Američko ratno vazduhoplovstvo više ne govori o autonomnim borbenim dronovima kao eksperimentalnom dodatku lovačkoj avijaciji. Na konferenciji Air, Space & Cyber predstavljeni su, između ostalog, rokovi i količine koji pokazuju da Pentagon priprema potpuno novu strukturu vazdušnih snaga.
Sekretar Ratnog vazduhoplovstva Troj Majnk najavio je da će se tokom narednih šest godina ubrzati proizvodnja nekoliko različitih porodica bespilotnih letelica, od autonomnih lovaca do jeftinijih izviđačko-udarnih platformi.
Najmanje 500 CCA do 2032. godine
Pentagon planira da do 2032. raspolaže sa najmanje 500 Collaborative Combat Aircraft, poluautonomnih borbenih aviona koji će delovati uz lovce sa ljudskom posadom.
Prvu generaciju čine General Atomics FQ-42, koji je sada dobio zvanično ime Vengeance, i Anduril FQ-44 Fury. Naziv Dark Merlin, koji je General Atomics ranije koristio za FQ-42, više neće biti zvaničan. Isti dronovi su kao razvojni prototipovi nosili oznake YFQ-42A i YFQ-44A.
Oba aviona prvenstveno se razvijaju za vazdušnu borbu, ali naredne serije mogu biti specijalizovane za napade na zemlji, elektronsko ratovanje, izviđanje i druge zadatke.
General Atomics je već dobio proizvodni ugovor za FQ-42, dok se proizvodnja prvih CCA ubrzava. Raniji američki plan govorio je o oko 150 letelica do kraja decenije; Majnk sada podiže cilj na 500 samo dve godine kasnije.
Pentagon računa da će osnovni CCA u velikoj seriji koštati približno 20 miliona dolara, bez naoružanja, senzora i posebne misijske opreme.
Još 500 MMA kao jeftinija zamena za deo poslova MQ-9
Paralelno se ubrzava program Massed Modular Aircraft, MMA. Majnk je objavio cilj od 100 operativnih letelica do 2029. i čak 500 do 2032. godine, što je znatno više od ranije razmatranog minimuma od 180 aviona.
MMA neće biti jeftinija verzija CCA. Reč je o drugačijoj platformi namenjenoj izviđanju i udarima koje danas obavlja MQ-9 Reaper.
Američko ratno vazduhoplovstvo očekuje veliku autonomiju leta, ali ne i isti nivo samostalnog borbenog odlučivanja kao kod CCA. Jedan operater trebalo bi da kontroliše više letelica, dok će avion prvenstveno služiti kao nosač senzora ili oružja.
Planirani domet je oko 4.000 milja, približno 6.400 kilometara, uz veliki korisni teret i cenu osnovnog aviona od oko 10 miliona dolara.
Kao što smo prethodno izvestili, ubrzanje MMA programa direktno je povezano i sa velikim gubicima MQ-9 tokom rata protiv Irana. Američko ratno vazduhoplovstvo izgubilo je najmanje četvrtinu flote, što je dodatno poguralo zahtev za platformom čiji gubitak neće koštati desetine miliona dolara.
Pentagon neće zavisiti od jednog proizvođača
Američki plan predviđa više proizvođača i za CCA i za MMA. Majnk želi paralelne proizvodne linije koje mogu brzo da povećaju kapacitet u slučaju velikog rata, bez zavisnosti od jedne kompanije ili jednog tipa letelice.
Obe porodice koriste otvorenu arhitekturu, pa bi senzori, elektronska oprema i naoružanje različitih proizvođača mogli da se menjaju bez višegodišnjih integracionih procesa.
Pentagon time pokušava da izbegne model skupih platformi koje se proizvode sporo i čija modernizacija traje godinama. F-47 i B-21 ostaju vrh buduće američke avijacije, ali Majnk otvoreno priznaje da nekoliko izuzetno skupih aviona ne može obezbediti količinu borbene moći potrebnu u velikom sukobu.
Do 2032. plan je najmanje 500 CCA, 500 MMA, dok američke specijalne snage treba da raspolažu i hiljadama jednostavnijih autonomnih jednokratnih udarnih dronova.
