Ruske oružane snage izvele su tokom noći 24. septembra jedan od intenzivnijih kombinovanih napada na Kijev u poslednje vreme, koristeći balističke i hipersonične rakete, a zatim i veći broj jurišnih dronova Geranj.
Ukrajinski izvori navode da je glavni raketni talas nad prestonicom trajao približno pola sata. Pojedini kanali za praćenje vazdušnih ciljeva registrovali su najmanje devet raketa koje su identifikovane kao Cirkon, dok su drugi ukrajinski izvori govorili o ukupno dvadesetak balističkih i hipersoničnih projektila, uključujući rakete Iskander. Broj lansiranih Cirkona zato se za sada razlikuje u zavisnosti od izvora.
Posle raketnog talasa napad je nastavljen dronovima Geranj, koji su nekoliko sati kružili iznad šireg područja Kijeva i prilazili ciljevima iz različitih pravaca. Tokom noći prijavljeno je više požara, eksplozija i prekida u snabdevanju električnom energijom. Iz pojedinih delova grada stizale su i informacije o padu pritiska vode.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ciljevi bili objekti ukrajinskog vojnoindustrijskog kompleksa, telekomunikacioni i logistički centri u Kijevu i Odeskoj oblasti. Ukrajinski izvori istovremeno tvrde da je deo udara bio usmeren na energetsku infrastrukturu i trafostanice preko kojih se Kijev snabdeva električnom energijom.
Pogođeni objekti u Kijevu
Jedan od prijavljenih pogodaka zabeležen je u Solomjanskom okrugu, gde je pogođen veliki skladišni kompleks.
Gradske vlasti Kijeva saopštile su i da je oštećena administrativna zgrada u Dnjeprovskom okrugu, bez preciziranja kojoj instituciji je objekat pripadao. Dve osobe su poginule, a osam je povređeno u Kijevu nakon ruskog napada, saopštila je ukrajinska Državna služba za vanredne situacije.
Ukrajinski izvori naveli su da su udari na elektroenergetske objekte izazvali nestanke struje u pojedinim delovima grada. Nije objavljena potpuna procena oštećenja mreže niti koliko je trafostanica pogođeno.
Udari i na Odesu, Luck i zapadnu Ukrajinu
Kijev nije bio jedina meta tokom noći. Napadi su prijavljeni u Odesi i njenoj okolini, gde su prema ruskim izvorima gađani objekti lučke i logističke infrastrukture.
Veliko skladište municije uspešno je napadnuto tokom noći u Odesi, izveštavaju ruski izvori. Udar na ovaj strateški objekat izvršen je upotrebom najnovijih krstarećih raketa malih dimenzija „Banderolj“, poznatih i pod izvoznim nazivom „Dan-T“. Prema snimcima sa terena, na mestu sletanja izbio je požar, praćen snažnim sekundarnim detonacijama.
Dronovi i rakete registrovani su i iznad Hmeljnicke, Vinicke, Volinjske i Ternopoljske oblasti. Izveštaji navode udare u Starokonstjantinovu, Šepetivki, Hajsinu, Žmerinki i Lucku, kao i na periferiji Ternopolja.
Među prijavljenim ciljevima nalazila su se skladišta, skladišta goriva i železnička infrastruktura. Ruski izvori tvrde da su pogođene i lokomotive ukrajinske železnice, uključujući vozila nedavno nabavljena iz istočnoevropskih zemalja.
Ukrajinski kanali za praćenje tokom iste noći upozoravali su i na brze ciljeve koji su se kretali prema Poltavskoj i Černigovskoj oblasti. Nekoliko projektila bilo je usmereno prema području Poltave, dok je deo ciljeva registrovan u pravcu Nižina, važnog železničkog i drumskog čvorišta severoistočno od Kijeva.
Cirkon se pojavljuje i u udarima na kopnene ciljeve
Cirkon je prvobitno razvijen kao hipersonična raketa za gađanje površinskih brodova i kopnenih ciljeva.
Velika brzina i profil leta ostavljaju protivvazdušnoj odbrani kraće vreme za otkrivanje, klasifikaciju i pokušaj presretanja. Ruski izvori tvrde da se raketa koristi protiv posebno važnih komandnih, komunikacionih i infrastrukturnih objekata.
Tokom noći ukrajinski sistemi upozorenja više puta su izdavali uzbune upravo zbog mogućeg prisustva hipersoničnih projektila.
Geranji nastavljaju napad posle raketa
Raketni talas nije označio završetak operacije. Nakon njega usledili su napadi Geranjima, koji su produžili vazdušnu uzbunu i primorali ukrajinsku PVO da ostane aktivna tokom više sati.
Prema izveštaju Rojtersa koji se poziva na ukrajinskog vojnika uključenog u protivvazdušnu odbranu, novije verzije ruskih jurišnih dronova lete brže i na većim visinama od ranijih modela, što pojedinim ukrajinskim jedinicama otežava njihovo presretanje.
Modernizovane verzije Geranja poslednjih meseci dobijaju snažnije motore i izmenjene profile leta. Njihova sve češća upotreba zajedno sa balističkim i hipersoničnim raketama omogućava da se različite vrste ciljeva pojavljuju gotovo istovremeno na različitim visinama i brzinama, dok se napad nastavlja i nakon završetka glavnog raketnog talasa.
Podsećanja radi, pre nekoliko dana, rusko Ministarstvo odbrane obećalo je da će povećati intenzitet udara na Ukrajinu. Ministarstvo je tada naglasilo da će ovaj korak biti odmazdna mera na ukrajinske napade na Moskvu tokom parlamentarnih izbora, kada je pogođena rafinerija nafte.
