U svega nekoliko dana iz Vašingtona, Brisela, Pariza i Kopenhagena stigle su odluke koje ukazuju na novi talas ulaganja u ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. U središtu više odvojenih paketa nalaze se rakete-presretači, radari, novi lanseri, dronovi i sistemi sposobni za borbu protiv balističkih i krstarećih raketa. Posebnu pažnju privukao je američki dokument u kojem se prvi put pojavljuju neobične oznake „S-300 Clone“ i GAM-67, iza kojih se za sada krije vrlo malo javno dostupnih tehničkih podataka.
Istovremeno Francuska ubrzava već dogovoreni program isporuke sistema SAMP/T nove generacije i raketa Aster, dok je Danska odlučila da dodatna sredstva prvenstveno usmeri ka ukrajinskoj PVO. Evropska komisija je 18. septembra isplatila još 3,3 milijarde evra namenjene nabavci dronova i raketa. Reč nije o jednom zajedničkom paketu, već o nekoliko paralelnih finansijskih i vojnih kanala koji se vremenski preklapaju.
Takva koncentracija odluka dolazi u trenutku kada ruske snage nastavljaju intenzivne udare dronovima i raketama po ukrajinskoj infrastrukturi, dok Kijev pokušava da održi dovoljne zalihe presretača za veliki broj različitih sistema PVO. Zapadni pristup pritom više nije zasnovan samo na isporuci postojećih raketa Patriot, NASAMS ili SAMP/T. Sve više novca odlazi na nove tipove presretača, prilagođavanje sovjetskih lansera zapadnoj municiji, jeftinija sredstva protiv dronova i direktno finansiranje ukrajinske i evropske proizvodnje.
SAD odobrile potencijalni paket od 2,68 milijardi dolara
Američki Stejt department odobrio je 18. septembra moguću prodaju Ukrajini opreme i usluga u okviru programa „Air Defense Development Upgrades“, čija je procenjena maksimalna vrednost 2,68 milijardi dolara. Odluka predstavlja odobrenje za moguću Foreign Military Sale transakciju i obaveštenje Kongresu, a ne potvrdu da je kompletna oprema već ugovorena i spremna za isporuku.
Finansiranje bi, ukoliko posao bude realizovan, predstavljalo kombinaciju novca evropskih partnera i sredstava američkog programa Foreign Military Financing koja su odobrena tokom prethodne administracije. FMF nije program nastao za vreme administracije Džozefa Bajdena, već dugogodišnji američki mehanizam kojim se stranim državama finansira kupovina američke vojne opreme.
Američki deo sredstava biće uračunat kao kapitalni doprinos SAD Fondu za investicije za obnovu Ukrajine kroz mehanizam nadoknade 1:1. Stejt department tako povezuje vojno finansiranje sa širim američko-ukrajinskim finansijskim aranžmanom uspostavljenim nakon sporazuma o investicionom fondu.
Spisak koji je Ukrajina dostavila Vašingtonu daleko je zanimljiviji od same ukupne vrednosti paketa.
Misteriozne rakete klonovi „S-300“ i GAM-67
U zvaničnom američkom dokumentu doslovno se navode „S-300 Clone missiles“. Uz njih se pojavljuju GAM-67, sistemi protivvazdušne odbrane sa laserski vođenim raketama produženog dometa, improvizovani transporter-lanser ITEL 1.5, kompleti za modifikaciju mobilnih lansera i radari RPS-202 namenjeni borbi protiv bespilotnih letelica. Paket obuhvata i teleskopske jarbole, rezervne delove, softver, popravke, transport i tehničku i logističku podršku.
Naziv „S-300 Clone“ se ne može tumačiti kao američku kopiju kompletne sovjetske rakete 5V55. Stejt department nije objavio proizvođača, karakteristike, domet niti način navođenja novog projektila.
Ukrajinski vojni portal Defense Express, pozivajući se na sopstvene izvore, tvrdi da se pod nazivom „S-300 Clone“ krije nova raketa konstruisana za postojeće ukrajinske sisteme S-300, a ne doslovna kopija originalne sovjetske municije. Prema istom izvoru, projektil bi trebalo da koristi savremeniji sistem navođenja i da ima poboljšane karakteristike. Ta informacija za sada nije potvrđena u američkoj dokumentaciji.
