Međunarodni krivični sud u Hagu osnovan je da procesuira odgovorne za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući političke i vojne lidere. Više od dve decenije kasnije, institucija se našla u neobičnom položaju: njene sudije i tužioci postali su mete država protiv čijih predstavnika je sud pokretao postupke. Pritisak više ne dolazi samo kroz diplomatske proteste, odbijanje saradnje ili osporavanje nadležnosti.
Prvo su na američkim sankcionim listama završili pojedini predstavnici suda, suočavajući se sa blokiranim finansijskim uslugama i ograničenjima koja su zahvatila njihov privatni život. Zatim su usledili krivični postupci pred ruskim sudovima, uključujući presude izrečene u odsustvu. Sada je čitav sukob ušao u novu fazu, u kojoj se otvoreno dovodi u pitanje sposobnost MKS-a da nastavi rad.
Događaji od 8. i 9. oktobra pokazuju koliko se položaj institucije pogoršao. Vašington više ne cilja samo njene zaposlene, Moskva zahteva izručenje ljudi iz samog vrha suda, a u Holandiji se pojavio predlog da država domaćin napusti MKS. Istovremeno, sud ima podršku velikog broja evropskih država, koje se sada nalaze pred neprijatnim izborom između međunarodnih obaveza i pritiska svog najvažnijeg vojnog saveznika.
Rubio: Ili će MKS prestati da nam preti ili ćemo ga mi ukinuti
Američki državni sekretar Marko Rubio objavio je 9. oktobra da administracija predsednika Donalda Trampa uvodi sankcije Međunarodnom krivičnom sudu kao instituciji. Prethodne mere bile su usmerene protiv pojedinačnih sudija i tužilaca, dok nova odluka obuhvata sam sud, njegove finansijske transakcije i poslovanje sa američkim kompanijama.
U saopštenju Stejt departmenta od 9. oktobra Rubio je poručio da SAD nikada nisu pristupile MKS-u i da neće dozvoliti procesuiranje svojih državljana, vojnika, pripadnika graničnih službi ili političkih zvaničnika. Američki državni sekretar nije se zadržao na odbacivanju nadležnosti suda, već je najavio nastavak kampanje protiv njegovog postojanja.
„Ili će MKS prestati da preti ili ćemo mi okončati MKS“, poručio je Rubio, dodajući da će Vašington nastaviti da rastavlja instituciju „ciglu po ciglu“.
Posebno je direktna poruka američkim saveznicima. Rubio od država koje učestvuju u radu MKS-a, a istovremeno zavise od američkih vojnika za sopstvenu odbranu, očekuje da obuzdaju sud i pronađu rešenje prihvatljivo Vašingtonu.
Američka administracija ostavila je mogućnost pregovora, ali je istovremeno stavila do znanja da će sankcije dodatno prilagođavati ukoliko sud i njegove članice ne prihvate američke zahteve. Ministarstvo finansija predvidelo je prelazni period od 180 dana za određene poslovne odnose, čime su kompanije dobile vreme da prekinu saradnju sa sankcionisanom institucijom.
Od izolacije sudija do finansijskog udara na ceo sud
Razmere najnovijeg poteza postaju jasnije kada se uporede sa onim što se događalo početkom godine. U februaru smo opisali kako su sudije MKS-a pod američkim sankcijama postale praktično izgnanice, sa ograničenim pristupom bankama, karticama i međunarodnim uslugama.
Američke mere nisu ostale ograničene na zabranu putovanja, već su pojedinim zaposlenima otežale i obične svakodnevne transakcije u Evropi. Finansijske institucije koje posluju sa američkim tržištem izbegavale su odnose sa sankcionisanim osobama, čak i kada su se one nalazile izvan teritorije SAD.
Sada se takav mehanizam prenosi na kompletnu instituciju. MKS je već mesecima pripremao alternativna rešenja za bankarsko poslovanje, elektronske sisteme i administrativne usluge. Među preduzetim merama bilo je i smanjivanje zavisnosti od američkih softverskih kompanija, uključujući prelazak dela računarske infrastrukture na otvorena softverska rešenja.
Nove sankcije otvaraju mogućnost prekida saradnje sa bankama, osiguravajućim društvima, tehnološkim dobavljačima i drugim kompanijama koje su neophodne za svakodnevni rad međunarodne institucije. Takve posledice mogu zahvatiti i istrage koje nemaju nikakve veze sa američkim ili izraelskim državnim zvaničnicima.
MKS je u svom odgovoru saopštio da američke mere predstavljaju pokušaj ometanja pravosuđa i zastrašivanja ljudi koji rade za sud ili sa njim sarađuju. Naveli su da se napad više ne odnosi na pojedinačne postupke, već na njeno funkcionisanje u celini.
Netanjahu i Putin: Nalozi za hapšenje koji su otvorili sukob
U pozadini američkog pritiska nalaze se postupci koje je MKS pokretao protiv predstavnika država koje ne priznaju njegovu nadležnost.
Sud je 17. marta 2023. izdao naloge za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i poverenice za prava deteta Marije Ljvove-Belove. Tereti ih za navodnu nezakonitu deportaciju i premeštanje ukrajinske dece, dok Moskva odbacuje optužbe i tvrdi da su deca evakuisana iz područja borbenih dejstava.
