Dolazak prvih aviona F-35A u Finsku i Nemačku predstavlja mnogo više od redovne zamene zastarelih lovaca. Dve evropske države istovremeno uvode istu američku platformu, ali iz veoma različitih početnih pozicija i sa posledicama koje prevazilaze njihove nacionalne vazduhoplovne snage.
Nemačka već decenijama učestvuje u NATO programu deljenja američkog nuklearnog oružja, dok Finska do skoro nije bila ni članica Alijanse. Ulazak Helsinkija u NATO potpuno je promenio vojnu geografiju severne Evrope, a novi F-35A sada toj promeni daju i tehničku dimenziju. Berlin sa druge strane menja stare Tornade avionom koji treba da nastavi postojeću nuklearnu misiju.
Obe nabavke dolaze u trenutku kada se evropska vojna infrastruktura ubrzano prilagođava dugotrajnom sukobu sa Rusijom. F-35A pritom nije samo još jedan novi lovac u evropskim eskadrilama, već avion projektovan za prodor kroz složenu protivvazdušnu odbranu, prikupljanje velikih količina podataka i povezivanje sa drugim platformama. Njegova sposobnost nošenja američkih nuklearnih bombi B61 dodatno povećava značaj svake evropske baze u kojoj će biti raspoređen.
Finska počela da preuzima 64 aviona F-35A
Prvi F-35A proizvedeni za finsko ratno vazduhoplovstvo stigli su u zemlju, čime počinje jedna od najvećih promena u njegovoj istoriji. Helsinki je naručio ukupno 64 aviona koji će postepeno zameniti postojeću flotu F/A-18C/D Hornet.
Odluka je doneta u decembru 2021. godine nakon završetka programa HX, u kojem su se za finski ugovor nadmetali američki i evropski proizvođači. Pored F-35A, u konkurenciji su bili F/A-18E/F Super Hornet, Rafale, Eurofighter Typhoon i Gripen.
Komandant finskog ratnog vazduhoplovstva general-major Pasi Jokinen naveo je da je F-35 tokom ocenjivanja ostvario ukupnu ocenu 4,47. Drugoplasirani Super Hornet dobio je 3,81, dok su ostali kandidati završili iza njega.
Takav rezultat omogućio je F-35A da dobije ceo finski ugovor, a ne samo deo flote. Finska će time iz jednog američkog tipa četvrte generacije preći direktno na američki avion pete generacije.
Nova vojna geografija na severu Evrope
Finska nabavka ima poseban značaj zbog položaja zemlje. Finska deli oko 1.340 kilometara kopnene granice sa Rusijom, što čini približno polovinu ukupne kopnene granice Rusije sa državama NATO-a.
Pojava 64 aviona F-35A na tom prostoru značajno povećava izviđačke, senzorske i udarne mogućnosti Alijanse na severu. Avion je projektovan da otkriva i razmenjuje podatke o ciljevima dok istovremeno koristi smanjen radarski odraz kako bi otežao protivničko otkrivanje.
Takve sposobnosti posebno su važne protiv države koja se u velikoj meri oslanja na slojevitu kopnenu protivvazdušnu odbranu. Rusija raspolaže velikim brojem sistema dugog i srednjeg dometa upravo kao protivtežom brojčano i tehnološki snažnim vazduhoplovnim snagama NATO-a.
Ruska flota Su-57 ostala je znatno manja od planirane, sa procenjenim brojem operativnih aviona ispod 60 primeraka. Finska će nakon završetka isporuka sama raspolagati sa više F-35A nego što Rusija trenutno ima lovaca pete generacije Su-57.
Finska otvara i pitanje nuklearnog oružja
Finski F-35A istovremeno otvara pitanje koje nije postojalo dok je zemlja bila vojno nesvrstana i van NATO-a. F-35A je sertifikovan za nošenje američkih termonuklearnih bombi porodice B61 i predstavlja osnovnu buduću platformu evropskih država koje učestvuju u NATO nuklearnim misijama.
Finsko Ministarstvo odbrane je u aprilu parlamentu uputilo predlog koji bi promenio postojeća ograničenja i omogućio uvoz i skladištenje nuklearnog oružja na teritoriji zemlje. Takva pravna promena sama po sebi ne znači da je doneta odluka o raspoređivanju američkih bombi B61, ali bi uklonila jednu od prepreka ukoliko bi Helsinki kasnije krenuo tim putem.