Slična nepoznanica prati GAM-67. Američko obaveštenje navodi samo oznaku „GAM-67 missiles“, bez termina „Crossbow“ i bez tvrdnje da je reč o protivradarskoj raketi.
Mediji u Kijevu navode da je u pitanju novi protivvazdušni projektil srednjeg dometa namenjen integraciji sa različitim sistemima, uključujući postojeće komplekse sovjetskog porekla. Portal istovremeno podseća da je oznaka GAM-67 istorijski već korišćena za jedan nerealizovani američki protivradarski projekat, ali tvrdi da današnja raketa sa tim starim programom nema tehničku vezu.
Takav program bi se uklopio u koncept koji je Ukrajina već primenjivala kroz različite FrankenSAM projekte, odnosno povezivanje postojećih sovjetskih radara i lansera sa raketama zapadnog porekla. Razlika je što američka objava sada ukazuje i na razvoj municije posebno prilagođene tim sistemima, umesto isključivog prepravljanja lansera za već postojeće zapadne rakete.
Nema Patriota na spisku
Posebno je zanimljivo ono čega u američkom dokumentu nema. U vrednosti od 2,68 milijardi dolara nisu navedene rakete Patriot PAC-2 ili PAC-3, niti novi Patriot lanseri.
Fokus paketa je očigledno širi: stvaranje dodatnih slojeva PVO kojima bi se skuplji sistemi sa raketama namenjenim presretanju balističkih ciljeva rasteretili od drugih zadataka. Ukrajina trenutno koristi izuzetno raznovrsnu kombinaciju sovjetskih, američkih, nemačkih, francusko-italijanskih i drugih sistema, što logistiku i snabdevanje municijom čini neuobičajeno složenim.
Stejt department procenjuje da Ukrajina neće imati teškoća da novu opremu integriše u svoje oružane snage. Glavni izvođači još nisu određeni i trebalo bi da budu izabrani putem konkurentskog postupka američke vlade.
Francuska priprema sledeću generaciju SAMP/T
Paralelno sa američkim programom odvija se francusko-italijanski projekat koji bi Ukrajini trebalo da donese novu generaciju sistema SAMP/T.
Francuska i Ukrajina su još u julu precizirale plan prema kojem bi Kijev trebalo da naruči četiri sistema SAMP/T NG. Finansiranje bi bilo zatraženo iz evropskog Ukraine Support Loan programa za 2026. i 2027. godinu, a Ukrajina bi trebalo da postane prvi korisnik nove verzije sistema u realnim borbenim uslovima.
SAMP/T NG predstavlja veliki razvojni korak u odnosu na postojeći SAMP/T. Nova konfiguracija dobija radar GF300 sa pokrivanjem od 360 stepeni, sposobnost istovremenog dejstva protiv klasičnih aerodinamičkih ciljeva i balističkih raketa, kao i nove presretače Aster 30 B1NT. Francusko Ministarstvo oružanih snaga navodi da je ovaj usavršeni sistem namenjen borbi protiv aviona, dronova, krstarećih raketa i taktičkih balističkih pretnji.
Prvi element ukrajinskog budućeg SAMP/T NG trebalo bi da bude radar GF300, planiran za raspoređivanje pre kraja 2026. godine. Početak postepenog uvođenja kompletnog sistema predviđen je od 2027, dok bi Francuska u međuvremenu trebalo da stavi Ukrajini na raspolaganje dva postojeća SAMP/T sistema, koji bi kasnije bili vraćeni kada stignu novi kompleksi, ako prežive.
Aster 30 stiže pre novih sistema
Problem za svaki sistem PVO nije samo broj lansera već i količina raspoloživih presretača. Francuska i Italija zbog toga su odlučile da ubrzaju isporuku dogovorenih raketa Aster 30, sa planom da deo naručenih količina bude dostavljen do oktobra 2026. godine.
Pariz i Rim su istovremeno otvorili put za licencnu proizvodnju raketa Aster 30 u Ukrajini. Prema zajedničkom francusko-ukrajinskom dokumentu, početak takve proizvodnje trebalo bi omogućiti pre kraja 2026. godine.
