Američke posade F-35 iz četiri različite vojne baze izvele su zajedničku borbenu vežbu bez okupljanja aviona i ljudstva na jednom mestu. Lockheed Martin je u jedinstvenu mrežu povezao 16 simulatora pune misije, dok su im se sa pete lokacije pridružili simulatori F/A-18 i kontrolor aviona E-2D Hawkeye. Sve posade radile su unutar istog virtuelnog borbenog prostora.
Vežba je trajala dva sata i obuhvatila jedinice američke mornarice i marinaca SAD raspoređene na lokacijama udaljenim hiljadama kilometara. Scenario nije bio ograničen na klasičnu vazdušnu borbu, već je uključivao vazdušne, površinske i sajber operacije. Učesnici su tokom cele misije razmenjivali podatke, održavali veze komandovanja i kontrole i koristili zajedničku operativnu sliku. Lockheed Martin navodi da su svi planirani ciljevi obuke ostvareni.
Takva organizacija omogućila je jedinicama da vežbaju zajedničku operaciju iz svojih matičnih baza, bez prebacivanja aviona, posada i prateće opreme. Fokus testa bio je na tome da li više različitih platformi i komandnih elemenata mogu da ostanu povezani tokom složene misije kada se fizički ne nalaze na istoj lokaciji.
Pet baza u jednoj virtuelnoj operaciji
Simulatori F-35 bili su povezani iz vazduhoplovnih centara marinaca Juma, Miramar i Ivakuni, kao i iz Pomorske vazduhoplovne baze Lemur.
Sa Pomorske vazduhoplovne baze Okeana u Virdžiniji u vežbu su uključeni simulatori F/A-18 i kontrolor E-2D Hawkeye. Time je u istu simulaciju uvedeno više tipova aviona i različite uloge. Posade F-35 i F/A-18 nisu samo izvršavale pojedinačne zadatke, već su morale da rade sa kontrolorom E-2D i informacijama koje su dolazile iz drugih delova virtuelnog prostora.
Svaka lokacija imala je pristup istoj operativnoj slici, dok su podaci između baza razmenjivani tokom cele vežbe.
Vazduh, more i sajber u istom scenariju
Lockheed Martin je za vežbu koristio svoje simulirano taktičko okruženje, u kojem su objedinjeni vazdušni, površinski i sajber elementi.
Učesnici su morali da koordiniraju reakcije na događaje koji su se odvijali istovremeno u više domena. Takav scenario zahtevao je neprekidnu razmenu podataka između simulatora, održavanje komunikacije i praćenje promena u zajedničkoj slici. Kompanija je saopštila da tokom dvočasovne probe nije došlo do prekida komandnih i kontrolnih veza koji bi sprečili izvršenje zadataka.
Poseban deo testa odnosio se na sposobnost jedinica da rade sa platformama koje ne pripadaju njihovoj neposrednoj bazi ili jedinici. Posade su tako vežbale koordinaciju sa avionima i kontrolorima koje bi u stvarnoj operaciji mogle da sretnu tek nakon raspoređivanja u zajedničku zonu dejstva.
F-35 simulator pune misije
Simulatori korišćeni tokom vežbe nisu namenjeni samo osnovnoj obuci pilota. Full Mission Simulator za F-35 predstavlja zatvoreno simulaciono okruženje u kojem pilot koristi kontrole, prikaze i sisteme koji odgovaraju avionu, dok softver reprodukuje borbenu situaciju, druge letelice, senzore, naoružanje i različite pretnje.
Povezivanjem više takvih simulatora moguće je napraviti mnogo veću virtuelnu operaciju nego kada svaki pilot trenira izolovano.
Ovoga puta u mreži je istovremeno radilo 16 F-35 simulatora, uz dodatne F/A-18 i E-2D elemente, pa su pojedinačne kabine postale deo zajedničkog scenarija raspoređenog preko pet vojnih baza.
Obuka bez premeštanja aviona
Distribuirana simulacija omogućava zajedničku obuku jedinica koje su fizički veoma udaljene. Za klasičnu zajedničku vežbu potrebno je prebaciti avione, tehničare, gorivo, rezervne delove i drugo ljudstvo u jednu ili nekoliko baza. Kod umrežene simulacije posade ostaju na svojim lokacijama, dok se njihovi simulatori povezuju u isti događaj.
Takva vežba ne može da zameni stvarno letenje, rad na palubi nosača, dopunu gorivom, održavanje aviona ili fizičke uslove borbene misije. Njena namena je drugačija: uvežbavanje koordinacije, razmene informacija, procedura i donošenja odluka u scenarijima koje je teško ili skupo ponavljati sa većim brojem stvarnih aviona.
Ken Garet, potpredsednik Lockheed Martina za obuku i logistiku F-35, rekao je da ovakav način rada treba da približi obuku stvarnim misijama u kojima jedinice moraju da sarađuju na velikim udaljenostima.
Sledeći korak za distribuiranu obuku
Najnovija proba deo je šireg razvoja distribuirane obuke za F-35. Osnovna ideja nije da se simulatori koriste samo kao zamena za sate leta, već da se više baza, različiti tipovi aviona i komandne platforme povežu u isti virtuelni prostor.
Vežba sa četiri lokacije F-35 i petom bazom sa F/A-18 i E-2D pokazala je da takva konfiguracija može da funkcioniše tokom višesatnog scenarija uz neprekidnu razmenu podataka i zajedničku operativnu sliku.
Lockheed Martin sada raspolaže demonstracijom u kojoj su posade mornarice i marinaca SAD iz pet baza završile istu virtuelnu misiju bez fizičkog okupljanja na jednoj lokaciji.