F-35 može u unutrašnjim odeljcima da ponese dve nuklearne bombe B61, bez spoljnog tereta koji bi povećavao radarski odraz. Kombinacija unutrašnjeg nošenja oružja, smanjenog radarskog potpisa, senzora i sistema za elektronsko ratovanje čini ga znatno pogodnijim za ovakvu misiju od prethodne generacije evropskih lovaca.
Mogućnost da Finska jednog dana uđe u NATO program deljenja nuklearnog oružja za sada ostaje predmet spekulacija, ali tehnička platforma potrebna za takvu odluku već stiže u zemlju.
Nemačka dobila prvi F-35A
Gotovo istovremeno, prvi F-35A zvanično je predat nemačkom Luftvafeu. Berlin je ugovorio ukupno 35 aviona koji će zameniti Tornade, čija je jedna od najvažnijih preostalih uloga upravo učešće u NATO nuklearnoj misiji.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus istakao je da F-35A ima poseban značaj zbog sposobnosti nošenja američkog taktičkog nuklearnog oružja u okviru postojećeg sistema nuklearnog deljenja Alijanse.
Za razliku od Finske, gde takva mogućnost tek otvara političko pitanje, Nemačka već poseduje infrastrukturu i obaveze povezane sa tim programom. Novi američki avioni preuzeće zadatak koji su decenijama obavljali Tornadi.
Većina nemačkih F-35A biće povezana sa vazduhoplovnom bazom Bihel. Prema javno dostupnim informacijama, upravo se tamo nalaze američke termonuklearne bombe B61 namenjene korišćenju nemačkih aviona u slučaju odluke NATO-a o njihovoj upotrebi.
F-35 postaje evropski nosač nuklearne misije
Promena nemačke flote pokazuje zašto F-35 ima drugačiji položaj od ostalih evropskih lovaca. Eurofighter Typhoon čini glavni deo nemačke borbene avijacije i nastaviće da obavlja većinu klasičnih vazdušnih zadataka, ali nije izabran za nuklearnu ulogu.
Berlin je zbog toga kupio F-35A kao direktnu zamenu za Tornado u misiji povezanoj sa bombama B61. Time američki avion postaje centralna platforma za buduće evropsko učešće u NATO nuklearnom odvraćanju.
Isti tip već koriste ili nabavljaju brojne evropske članice Alijanse, pa se broj baza sposobnih da prihvate F-35 postepeno povećava. Razlika je u tome što samo deo tih država učestvuje u programu nuklearnog deljenja, dok bi eventualno priključenje novih članica imalo direktne strateške posledice.
Moskva odgovara jačanjem sopstvene nuklearne trijade
Prve nemačke isporuke poklopile su se sa novim izjavama ruskog rukovodstva o razvoju strateških nuklearnih snaga. Vladimir Putin je na sastanku Vojno-industrijske komisije naveo da širenje NATO-a i približavanje njegove vojne infrastrukture ruskim granicama zahtevaju dalje jačanje domaćih nuklearnih kapaciteta.
Modernizaciju ruske nuklearne trijade, odnosno kopnenih interkontinentalnih raketa, strateških podmornica i bombardera, označio je kao jedan od glavnih prioriteta državne odbrambene politike. Finska sa novim F-35A istovremeno počinje zamenu celokupne borbene flote na granici sa Rusijom, dok će nemački primerci iz baze Bihel preuzeti postojeću ulogu Tornada u NATO sistemu nuklearnog deljenja.
“… evropska vojna infrastruktura ubrzano prilagođava dugotrajnom sukobu sa Rusijom”.
Ovo mora da je neka sala?
1. Dugotrajni nekonvencionalni sukob sa najjacom N drzavom na svetu? Dugotrajan na 4 minute?
2. Dugotrajni kovencionalni sukob sa najjacom armijom na svetu, sa najbogatijom drzavom na svetu po prirodnim resursima i najvecom drzavom na svetu sa beskrajnim teritorijama? Dugotrajan na 5-10 godina?
Jednostvano, pored zapadnih ratobornih ludaka ovde su u igri pre svega primarni ciljevi americke i delom evropske vojne industrije, a naravno i glupih Evropljana sa kojim njihova vlast radi sta ‘oce, ali nece jos dugo, do redovnih izbora sledece godine, nadam se?
To je dugoročan plan čija realna operativnost može da se očekuje ne pre 2035. Dok Nemačka integriše F35, Finska mora da kreira sistem prihvata, plus sertifikacija i jednih i drugih.
Nemačka je do pre par godina imala Tornado eskadrilu izmeštenu u Jordanu sertifikovanu za B61, gde je godinama vežbala. Pred Fincima je zadatak da tek počnu da grade infrastrukturu