Ruske bespilotne letelice na mlazni pogon sve češće se pojavljuju duboko u ukrajinskoj pozadini, a najnoviji događaji ponovo otvaraju pitanje njihovih stvarnih tehničkih mogućnosti. Dosadašnje procene zasnivale su se uglavnom na analizama pronađenih komponenti, snimcima borbene upotrebe i podacima obaveštajnih službi. Međutim, početkom oktobra ruska strana prvi put je javno predstavila konkretne karakteristike dva svoja mlazna udarna sistema.
Razlike između ranijih procena i sada objavljenih podataka posebno su zanimljive jer nije uvek moguće utvrditi da li je reč o novim sposobnostima ili karakteristikama koje prethodno nisu bile poznate. Ruska industrija istovremeno razvija različite konstrukcije, pogonske sisteme i načine navođenja, čime se povećava broj verzija koje nose zajedničko ime Geranj. Pojedine od njih po dimenzijama i načinu upotrebe već su znatno bliže krstarećim raketama nego klasičnim bespilotnim letelicama.
Najnovija dešavanja poklopila su se sa objavljivanjem novih tehničkih podataka o njihovoj konstrukciji. Posebnu pažnju privlače promene u navigaciji, koje omogućavaju let i kada je satelitski signal nedostupan ili ometan. Istovremeno, širenje njihove operativne upotrebe pruža sve više podataka o stvarnom dometu i karakteristikama različitih modela.
Mlazni Geranj prvi put registrovan iznad Lavova
Ruska bespilotna letelica na mlazni pogon stigla je 10. oktobra do Lavova, na zapadu Ukrajine, tokom šireg talasa vazdušnih napada. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo u 7.19 časova registrovalo je mlazni dron koji se kretao prema gradu, a nekoliko minuta kasnije saopštilo da je njegov pravac kretanja područje logističkog centra Port Lavov. Ukrajinska protivvazdušna odbrana prijavila je njegovo uništenje u blizini grada, ali u javnom saopštenju nije precizirala tačan model letelice.
Dolazak mlaznog drona do Lavova uklapa se u ranije dokumentovanu upotrebu ovih sistema na velikim udaljenostima. Ruske letelice već su registrovane u zapadnim ukrajinskim oblastima, uključujući napade na logističke objekte u blizini poljske granice. Novi događaj posebno je značajan zbog neposrednog ulaska mlazne letelice u vazdušni prostor samog grada.
Rusija objavila karakteristike Geranja-4 i Geranja-5
Tokom posete poligonu Čebarkulski u Čeljabinskoj oblasti, 2. oktobra, predsedniku Vladimiru Putinu predstavljeni su mlazni udarni dronovi Geranj-4 i Geranj-5. Prema podacima koje su izneli predstavnici ruske vojne industrije, Geranj-4 postiže brzinu od 350 kilometara na čas, nosi bojevu glavu od 50 kilograma i ima domet između 750 i 800 kilometara. Podaci su saopšteni tokom zvaničnog predstavljanja vojne tehnike na vežbi Centar-2026, a snimak je objavila pres-služba Kremlja.
Geranj-5 predstavljen je kao znatno veća letelica, dužine 6,5 metara, sa turbomlaznim motorom potiska približno 200 kilograma sile. Njegova brzina navedena je kao 450 kilometara na čas, masa bojeve glave 90 kilograma, a domet do 900 kilometara. Reč je o karakteristikama prikazane konfiguracije, dok ukrajinska vojna obaveštajna služba GUR u svojoj tehničkoj evidenciji za Geranj-5 navodi domet od 950 kilometara i raspon brzina od 450 do 600 kilometara na čas.
Geranj-4 dobio motor ruske proizvodnje i novi sistem navođenja
Ukrajinska vojna obaveštajna služba objavila je 5. oktobra rezultate tehničke analize modernizovanog Geranja-4, koji je u upotrebi od jeseni 2026. godine. Prema podacima GUR-a, kineski turbomlazni motor Telefly zamenjen je odgovarajućim motorom ruske proizvodnje, lokalizovanim u industrijskom kompleksu Alabuga. Ovakva promena omogućava Rusiji veću kontrolu nad proizvodnjom pogonskih sistema i smanjuje zavisnost od nabavke kompletnih motora iz Kine.