Tokom posete Kijevu 11. i 12. septembra francuska ministarka delegatkinja Alis Rufo razgovarala je sa ukrajinskim zvaničnicima upravo o ubrzanju francuske i evropske vojne podrške i realizaciji nove antibalističke koalicije. Poseta je bila nastavak programa dogovorenog tokom leta, a francusku delegaciju pratilo je više kompanija iz oblasti dronova, satelitskih tehnologija i vojne elektronike.
Danska ubrzava još jedan paket za ukrajinsku PVO
Kopenhagen je u isto vreme ubrzao novi paket vojne pomoći vredan oko 1,8 milijardi danskih kruna, odnosno približno 276 miliona dolara. Glavni prioritet paketa je jačanje ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Danska je i ranije veliki deo vojne pomoći usmeravala upravo na PVO, rakete, F-16 i direktno finansiranje ukrajinske odbrambene proizvodnje. Prema podacima danskog Ministarstva spoljnih poslova, ukupna danska vojna podrška Ukrajini do avgusta 2026. dostigla je približno 10,3 milijarde evra, ne računajući danski udeo u pomoći koja dolazi preko institucija Evropske unije.
Kopenhagen je ranije kroz zajedničke programe finansirao i municiju za Patriot, dok takozvani danski model omogućava da strani novac direktno finansira proizvodnju oružja u ukrajinskim kompanijama. Time se deo pomoći postepeno pomera od slanja gotovih zaliha iz arsenala evropskih država prema finansiranju nove proizvodnje.
Brisel isplatio još 3,3 milijarde evra za dronove i rakete
Najveći finansijski okvir ipak dolazi iz Evropske unije. Evropska komisija je 18. septembra isplatila Ukrajini dodatnih 3,3 milijarde evra za nabavku odbrambene opreme u okviru kredita Ukraine Support Loan vrednog ukupno 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu.
Komisija izričito navodi da je ova konkretna tranša namenjena dronovima i raketama. Sa njom je tokom 2026. kroz različite komponente novog kreditnog mehanizma Ukrajini isplaćeno gotovo 15 milijardi evra.
Kredit od 90 milijardi evra nije u celosti vojni paket. Okvir je podeljen na približno 60 milijardi evra za potrebe odbrane i oko 30 milijardi za budžetsku podršku tokom dve godine. Za samu 2026. godinu predviđeno je do 45 milijardi evra, od čega 28,3 milijarde za odbrambene kapacitete i 16,7 milijardi za funkcionisanje države i budžetske potrebe.
Zbog toga nije precizno predstavljati aktuelnih 3,3 milijarde kao klasično pokrivanje ukrajinskog budžetskog deficita. Novac dolazi iz istog velikog evropskog kreditnog okvira koji istovremeno finansira i državni budžet, ali je septembarska tranša konkretno namenjena vojnim nabavkama.
Od gotovog oružja ka finansiranju čitave proizvodnje
Promena se najbolje vidi upravo na načinu na koji se pomoć sada organizuje. Tokom prvih godina sukoba dominirala je isporuka opreme iz postojećih arsenala, od sovjetskih sistema koje su posedovale istočnoevropske države do Patriota, NASAMS-a, IRIS-T, SAMP/T i raketa iz zapadnih skladišta.
Sada se paralelno finansiraju novi presretači, nove proizvodne linije, adaptacija starih sistema, licencna proizvodnja u Ukrajini i kupovina ukrajinskog oružja evropskim novcem. Američki „S-300 Clone“ i GAM-67 zanimljivi su upravo zato što bi mogli predstavljati još jedan korak u tom pravcu, razvoj nove municije za infrastrukturu koju Ukrajina već poseduje umesto čekanja da dovoljan broj potpuno novih PVO baterija bude proizveden.
Evropski Ukraine Support Loan predviđa isti model u mnogo većoj finansijskoj razmeri. Prvi veliki rasporedi proizvoda bili su koncentrisani na dronove, dok Evropska komisija navodi da će naredni obuhvatati i rakete i municiju.
