Ruski MiG-31I predstavlja jednu od najneobičnijih platformi za lansiranje savremenog raketnog naoružanja, kombinujući karakteristike brzog lovca-presretača sa mogućnostima strateškog udarnog aviona. Njegovo pojavljivanje sa velikom raketom ispod trupa već godinama privlači pažnju vojnih stručnjaka, posebno zbog udaljenosti sa kojih može da dejstvuje. Međutim, sama brzina oružja nije jedini faktor koji određuje njegovu efikasnost.
Savremeni raketni sistemi razvijaju se tako da mogu da napadaju različite kategorije ciljeva, od duboko ukopanih komandnih centara do velikih vojnih kompleksa. Za svaku takvu namenu potrebna je odgovarajuća kombinacija sistema za navođenje, konstrukcije projektila i vrste bojeve glave. Razlike između pojedinih konfiguracija mogu biti veoma značajne, čak i kada je osnovna raketa gotovo identična.
Ruska vojna industrija već raspolaže iskustvom stečenim tokom višegodišnje borbene upotrebe Kindžala, dok se njegova modernizacija nastavlja paralelno sa razvojem kopnenog Iskandera-M. Najnoviji podaci o ovom programu potekli su iz ukrajinske vojne obaveštajne službe, koja je objavila i detaljan prikaz unutrašnje konstrukcije rakete. Posebno je zanimljivo novo rešenje namenjeno proširenju mogućnosti udara po konvencionalnim ciljevima.
Kindžal dobija parčadno-razornu bojevu glavu
Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR) saopštila je da ruska odbrambena industrija razvija novu modifikaciju aerobalističke rakete H-47M2 Kindžal, namenjenu avionima MiG-31I. Nova konfiguracija trebalo bi da koristi parčadno-razornu bojevu glavu, čime bi postojeći raketni sistem dobio dodatne mogućnosti pri napadima na različite vrste kopnenih ciljeva. Podaci su objavljeni zajedno sa interaktivnim trodimenzionalnim modelom rakete 9-S-7760 i informacijama o njenim glavnim komponentama.
Postojeća konvencionalna verzija Kindžala koristi prodornu razornu bojevu glavu, namenjenu uništavanju utvrđenih objekata, armiranobetonskih konstrukcija i zaštićenih komandnih centara. Njena konstrukcija omogućava prodiranje kroz prepreke pre detonacije, čime se eksplozivna energija koncentriše unutar napadnutog objekta. Pored konvencionalne konfiguracije, za Kindžal je predviđena i mogućnost upotrebe specijalne nuklearne bojeve glave.
Parčadno-razorna varijanta namenjena je drugačijem načinu dejstva, pri kojem eksplozija i veliki broj metalnih fragmenata zahvataju širu površinu. Takva bojeva glava pogodnija je za napade na koncentracije ljudstva, lako oklopna vozila, radarske položaje, otvorena skladišta i drugu vojnu infrastrukturu koja nije zaštićena masivnim betonskim konstrukcijama. Uvođenje nove konfiguracije omogućilo bi Rusiji da postojeći raketni sistem koristi protiv većeg broja kategorija ciljeva, bez razvoja potpuno nove platforme.
Šta Kindžal preuzima od sistema Iskander-M?
Kindžal je razvijen na osnovu tehnologije balističke rakete 9M723 iz sastava kopnenog kompleksa Iskander-M, uz prilagođavanja potrebna za lansiranje sa aviona. Prema dokumentaciji koju je objavio GUR, navodno do 90 odsto njegove konstrukcije i komponenti odgovara rešenjima primenjenim na kopnenoj raketi. Ovakva unifikacija omogućava korišćenje zajedničkih proizvodnih tehnologija i pojedinih sklopova, uz zadržavanje posebnih karakteristika vazduhoplovne verzije, tvrde iz GUR-a.
Među razlikama ukrajinska obaveštajna služba navodi odvojivi repni aerodinamički oblog, radarsku glavu za samonavođenje i aktivnu stanicu za elektronsko ometanje. Pominje se i sistem S-200 za izbacivanje mamaca, namenjenih otežavanju rada protivničkih sredstava za presretanje. Kombinacija velike brzine, kvazibalističke putanje i mogućnosti izvođenja manevara tokom leta dodatno komplikuje zadatak protivvazdušnoj i protivraketnoj odbrani.