Još značajnija novina jeste optičko-elektronski navigacioni sistem Susanin, koji koristi poređenje snimaka terena sa referentnim slikama sačuvanim u memoriji računara. Sistem prepoznaje karakteristične objekte i oblike na zemlji, čime omogućava korekciju putanje bez stalnog oslanjanja na satelitsku navigaciju. Sličan princip koristi se kod savremenih krstarećih raketa, uključujući rusku H-101, mada se konkretna oprema i način obrade podataka razlikuju.
Američki magnetometar i ruski inercijalni navigacioni sistem
Modernizovani Geranj-4 dobio je i navigacioni blok MOH, zasnovan na magnetometru PNI5GA američke kompanije PNI Sensor. Uređaj radi zajedno sa inercijalnim navigacionim sistemom SADRA i omogućava smanjenje greške koja nastaje usled postepenog odstupanja žiroskopskih merenja. Kombinovanje inercijalne, satelitske i optičke navigacije povećava sposobnost letelice da zadrži zadatu putanju tokom elektronskog ometanja.
Ukrajinski GUR identifikovao je i novu specijalizovanu bojevu glavu KRSN sa kumulativnim dejstvom, namenjenu oštećenju određenih infrastrukturnih konstrukcija. Za razliku od standardnih razorno-rasprskavajućih bojevih glava, njeno dejstvo usmereno je na koncentrisanje energije eksplozije radi presecanja ili probijanja konstrukcionih elemenata. Prema ukrajinskoj tehničkoj analizi, takva municija prilagođena je delovanju na mostovske konstrukcije i nosače dalekovoda.
Geranj-5 je potpuno drugačija konstrukcija, a ne veći Geranj-4
Ruski stručnjak za bespilotne sisteme Maksim Kondratjev objasnio je 9. oktobra da Geranj-5 ne predstavlja jednostavan nastavak razvoja Geranja-4, već zasebnu aerodinamičku konstrukciju. Prema njegovom objašnjenju, novi raspored trupa, krila i pogonskog sistema približava njegove karakteristike krstarećim raketama. Posebno je izdvojio modifikaciju K5, koja je dobila izmenjeni trup i optički sistem za korekciju putanje Susanin.
Razlike se vide i u tehničkoj dokumentaciji koju je objavio ukrajinski GUR, gde se za Geranj-5 navode maksimalna poletna masa od 850 kilograma i raspon krila od 3,2 metra. Letelica koristi turbomlazni pogon, navigacioni sistem Kometa-M12, inercijalnu navigaciju i komunikacione module koji omogućavaju razmenu podataka. O pojedinim karakteristikama, optičkom sistemu i snimcima borbene upotrebe Geranja-5 ranije smo detaljno pisali.
Nove lansirne platforme i sve zahtevnije presretanje
Rusija je tokom 2026. proširila infrastrukturu za lansiranje mlaznih dronova, uključujući objekte u Orelskoj oblasti. Kako smo pisali još u aprilu, satelitski snimci prikazali su lansirne platforme dužine približno 80 metara, prilagođene novim konstrukcijama Geranja-5. Takva infrastruktura omogućava organizovano lansiranje većeg broja letelica i njihovu upotrebu sa unapred pripremljenih položaja.
Povećanje brzine ovih dronova neposredno utiče na mogućnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane, posebno na upotrebu lakih presretača razvijenih za sporije letelice sa elisnim pogonom. Ukrajinske jedinice zbog toga uvode nove mlazne presretače, među kojima su STING S i Aleksa Spatijum, o čijoj smo borbenoj upotrebi pisali 20. septembra. Pri brzinama od nekoliko stotina kilometara na čas, uspešno presretanje zahteva znatno preciznije određivanje tačke susreta, brže upravljanje i pouzdano praćenje cilja tokom završne faze prilaska.