Sledeći veliki sukob izbio je 21. novembra 2024, kada je MKS izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta. Sud ih sumnjiči za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti povezane sa izraelskim operacijama u Pojasu Gaze, uključujući korišćenje izgladnjivanja kao metode ratovanja. Izraelska vlada odbacila je optužbe i nadležnost suda.
Vašington je potom proširio sankcije protiv predstavnika MKS-a, navodeći postupke protiv Izraela i ranije istrage povezane sa američkim vojnim operacijama u Avganistanu.
Zanimljiva je i pravna konstrukcija čitavog sukoba. SAD, Rusija i Izrael nisu članice MKS-a, ali sud smatra da može da postupa u vezi sa određenim zločinima počinjenim na teritorijama država koje prihvataju njegovu nadležnost. Upravo to tumačenje osporavaju države čiji su se zvaničnici našli pod istragom.
Rusija traži izručenje devetoro predstavnika MKS-a
Dan pre američkog proširenja sankcija, rusko Generalno tužilaštvo preduzelo je sopstveni korak. Moskva je 8. oktobra zvanično zatražila od Holandije i nekoliko drugih država da pritvore i izruče devetoro sadašnjih i bivših predstavnika Međunarodnog krivičnog suda. Zahtev je upućen nakon što ih je Moskovski gradski sud u decembru 2025. godine osudio u odsustvu.
Na spisku se nalaze bivši glavni tužilac Karim Kan, nekadašnji predsednik MKS-a Pjotr Hofmanski i sadašnja predsednica suda Tomoko Akane. Rusija zahteva izručenje i bivše potpredsednice Luz del Karmen Ibanjez Karansa, kao i sudija Rosarija Salvatorea Aitale, Serhija Ugaldea Godineza, Bertrama Šmita, Rene Alapini-Gansu i Hajkela Ben Mahfuda.
Prema zvaničnom saopštenju Generalnog tužilaštva Rusije, pomenute osobe osuđene su za pokretanje krivičnih postupaka protiv osoba za koje su, prema ruskoj presudi, znale da nisu krive, nezakonito lišavanje slobode i dela protiv institucija koje uživaju međunarodnu zaštitu.
Ruske vlasti navode da su predstavnici MKS-a svesno prekoračili svoja ovlašćenja i donosili politički motivisane odluke protiv ruskih državljana. Moskva podseća da je još 2016. godine saopštila Ujedinjenim nacijama da neće postati članica Rimskog statuta, kojim je MKS osnovan.
Devetoro predstavnika suda nalazi se na ruskim međunarodnim poternicama, dok izrečene kazne prema ranijim podacima dostižu 15 godina zatvora.
Ruski zahtevi sami po sebi ne obavezuju Holandiju da izvrši izručenje, a holandske vlasti odbacuju mogućnost da predstavnike međunarodnog suda predaju Moskvi. Ipak, činjenica da su protiv ljudi koji izdaju međunarodne naloge za hapšenje sada pokrenuti nacionalni postupci pokazuje do koje mere se sukob proširio.
Holanđani traže da MKS napusti zemlju
Dodatni pritisak pojavljuje se u samoj zemlji u kojoj MKS ima sedište. Holandski političar Gert Vilders, lider Partije za slobodu, zajedno sa poslanikom Rejmondom de Ronom podneo je 8. oktobra parlamentarni predlog kojim se zahteva prekid holandskog učešća u Međunarodnom krivičnom sudu.
Predlog je zvanično registrovan u holandskom parlamentu pod brojem 28498-66. Vilders je istovremeno pozvao da se sud ukloni sa holandske teritorije, uz ocenu da njegovo postojanje i rad stvaraju ozbiljne međunarodne tenzije.
Njegova inicijativa zasad ne predstavlja odluku holandske vlade, koja nastavlja da podržava MKS. Međutim, politički zahtev za izlazak iz institucije u samoj državi domaćinu pokazuje da se pritisak više ne ograničava na Moskvu i Vašington.
Holandija sada mora da odgovori na dva potpuno različita zahteva: američki, kojim se od saveznika traži ograničavanje rada suda, i ruski, kojim se traži predaja njegovih predstavnika. Istovremeno, obavezna je da međunarodnoj instituciji čiji je domaćin obezbedi uslove za normalno funkcionisanje.
Nobelova nagrada istog dana kada su SAD sankcionisale MKS
Devetog oktobra dogodio se još jedan “neobičan” obrt. Norveški Nobelov komitet dodelio je Nobelovu nagradu za mir južnoafričkoj pravnici Navanethem Navi Pilaj, bivšoj sudiji MKS-a i nekadašnjoj visokoj komesarki UN za ljudska prava. Pilaj je prethodno predsedavala komisiji Ujedinjenih nacija koja je 2025. zaključila da su izraelske operacije u Gazi predstavljale genocid, što izraelske vlasti odbacuju.
Nobelov komitet obrazložio je nagradu njenim doprinosom međunarodnom pravosuđu i procesuiranju najtežih zločina. Izraelska vlada oštro je kritikovala odluku, optužujući Pilaj za pristrasnost prema Izraelu.
Sada čuvena Nobelova nagrada za mir, baš kao i Međunarodni krivični sud, nosi teret političkih odluka istih sila koje su ozbiljno narušile poverenje javnosti u njihovu nepristrasnost. Posebno je upečatljivo što je sama Evropska unija 2012. godine dobila Nobelovu nagradu za mir, dok se danas njena politika, odnos prema ratovima i očajnički pokušaji očuvanja starog međunarodnog poretka sve oštrije osporavaju.
