Američki strateški bombarderi decenijama su predstavljali sredstvo za uništavanje ciljeva duboko na protivničkoj teritoriji, ali njihov razvoj sve više određuju zahtevi ratovanja na ogromnim morskim prostranstvima. U potencijalnom sukobu na Pacifiku, gde se pomorske snage mogu nalaziti hiljadama kilometara od najbližih američkih baza, posebno je važna mogućnost koncentrisanja velike količine naoružanja protiv pokretnih ciljeva. Takve operacije zahtevaju drugačije planiranje od napada na nepokretne kopnene objekte.
Ratna mornarica SAD već raspolaže protivbrodskim raketama velikog dometa, ali avioni sa nosača imaju ograničen borbeni radijus i kapacitet naoružanja. Veliki bombarderi mogu da polete iz udaljenih baza, nose znatno više projektila i ostanu u vazduhu duže od taktičkih aviona. Međutim, njihova upotreba protiv savremenih ratnih brodova zahteva odgovarajuće rakete, podatke o položaju ciljeva i mogućnost napada sa bezbedne udaljenosti.
Pentagon sada ponovo pokreće projekat koji je razmatran još pre nekoliko godina, ali nije stigao do operativne primene. U središtu planova nalazi se jedan od najstarijih američkih vojnih aviona, čija se modernizacija nastavlja uprkos ogromnim troškovima. Nova vrsta naoružanja trebalo bi da mu omogući učešće u pomorskim operacijama kakve nisu bile predviđene kada je prvi put poleteo.
Američka mornarica pokreće integraciju raketa LRASM na B-52
Komanda vazduhoplovnih sistema Ratne mornarice SAD (NAVAIR) objavila je 7. oktobra 2026. nameru da kompaniji Lockheed Martin dodeli ugovor za integraciju protivbrodskih raketa AGM-158C LRASM na bombardere B-52H. Posao obuhvata prilagođavanje softvera rakete, ispitivanja, održavanje probne opreme i analizu eventualnih tehničkih problema. Reč je o najavi pregovora o ugovoru, a ne o završenoj integraciji ili potvrđenoj operativnoj sposobnosti bombardera.
Zvanični dokument objavljen je na američkom portalu za državne nabavke. Premda projekat vodi Ratna mornarica, bombarderi B-52 pripadaju Ratnom vazduhoplovstvu SAD, koje bi ih koristilo i za napade na pomorske ciljeve. Ovakva saradnja već postoji kod bombardera B-1B, koji koriste rakete LRASM razvijene prvenstveno za borbu protiv površinskih ratnih brodova.
Američko ratno vazduhoplovstvo već je demonstriralo sličnu sposobnost na drugom strateškom bombarderu, kada je tokom vežbe Valiant Shield 2026 B-2 Spirit prvi put lansirao protivbrodsku raketu LRASM na ciljni brod u Tihom okeanu.
Dvadeset protivbrodskih raketa na jednom bombarderu
B-52H već može da ponese do 20 krstarećih raketa AGM-158 JASSM, od kojih se 12 postavlja na potkrilne nosače, a osam u unutrašnji prostor za naoružanje. Pošto LRASM koristi konstrukciju razvijenu iz porodice JASSM, njene dimenzije omogućavaju razmatranje slične konfiguracije. Ipak, broj od 20 projektila LRASM predstavlja procenjeni kapacitet, a ne zvanično potvrđeno borbeno opterećenje buduće verzije.
Sa maksimalnom nosivošću od približno 31,5 tona i doletom većim od 14.000 kilometara bez dopune goriva, B-52 predstavlja platformu pogodnu za dugotrajne misije iz udaljenih baza. Dopunjavanje gorivom u vazduhu omogućava dodatno produžavanje operacija, pri čemu ograničenje postaje i izdržljivost posade. Već nekoliko bombardera sa po 20 projektila moglo bi da lansira desetine raketa prema pomorskoj formaciji, pod uslovom da su ciljevi pravovremeno otkriveni i da avioni stignu do odgovarajućih položaja za lansiranje.
Kako LRASM pronalazi ratni brod na otvorenom moru?
AGM-158C LRASM je podzvučna krstareća protivbrodska raketa sa smanjenom radarskom uočljivošću, razvijena na osnovi AGM-158 JASSM-ER. Opremljena je bojevom glavom mase približno 450 kilograma, sistemom inercijalne i satelitske navigacije, radiofrekventnim senzorima i infracrvenom glavom za samonavođenje. Prema podacima australijskog Ministarstva odbrane iz septembra 2026, domet LRASM premašuje 370 kilometara, dok detaljne karakteristike pojedinih modernizovanih verzija nisu javno objavljene.
Posebna prednost rakete jeste mogućnost poluautonomnog traženja i identifikacije pomorskih ciljeva u unapred određenoj oblasti. Njeni senzori omogućavaju razlikovanje brodova i izbor zadatog cilja, uz smanjenu zavisnost od stalne spoljne veze i satelitske navigacije. Tokom američkih ispitivanja 2017. godine LRASM je uspešno pronašao i pogodio pokretni cilj među više brodova, što je demonstriralo funkcionalnost kombinovanog sistema navođenja.
Planovi za naoružavanje B-52 raketama LRASM nisu novi, pošto je još 2019. izdvojeno 10 miliona dolara za početnu studiju integracije. Rad je završen u aprilu 2021. godine, ali program narednih godina nije dobio kontinuitet potreban za operativno uvođenje rakete. Novi postupak nabavke predstavlja povratak projektu koji je ranije ostao na nivou tehničkih priprema.
Kina i problem zaštite bombardera velikih dimenzija
Glavni strateški razlog američkog interesovanja jeste mogućnost sukoba sa kineskom mornaricom na Pacifiku, gde bi bombarderi mogli da dopune protivbrodske sposobnosti avijacije sa nosača. Međutim, B-52 nema karakteristike smanjene radarske uočljivosti, a njegova velika silueta i podzvučna brzina otežavaju delovanje u blizini savremene protivvazdušne odbrane. Kineski ratni brodovi, lovačka avijacija i sistemi za rano upozoravanje predstavljali bi ozbiljnu prepreku ukoliko bi bombarderi morali da se približe njihovim zonama dejstva.
Domet rakete LRASM zato ostaje važan deo čitave operativne računice, posebno u poređenju sa dometima kineskog protivvazdušnog i vazduhoplovnog naoružanja. Dodatni izazov predstavlja održavanje pouzdanih podataka o položaju pokretnih brodova na ogromnim morskim površinama, naročito u uslovima elektronskog ratovanja. Čak i raketa sposobna za autonomno traženje ciljeva mora da bude usmerena prema dovoljno precizno određenoj oblasti u kojoj se protivnička formacija nalazi.
Novi radar, motori i protivbrodske rakete za B-52
Planirana integracija LRASM dolazi u trenutku kada Pentagon ulaže približno 21 milijardu dolara u produženje životnog veka bombardera B-52, uključujući zamenu motora, ugradnju radara AN/APQ-188 sa AESA antenom i modernizaciju elektronskih sistema.
Kako smo ranije pisali, samo novi ugovori za radar, nove motore i nosače naoružanja dostigli su ukupnu vrednost od 766 miliona dolara. Modernizacija bi trebalo da omogući upotrebu preostalih bombardera B-52H najmanje do 2050. godine, dok će stvarni rokovi za uvođenje LRASM zavisiti od rezultata integracije i narednih odluka Pentagona.