MiG-31I i dopunjavanje goriva u vazduhu
Glavni nosači Kindžala su posebno prilagođeni avioni MiG-31K i modernizovani MiG-31I, koji mogu da lansiraju raketu sa velike visine i pri nadzvučnoj brzini. Za razliku od kopnenog Iskandera, čiji se projektil lansira sa mobilnog lansera, vazduhoplovna verzija dobija početnu brzinu i visinu zahvaljujući avionu nosaču. Time se povećava operativna fleksibilnost sistema, naročito pri izboru pravca napada i udaljenosti od cilja.
MiG-31I je tokom 2023. dobio mogućnost dopunjavanja goriva u vazduhu, što je značajno proširilo njegov operativni radijus. Od oktobra 2025. zabeležena je upotreba ovih aviona u operacijama iz baza duboko u ruskoj unutrašnjosti, uz podršku aviona-cisterni Il-78. Takav način delovanja omogućava duže zadržavanje u vazduhu, promenu pravca prilaska i lansiranje raketa iz različitih geografskih područja.
Kindžal je tokom rata u Ukrajini korišćen za napade na važne vojne objekte, uključujući aerodrome, komandne centre i položaje protivvazdušne odbrane. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u maju 2023. da je ovim oružjem neutralisan američki sistem Patriot u Kijevu, dok su sistemi Iskander-M kasnije korišćeni za napade na druge položaje takvih baterija. Nova bojeva glava proširila bi izbor ciljeva za koje je Kindžal namenjen, posebno izvan kategorije masivno utvrđenih objekata.
Kijev novu bojevu glavu povezuje sa preciznošću
Ukrajinska obaveštajna služba razvoj parčadno-razorne konfiguracije tumači kao moguću posledicu nedovoljne preciznosti postojećeg Kindžala. Prema toj teoriji, prodorna bojeva glava zahteva neposredan pogodak, dok parčadno-razorna omogućava uništavanje ciljeva i kada detonacija nastupi na određenoj udaljenosti. Kao argument navode se satelitski snimci ranijih napada na aerodrom Starokonstantiniv u Hmeljnickoj oblasti.
Međutim, na osnovu satelitskih snimaka nije moguće izračunati odstupanje rakete bez poznavanja tačke koja je određena za pogodak. Razvoj dodatnih vrsta bojevih glava uobičajen je postupak proširivanja borbenih mogućnosti raketnog sistema i sam po sebi ne predstavlja dokaz problema sa preciznošću. Parčadno-razorno punjenje ima drugačiju namenu od prodornog, pa njegova primena može biti opravdana čak i kada oba projektila pogađaju cilj sa jednakom preciznošću.
GUR je istovremeno ponovio ranije tvrdnje svog zamenika načelnika Vadima Skibickog da je Rusija u aprilu 2026. obustavila proizvodnju Kindžala i smanjila državne narudžbine, preusmeravajući resurse na Iskander-M. Međutim, objavljivanje podataka o razvoju nove konfiguracije pokazuje da se rad na modernizaciji ovog vazduhoplovnog raketnog sistema nastavlja. Stvarni obim proizvodnje, rokovi uvođenja nove bojeve glave i eventualne promene u državnim narudžbinama ostaju u nadležnosti ruske odbrambene industrije, koja te podatke nije javno saopštila.
U idealnim okolnostima, kada bi odnosi Rusije i Ukrajine bili na nivou kakav je postojao pre njihovog sukoba, ovakva tehnička istraživanja ukrajinskog GUR-a predstavljala bi izuzetno zanimljiv materijal za vojne stručnjake, istraživače i širu javnost zainteresovanu za razvoj raketne tehnologije. Međutim, u uslovima aktuelnog rata, podaci koje objavljuju obaveštajne i vojne strukture neposredno suprotstavljenih strana ne mogu se posmatrati odvojeno od informacionog i propagandnog sukoba koji se vodi paralelno sa borbama na frontu.
