarica nastavlja da naručuje podmornice projekta 885M Jasenj-M, koje pripadaju četvrtoj generaciji. U junu 2026. u Sevmašu je položena kobilica devete podmornice ove serije, Murmansk. Admiral Moisejev tada je izjavio da program razvoja mornarice predviđa praktično godišnje započinjanje izgradnje novih jedinica ove klase.
Samo mesec dana kasnije, 28. jula, iz proizvodne hale izvedena je nuklearna podmornica Uljanovsk, čija je kobilica položena 2017. godine. Pratili smo njeno porinuće, kao i predstojeća ispitivanja na vezu, pomorska ispitivanja i završnu državnu proveru. Sevmaš planira da brod preda Severnoj floti u decembru 2027. godine.
U operativnoj službi trenutno se nalaze Severodvinsk osnovnog projekta 885 i četiri modernizovane podmornice projekta 885M: Kazanj, Novosibirsk, Krasnojarsk i Arhangelsk. Perm prolazi završne faze ispitivanja, dok se Voronjež, Vladivostok i Murmansk nalaze u izgradnji. Ruska mornarica očekuje da će Perm tokom 2026. postati prva serijska podmornica od početka prilagođena redovnoj upotrebi hipersoničnih raketa Cirkon.
Novosibirsk demonstrirao udare na 170 i 1.200 kilometara
Najnoviji pokazatelj operativnih sposobnosti projekta Jasenj-M stigao je 16. oktobra, kada je ruska Tihookeanska flota objavila rezultate gađanja nuklearne podmornice Novosibirsk. Tokom vežbe u Tihom okeanu, podmornica je iz podvodnog položaja ispalila dve krstareće rakete protiv različitih vrsta ciljeva. Prema saopštenju flote, oba gađanja uspešno su završena.
Protivbrodska raketa Oniks pogodila je pomorsku metu koja je predstavljala neprijateljski površinski brod, na udaljenosti većoj od 170 kilometara. Druga raketa, Kalibar, pogodila je kopneni cilj na poligonu Kura na Kamčatki, udaljen više od 1.200 kilometara. Ova gađanja pokazuju sposobnost iste podmornice da iz podvodnog položaja napada ciljeve na moru i duboko na kopnu, koristeći različite raketne sisteme.
Takva kombinacija već predstavlja osnovu ruskog koncepta višenamenske nuklearne podmornice. Detaljno smo razmatrali zbog čega američki vojni stručnjaci Jasenj-M izdvajaju među najzahtevnije podvodne rivale. Pored raketnog arsenala, značajnu ulogu imaju veliki pramčani sonarni kompleks, smanjen akustični potpis i sposobnost dugotrajnog prikrivenog praćenja protivničkih podmornica.
Osam godina gradnje i razlog zbog kojeg Rusija ne žuri sa zamenom
Izgradnja savremene nuklearne podmornice zahteva znatno više vremena nego proizvodnja većine drugih velikih borbenih sistema. Prosečan ciklus gradnje ruskih podmornica Jasenj-M i strateških raketnih podmornica Borej-A iznosi približno osam godina, ali pojedinačni brodovi mogu zahtevati i duži period. Primer Uljanovska, čija će izgradnja od polaganja kobilice do planirane isporuke trajati više od deset godina, pokazuje koliko su rokovi promenljivi.
Slične vremenske zahteve imaju i američki programi nuklearnih podmornica, naročito kada se proizvodnja odvija paralelno sa uvođenjem novih sistema i konstrukcionih izmena. Rusija zato nastavlja da ulaže u već osvojenu proizvodnju Jasenja-M, umesto da čeka završetak projekta pete generacije. Takav pristup omogućava kontinuiranu zamenu starijih podmornica projekata 971 Ščuka-B, 945/945A i 949A.
Najnovije odluke ruske mornarice pokazuju da Jasenj-M neće uskoro ustupiti mesto potpuno novoj klasi. Admiral Moisejev je još u martu potvrdio da će ovaj projekat ostati osnova modernizacije višenamenskih nuklearnih snaga tokom naredne decenije, uz postepeno uvođenje savremenijeg naoružanja i opreme. Lajka će tek nakon završetka projektovanja i početka gradnje prve jedinice moći da pokaže da li njena manja konstrukcija i planirane tehnološke novine donose dovoljno veliku prednost u odnosu na podmornice koje Rusija već proizvodi.
