Moskva je tokom noći između 19. i 20. septembra doživela napad čiji obim prevazilazi sve prethodne nalete ukrajinskih bespilotnih letelica na rusku prestonicu. Ovoga puta nije bila reč o nekoliko letelica koje su pokušale da probiju gustu protivvazdušnu odbranu grada, već o operaciji raspoređenoj preko velikog dela evropske Rusije.
Napad dolazi u posebno osetljivom trenutku. Vašington poslednjih dana pokušava da ograniči međusobne udare na energetsku infrastrukturu, dok se između Moskve i Kijeva ponovo pominju različiti oblici parcijalnog primirja. Predsednik SAD Donald Tramp javno je tražio od Volodimira Zelenskog da prestane da udara ruske rafinerije zbog poremećaja na tržištu dizela. Kremlj je taj poziv pozdravio, a nekoliko dana kasnije ocenio i da je ideja međusobnog energetskog primirja dobra.
Sada je upravo Moskovski naftni prerađivački zavod ponovo pogođen. Ukrajinski Generalštab više ne ostavlja dilemu ni oko toga ko stoji iza udara, dok ruske vlasti istovremeno prijavljuju poginule i desetine povređenih u Moskovskoj oblasti. Napad zato ima mnogo širu političku težinu od još jednog pogođenog energetskog objekta.
Najveći napad na Moskvu do sada
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin saopštio je da je od 19. septembra na različitim pravcima odbijeno više od 1.600 bespilotnih letelica, od kojih je 450 letelo prema Moskvi. Rusko Ministarstvo odbrane za uži noćni period navodi 1.110 presretnutih ukrajinskih dronova iznad 20 regiona, pa se dve brojke odnose na različite vremenske intervale i područja.
Deo letelica ipak je prošao odbranu. Sobjanjin je potvrdio oštećenje objekta na Moskovskom NPZ u Kapotnji, dok je jedan dron pogodio zgradu u južnom delu Moskve. U Moskovskoj oblasti ruske vlasti prijavile su dva poginula, a do kasnijeg jutra pomoć je bila potrebna za 20 ljudi, od kojih je 15 hospitalizovano. U pojedinim naseljima pogođene su stambene zgrade, privatne kuće, vozila i skladišni objekti.
Ukrajinski Generalštab potvrdio je da su Snage odbrane pogodile rafineriju Gazpromneft-Moskovski NПЗ. Kijev tvrdi da su pogođeni postrojenje primarne prerade AVT-6, kompleksna jedinica za preradu nafte i postrojenje za izomerizaciju, uz veliki požar na lokaciji. Generalštab navodi da rafinerija ima kapacitet oko 12 miliona tona godišnje i da snabdeva i ruske oružane snage gorivom.
Uspeh dubokih udara, po prvi put korišćena i raketa FP-7 Pelikan
Ukrajinski izvori napad predstavljaju kao deo kampanje sistematskih udara na rusku naftnu i vojno-industrijsku infrastrukturu. ArmyInform je već nekoliko sati posle napada posebno istakao činjenicu da je cilj udaljen oko 18 kilometara od Kremlja i da je zaštićen višeslojnom protivvazdušnom odbranom.
Takav okvir dominira i u većini zapadnog izveštavanja, gde je naglasak stavljen na razmere operacije, prodor do Moskve i pogodak rafinerije. Britanski Rojters je ipak uz naslov izneo i dve civilne žrtve u Moskovskoj oblasti, dok je Gardijan napad povezao sa poslednjim danom ruskih parlamentarnih izbora.
Ukrajinski izvori napad opravdavaju kao deo prava na samoodbranu i pokušaj smanjivanja ruskog vojno-ekonomskog potencijala. Zelenski i njegov Generalštab su upravo tim obrazloženjem objasnili udare na rafinerije. Zelenski je takođe napad na Moskvu povezao sa najnovijom ukrajinskom raketom „Pelikan“ FP-7. Ukrajina je koristila svoju najnoviju domaću raketu „Pelikan“ u napadu na Rusiju, izjavio je Zelenski, komentarišući današnji napad.
Jutros su pronađeni delovi Flaminga, Paljanice, Vendete, Ljutog, Sičena. Međutim, ruski izvori napominju da iako postoje ostaci raznih dronova tipa aviona, čak i raketa Flamingo, za sada nema Pelikana. Raketa FP-7 proizvođača Fire Point nastala je na osnovu presretača 48N6 (5V55) PVO sistema S-300. Navedeni domet rakete FP-7 Pelikan od 300 km sprečava je da stigne do Moskve, ali ne i do predela Rusije bližih ukrajinskoj granici.
