U Kijev je stigla delegacija kakva tamo nije viđena godinama. Predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, admiral Đuzepe Kavo Dragone, doveo je sa sobom vojne predstavnike svih 32 članice Alijanse, sa namerom da direktno od ukrajinske komande čuju novu procenu stanja na frontu. Poseta dolazi u trenutku kada se rat ponovo ubrzava, a pitanje koliko dugo evropske države mogu da održavaju sadašnji nivo vojne pomoći postaje sve teže zaobići.
Kavo Dragone je poručio da je delegacija stigla “u punoj snazi i sa jasnom porukom” i da veza NATO-a i Ukrajine postaje sve čvršća. Članovi Vojnog komiteta trebalo bi da razgovaraju sa ukrajinskim vojnim vrhom o situaciji na bojnom polju, daljim potrebama Kijeva i mogućnostima da se pomoć poveća. Poseban značaj ima činjenica da se Vojni komitet prvi put posle osam godina okupio u Kijevu u ovakvom sastavu.
Simbolika je još jača zbog vremena posete. Delegacija je stigla neposredno nakon novog ruskog udara po objektima u Ukrajini, među kojima su, prema ruskim navodima, bili i kapaciteti povezani sa proizvodnjom raketa Flamingo. Vojna podrška Kijevu zato je istovremeno i glavna poruka posete i tema oko koje se unutar samog NATO-a sve jasnije pojavljuje drugi problem – koliko evropske države još mogu da izdvajaju iz sopstvenih zaliha.
Svih 32 vojna predstavnika u Kijevu
Vojni komitet je najviše vojno telo NATO-a, sastavljeno od načelnika generalštabova ili njihovih stalnih vojnih predstavnika. Kavo Dragone kao predsedavajući predstavlja vezu između tog tela, generalnog sekretara NATO-a i savezničkih komandi, pa dolazak kompletne delegacije ima znatno veću težinu od uobičajene bilateralne posete.
Prema njegovim rečima, cilj je da članice dobiju neposrednu procenu ukrajinske komande i utvrde koje su sposobnosti Kijevu najpotrebnije. Razgovori se očekuju oko municije, protivvazdušne odbrane, obaveštajne podrške, bespilotnih sistema i drugih oblasti koje su postale presudne tokom više od četiri godine rata. Ukrajinska strana nastoji da zadrži i ubrza isporuke upravo u trenutku kada Rusija povećava pritisak na vojnu industriju i infrastrukturu.
Poseta ipak ne znači da se promenilo pitanje članstva Ukrajine u NATO-u. Američki državni sekretar Marko Rubio samo dan ranije rekao je da prijem Ukrajine trenutno nije na dnevnom redu i podsetio da bi za takvu odluku bio potreban konsenzus svih članica. Vašington sada razdvaja dve stvari – nastavak vojne pomoći i političko pitanje formalnog ulaska Ukrajine u Alijansu.
Ruski udari pogađaju ukrajinsku vojnu industriju
Dolazak NATO delegacije usledio je neposredno nakon ruskih udara po ciljevima za koje Moskva tvrdi da su povezani sa proizvodnjom ukrajinskog raketnog naoružanja. Među njima se pominju objekti programa Flamingo, rakete velikog dometa koju Ukrajina razvija za napade duboko iza ruske linije fronta. Ruska strana pokušava da takve kapacitete uništi pre nego što proizvodnja dostigne veći obim.
Program Flamingo u ukrajinskim planovima ima posebno mesto zbog ambicije da se domaćim oružjem gađaju ciljevi na velikim udaljenostima. Novi udari zato ponovo otvaraju pitanje koliko brzo Kijev može da razvija i proizvodi takve sisteme dok se industrijski objekti istovremeno nalaze pod stalnim napadima. Vojna pomoć NATO-a može nadoknaditi deo gubitaka, ali domaća proizvodnja ostaje važna upravo zato što zapadne zalihe nisu neograničene.
Ta ograničenja sada sve otvorenije priznaju i same članice Alijanse. Najnoviji primer dolazi iz Holandije, jedne od evropskih država koje su Ukrajini tokom rata predale značajne količine naoružanja i opreme. Njeno Ministarstvo odbrane sada govori o “efektu potiskivanja”, odnosno situaciji u kojoj pomoć Ukrajini direktno utiče na sopstvenu borbenu gotovost i ostvarivanje NATO ciljeva.
Holandija priznaje da pomoć smanjuje sopstvenu spremnost
Holandsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da izdvajanje opreme za Ukrajinu otežava dostizanje pojedinih ciljeva koje je NATO postavio nacionalnim oružanim snagama. Ministarstvo nije javno navelo koje su tačno sposobnosti pogođene niti u kakvom se stanju nalaze konkretne jedinice, ali je samo priznanje značajno jer pokazuje da problem više nije ograničen na povremeni nedostatak municije. Do februara 2026. Holandija je Ukrajini obezbedila vojnu pomoć procenjenu na oko 11,7 milijardi evra.
Evropske vojske ušle su u rat sa zalihama oblikovanim za mirnodopske potrebe i znatno kraće periode intenzivnih operacija. Višegodišnja potrošnja artiljerijske municije, raketa PVO, protivtenkovskog oružja i oklopnih vozila pokazala je koliko brzo skladišta mogu da se isprazne kada industrija ne može istom brzinom da ih dopunjava. Nova proizvodnja jeste povećana, ali je godinama zaostajala za tempom kojim je oprema odlazila prema Ukrajini.
Nemačka se sa sličnim problemom suočila kod sistema Patriot. Berlin je Ukrajini predao dobar deo svojih baterija, dok su nemački zvaničnici još ranije upozoravali da prostor za nove donacije postaje sve uži. Dodatni sistemi potrebni su i za zaštitu istočnog krila NATO-a, uključujući raspoređivanje u Poljskoj, što isti ograničeni broj baterija stavlja pred više zahteva istovremeno.
Više pomoći Kijevu, ali iz sve napregnutijih arsenala
Tako da poseta Vojnog komiteta NATO-a Kijevu ima dve paralelne dimenzije. Politička i vojna poruka prema Ukrajini jeste da podrška neće biti prekinuta, dok se iza te poruke vodi mnogo praktičnija rasprava o tome odakle će doći naredne rakete, granate, rezervni delovi i PVO sistemi. Svaka nova odluka o isporuci sada se sve češće meri i prema tome šta ostaje u skladištima zemlje koja je opremu poslala.
Kavo Dragone najavljuje jačanje podrške, ali Holandija istovremeno pokazuje granicu modela zasnovanog na stalnom uzimanju opreme iz postojećih arsenala. Industrijska proizvodnja zato postaje jednako važna kao političke odluke, jer bez nje članice mogu pomagati Ukrajini samo tako što deo sopstvene borbene spremnosti privremeno prihvataju kao cenu. Dolazak svih 32 vojna predstavnika u Kijev događa se upravo u trenutku kada to pitanje više nije teorijsko, već postaje deo svakodnevnog planiranja unutar NATO-a.
