Su-30SME protiv J-10CE: Ruski teškaš nosi više, kineski lovac uzvraća radarom i raketama

Odluka Uzbekistana da umesto ruskog Su-30SME izabere kineski J-10CE i uštedi oko 60 miliona dolara ponovo je otvorila raspravu o dva lovca koja na prvi pogled čak ni nisu direktni konkurenti. Jedan je težak dvomotorni avion razvijen za veliki dolet, značajan borbeni teret i širok spektar zadataka, dok je drugi kompaktniji jednomotorni lovac sa savremenijom elektronskom arhitekturom.

Razlika u klasi ipak nije sprečila da se oba aviona nađu u istom izvoznom prostoru. Za države koje modernizuju postojeće flote pitanje više nije samo koji avion ima bolje pojedinačne performanse, već koliko sposobnosti mogu da dobiju za raspoloživi budžet i kakvo naoružanje dolazi uz platformu.

Uzbekistan je posebno zanimljiv primer jer pripada malom broju država koje pri nabavci naoružanja nisu čvrsto vezane ni za zapadni vojno-politički sistem ni za njegove finansijske, sankcione i političke mehanizme pritiska, pa zaista može da bira između drugih sistema prema sopstvenim zahtevima.

Nema prednosti u maksimalnoj brzini

Su-30SM na velikoj visini postiže maksimalnu brzinu od oko 2 maha, odnosno približno 2.125 kilometara na sat. Za kineski J-10CE navodi se maksimalna brzina od oko 1,8 maha.

Međutim, pojedini izvori za Su-30SME, odnosno na izvoznu verziju, navode limitiranu vrednost od približno 1,75 maha. Dakle, samo kada se poredi osnovni Su-30SM sa J-10CE, ruski dvomotorni lovac ima prednost u maksimalnoj brzini.

Ta razlika nije presudna za svaki borbeni scenario, ali pokazuje različitu filozofiju konstrukcije. Su-30SM je mnogo veća platforma sa dva motora i većim ukupnim rezervama energije, dok je J-10CE lakši avion optimizovan za drugačiji odnos mase, cene i sposobnosti.

J-10CE ima savremeniju arhitekturu radara

Kod radara se odnos menja. Su-30SM koristi N011M Bars sa pasivnom faziranom antenskom rešetkom, odnosno PESA radar. J-10CE opremljen je radarom sa aktivnom faziranom antenskom rešetkom, AESA. Oba sistema elektronski pomeraju radarski snop bez potrebe za klasičnim mehaničkim usmeravanjem antene, ali AESA koristi veliki broj zasebnih predajno-prijemnih modula.

Takva konstrukcija donosi veću otpornost na pojedinačne kvarove i omogućava fleksibilniji rad u više režima. AESA arhitektura takođe pruža bolju osnovu za kombinovanje radarskih funkcija sa elektronskim ratovanjem i istovremeno praćenje većeg broja zadataka.

Bars je snažan radar velikog prečnika, ali pripada starijoj tehnološkoj generaciji. J-10 u ovoj kategoriji ima jasnu prednost u arhitekturi sistema.

PL-15E ima veći domet u borbi van vizuelnog dometa

Najveća kineska prednost pojavljuje se u borbi van vizuelnog dometa. J-10CE može da koristi izvoznu raketu PL-15E sa aktivnom radarskom glavom za samonavođenje i deklarisanim dometom do približno 145 kilometara.

Su-30SM standardno koristi R-77-1, takođe sa aktivnom radarskom glavom, čiji se domet navodi do približno 110 kilometara. Ruski avion može da koristi i R-27ER, sa poluaktivnim radarskim navođenjem i dometom do oko 130 kilometara.

Sama maksimalna brojka ne znači automatski i pogodak sa te udaljenosti. Efektivni domet rakete zavisi od visine, brzine aviona i cilja, pravca leta, manevara i sposobnosti radara da obezbedi kvalitetne podatke. Ipak, kada se porede deklarisane izvozne mogućnosti, kombinacija AESA radara i PL-15E predstavlja jednu od najvažnijih prednosti J-10.

Su-30SM nosi znatno više oružja

Razlika u masi i dimenzijama dva aviona najjasnije se vidi kod borbenog tereta. Su-30 može da ponese do približno osam tona naoružanja na 12 podvesnih tačaka. Velike unutrašnje zalihe goriva i mogućnost dopunjavanja u vazduhu dodatno proširuju njegovo trajanje leta i područje dejstva.

J-10 nosi oko 5,5 tona borbenog tereta i predstavlja znatno kompaktniji avion.

Su-30 zbog toga može da kombinuje veći broj raketa vazduh-vazduh, protivbrodskog i preciznog vazduh-zemlja naoružanja, uz dodatne rezervoare i kontejnere. Posebno je pogodniji za duge patrole, udarne zadatke i misije u kojima avion mora da ponese veliki broj različitih sredstava.

J-10 svoju manju nosivost nadoknađuje manjom konstrukcijom i jednomotornom konfiguracijom, što ga stavlja u lakšu i potencijalno jeftiniju kategoriju eksploatacije.

Su-30 ima drugačiji nivo manevarskih sposobnosti

Oba aviona imaju kanard konfiguraciju i projektovana su za visoke letne performanse, ali Su-30SM koristi dva motora AL-31FP sa upravljanjem vektorom potiska. U kombinaciji sa integrisanom aerodinamičkom konstrukcijom i prednjim horizontalnim površinama, sistem omogućava kontrolisan let pri veoma velikim napadnim uglovima i izvođenje manevara koje klasični lovci bez vektorisanja potiska ne mogu da izvedu na isti način.

J-10 takođe ima veoma dobre manevarske sposobnosti, malu relativnu masu i aerodinamički efikasnu delta-kanard konfiguraciju. Ne raspolaže, međutim, istim skupom rešenja za upravljanje potiskom koji Su-30 koristi pri ekstremnim režimima leta.

U bliskoj vazdušnoj borbi ruski avion time zadržava prednost u kontroli letelice pri malim brzinama i velikim napadnim uglovima.

Dva različita odgovora na isti zahtev

Su-30 i J-10 pokazuju koliko se tržište borbenih aviona promenilo. Ruski model nudi mogućnosti teškog dvomotornog lovca: veliku nosivost, dolet, brzinu, dva člana posade i širok spektar zadataka. Kineski avion pokušava da ponudi savremenije senzore i rakete u mnogo manjoj jednomotornoj platformi.

U poređenju, Su-30SM dobija prednost u maksimalnoj brzini, borbenom teretu i doletu, kao i manevarskim sposobnostima. J-10 odnosi prednost u ceni, radarskoj arhitekturi i dometu glavne rakete za borbu van vizuelnog dometa.

Specifikacije Su-30SM i J-10CE