Američka mornarica će 3. oktobra 2026. u Vitijeru na Aljasci uvesti u službu novi raketni razarač USS Ted Stevens DDG-128, još jedan primerak konfiguracije Arleigh Burke Flight III. Brod od približno 9.700 tona spolja zadržava prepoznatljiv izgled klase čiji je prvi primerak ušao u službu još 1991. godine, ali se ispod palube nalazi znatno drugačija elektronska i energetska infrastruktura.
Najvažnija promena ponovo je radar AN/SPY-6(V)1, oko kojeg je praktično projektovana čitava konfiguracija Flight III. Novi senzor zahteva mnogo više električne energije i proizvodi znatno više toplote od starijih sistema SPY-1, zbog čega su povećani kapaciteti proizvodnje struje i hlađenja.
USS Ted Stivens tako predstavlja još jedan pokušaj američke mornarice da iz konstrukcije stare gotovo četiri decenije izvuče dovoljno prostora za savremenu vazdušnu i protivraketnu odbranu.
Njegovo uvođenje dolazi dok rastu arsenali balističkih, krstarećih i hipersoničnih raketa Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje. Razarači više nisu samo pratnja nosačima aviona i platforme za Tomahavke. Sve više postaju pokretni radarski i protivraketni čvorovi američkih pomorskih grupa.
Ceremonija na Aljasci takođe nije slučajan izbor. Arktik dobija sve veću vojnu važnost, dok američka mornarica povećava prisustvo, obuku i nadzor severnih pomorskih pravaca.
SPY-6 je glavna razlika između Flight III i starijih Arli Berkova
AN/SPY-6(V)1 predstavlja osnovu nove konfiguracije. Radar sa aktivnom elektronski skeniranom antenom projektovan je za istovremeno otkrivanje i praćenje širokog spektra ciljeva, od aviona i malih krstarećih raketa do balističkih projektila koji prilaze velikim brzinama.
Njegova veća osetljivost treba da omogući ranije otkrivanje ciljeva sa malim radarskim odrazom i kvalitetnije podatke za presretače brodskog sistema Aegis.
Američka mornarica posebno naglašava sposobnost integrisane vazdušne i raketne odbrane. Razarač treba da istovremeno štiti sopstvenu grupu od aviona i krstarećih raketa, ali i da učestvuje u presretanju balističkih pretnji na znatno većim udaljenostima.
Takav zahtev naterao je konstruktore da menjaju energetsku infrastrukturu klase Arleigh Burke.
Flight III dobija snažnije generatore i znatno proširen sistem hlađenja kako bi radar, računari i buduće elektronske nadogradnje mogli kontinuirano da rade pod visokim opterećenjem.
Novi brod, ali ista ograničenja stare konstrukcije
USS Ted Stivens pokazuje i koliko je uspešna bila osnovna konstrukcija Arli Berka, ali istovremeno koliko se približila granici daljeg razvoja.
Razarač i dalje koristi trup i osnovni raspored nastao krajem Hladnog rata. Svako novo povećanje snage radara, elektronske opreme ili budućeg naoružanja zahteva sve ozbiljnije izmene sistema napajanja, hlađenja i raspoloživog prostora.
Upravo je taj problem jedan od glavnih razloga zbog kojih američka mornarica razvija DDG(X).
Budući razarač treba od početka da ima znatno veće rezerve električne energije, prostora i hlađenja, kao i mogućnost korišćenja velikih hipersoničnih projektila i sistema usmerene energije.
Od Vilijama Šareta do Teda Stivensa
Podsetimo, nedavno smo pisali o USS William Charette i tehnološkom pravcu konfiguracije Flight III. USS Ted Stivens sada predstavlja sledeći korak istog programa, ali ovog puta brod ulazi direktno u operativnu flotu. Posle ceremonije na Aljasci biće baziran u Norfolku i uključen u zadatke površinskog ratovanja, vazdušne i protivraketne odbrane.
Ime nosi po Tedu Stivensu, dugogodišnjem senatoru Aljaske i nekadašnjem pilotu Vazduhoplovnog korpusa američke vojske iz Drugog svetskog rata.
Mesto uvođenja u službu povezuje njegovo ime sa Aljaskom, ali istovremeno odgovara i sve većem značaju Arktika. Američka mornarica tamo povećava patrole, vežbe u hladnim uslovima i pripreme za zaštitu severnih pomorskih pravaca.
USS Ted Stivens tako ulazi u službu kao jedan od najmodernijih Arli Berkova, ali i kao još jedan dokaz da SAD iz postojeće klase izvlače maksimum dok čekaju DDG(X), brod koji bi konačno trebalo da ukloni ograničenja konstrukcije nastale osamdesetih godina.