Problem za pregovore nije samo rafinerija
Politički trenutak napada možda je važniji od same materijalne štete. Tramp je 13. i 14. septembra javno govorio da je od Zelenskog tražio da prestane da napada ruske objekte za proizvodnju dizela, navodeći rast cena i nestašice na svetskom tržištu.
Kremlj je 14. septembra pozdravio zahtev Kijevu iz Bele kuće, a dan kasnije Peskov je ideju energetskog primirja nazvao dobrom, uz šire ruske zahteve koji uključuju bezbednost plovidbe i ukidanje sankcija povezanih sa energetikom.
Samo dan pre današnjeg napada, Vladimir Putin je tvrdio da Kijev govori o pregovorima, ali svojim postupcima radi suprotno i čini sve da razgovora ne bude. To je ruska interpretacija, ali najveći napad na Moskvu od početka rata daje Kremlju novi argument za odbacivanje dosadašnjih ograničenja u sukobu.
Međutin, za sada još uvek nema zvanične ruske potvrde da je zbog napada promenjena politika izbora ciljeva ili da su ukinuta bilo kakva ograničenja. Takvu odluku do trenutka pisanja ovog teksta Moskva nije saopštila.
Ruski udar iste noći nije bio odmazda za Moskvu
Ruske snage su iste noći izvele novi talas napada na Ukrajinu, ali zbog vremenskog preklapanja taj napad ne može automatski da se predstavlja kao odgovor na događaje u Moskvi.
Prema ukrajinskom Ratnom vazduhoplovstvu, Rusija je tokom noći upotrebila 138 bespilotnih letelica različitih tipova, od kojih je približno polovina bila na mlazni pogon. Ukrajinska PVO tvrdi da je oborila ili elektronski omela 101 letelicu, dok su pogoci priznati na 17 lokacija.
Eventualni ruski odgovor na napad na Moskvu zato tek treba razlikovati od već planiranih operacija koje su bile u toku dok su ukrajinski dronovi prilazili ruskoj prestonici.
Moskva odavno izvodi udare predstavljene kao odgovor
Rusko Ministarstvo odbrane je tokom prethodnih meseci više puta eksplicitno označavalo velike raketne i bespilotne napade na ukrajinske vojne, energetske i transportne objekte kao odgovor na napade unutar Rusije. U januaru je Ministarstvo odbrane RF zvanično saopštilo da je masovni napad visokopreciznim oružjem i dronovima izveden „kao odgovor“ na ukrajinske napade na civilne objekte na ruskoj teritoriji.
Takva formulacija ne znači da će isti obrazac automatski uslediti i sada, ali pokazuje da ruska vojna doktrina i javno obrazloženje već poznaju vezivanje velikih udara za prethodne ukrajinske akcije. Ipak, čini se da ni jedan od odgovora ovog tipa do sada nije demonstrirao realan potencijal Moskve.
Današnji napad ima dodatnu dimenziju jer nije pogodio samo energetsku infrastrukturu. Prema ruskim vlastima i snimcima sa terena, stradali su civili, pogođene su stambene zgrade, a napad je izveden poslednjeg dana parlamentarnih izbora. Ruski Istražni komitet otvorio je krivični postupak pod kvalifikacijom terorističkog napada.
Dok ruski kapacitet za udare raste, Zelenski najaljuje pobedu za 40 dana
Samo dva dana pre napada na Moskvu Putin je na sastanku sa predstavnicima vojno-industrijskog kompleksa izjavio da je od početka rata proizvodnja sredstava za dejstvo i municije povećana više od 22 puta. Prema njegovim rečima, proizvodnja bespilotnih letelica porasla je višestruko, a kod pojedinih kategorija za desetine puta.
To je sada materijalna pozadina političke dileme koja se otvara posle udara na Moskvu: dok Vašington pokušava da vrati makar ograničeni režim uzdržavanja oko energetskih ciljeva, ukrajinski Generalštab javno potvrđuje novi udar na jednu od najvećih rafinerija u samoj ruskoj prestonici.
Zanimljivo, Volodimir Zelenski je dan ranije na samitu u Zakarpatju izjavio kako je Ukrajini potrebno “još 40 dana da primora Rusiju da obustavi neprijateljstva”.
