Avioni skuplji od zlata: Koji su zaista vredeli više po kilogramu?

Ima li takvih? Nema, naravno, mada se na nekima (avioni specijalne namene za protivelektronska dejstva, leteći komunikacijski centri i štabovi, itd) zlatne folije koriste na oknima kao zaštita od zračenja. Ovde je reč o avionima za koje se tvrdi ili se tvrdilo da su skuplji od zlata, odnosno čiji je kilogram mase skuplji od kilograma zlata.

Da li je avioindustrija toliki rasipnik? Dok pratimo kako cene prestižnih lovačkih aviona premašuju trocifren broj miliona u dolarima, hajde da se dohvatimo digitrona i aritmetike. Oni su dobri saradnici u ovom slučaju.

Kako doći do pouzdanih podataka?

Najlakši parametar jeste prazan avion pri izlasku iz fabričkog pogona. Opšta cena aviona (sa obukom, eventualnim izvozom, prilagođavanjem infrastrukture, osnovne i dopunske opreme, oružja, itd, itd) može višestruko premašiti cenu pojedinačne letelice, pa može iznositi i preko 300 miliona dolara.

Stoga je prazan avion najobjektivnije merilo za računicu. Na ceni praznog aviona, koji je tog trenutka samo platforma za mnoštvo drugih dodataka, može se videti ko sve i koliko zarađuje u avio–industriji. Pri tom treba imati u vidu da već prilikom izlaska iz pogona letelica počinje neki od ciklusa modernizacije.   

Za takvu proveru koristićemo dva jednostavna aritmetička koraka:

1. Pošto znamo osnovnu proizvodnu cenu i masu praznog aviona, podelićemo cenu aviona sa masom aviona da bismo dobili cenu po kilogramu.
2. Potražićemo cenu zlata iz vremena kada je letelica napustila fabriku. Posle toga ostaje nam da cenu kilograma aviona uporedimo s cenom kilograma zlata i – to je to.

Ključna sintagma za ovaj kriterijum je prazna masa letelice. Za tu računicu idealno će nam poslužiti  flyway cost, odnosno cena letelice koja napušta pogon, jer u nju neće biti ugrađena razvojna cena programa, broj primeraka (isplativost „tiraža“), rezervni delovi, obuka, infrastruktura,  paketi koji idu uz letelicu, itd…

Već ovaj preduslov može nam pokazati klizav teren kod pojedinih modela za koji su mnogi ubeđeni da koštaju basnoslovno bogatstvo. Da, koštaju, ali ne u zlatu. Bombarder „B–2“ iskazuje ogromnu razliku između cene praznog aviona i ukupne cene programa. USAF navodi približnu cenu od 1,157 milijardi dolara u konstantnim dolarima FY 1998 (fiscal year – fiskalna godina), uz masu praznog aviona od 72.575 kg. To daje približno 15.950 $ po kilogramu. Da li je onda „B–2“ skuplji od zlata?  I tu će nam berza olakšati aritmetiku. Na dan 21. avgusta 2006. godine cena zlata bila je 20.000–20.200 dolara $ za kilogram. Blizu, ali ne i isto, bez obzira na kolebanje cena zlata.

Nije dovoljno da proizvodnja aviona bude skupa. On treba da bude i manje mase kako bi mogao da bude vredniji od zlata. Da ova formula zaista funkcioniše, odmah ćemo se uveriti na avionu „F–35“ (Lockheed Martin F–35 Lightning II). On ima izlaznu cenu (flyaway) reda 80–100 miliona dolara, zavisno od načina obračuna i serije. Budžetski dokumenti navode za fiskalnu 2025. godinu cenu od 97,982 miliona dolara po jedinici aparata koji je napustio proizvodni pogon.

Sam Lockheed Martin za serije 15-17 navodi prosečnu cenu od 82,5 miliona dolara. Ukoliko uzmemo veću brojku, zbog mase od oko 13 tona (13,3) dobijamo svega 7367 $ po kilogramu – daleko od današnjih 148.000 $ za kilogram zlata. On je skuplji (zavisi od serije) čak i do 24 puta od kilograma ovog aviona.

North American X-15

Pomalo neočekivano, skriveni kandidat je letelica za koju je podatke navela NASA, North American X-15. Potpuno nov koštao je devet miliona tadašnjih dolara (1959. godine), dok je prazna masa iznosila oko 6,35 tona. Kilogram aviona koštao je oko 1.417 $ po tadašnjim cenama. Tada je kilogram zlata koštao 1.125 do 1.173 $.

Kada ih uporedimo s današnjim i to bez dodavanja inflacije, jasno je da je ovaj avion ubedljivo prešao prag ”skupljeg od zlata”. Pri tom NASA veoma precizno dokumentuje tu cenu, raščlanjujući je na trup, motor, avioniku i ostale delove.   

Crna ptica (Lockheed SR-71 Blackbird)

SR–71 Blackbird jeste bio veoma skup. Imao je masu od oko 27 tona. Koštao je između 23 i 34 miliona dolara. Cena pojedinačnog aviona bila je velika, a njegova konstrukcija je bila sve samo ne obična – titanijum, specijalna proizvodnja, mali broj primeraka, ekstremni zahtevi. Šta u ovom slučaju kaže matematika? Ako uzmemo srednju cenu od 30 miliona $ i masu od oko 27.000 kg dobijamo cenu od 1.111 dolara po kilogramu.

Ako uzmemo gornju cenu od 34 miliona, dobićemo iznos od 1.259 $/kg. Ako je zlato koštalo oko 1125–1173 $/kg, SR–71 pri ceni od 30 miliona i masi od 27 tona bio bi približno iste cene po kilogramu kao zlato, odnosno zavisno od tačne godine, kursa i cene aviona, mogao bi biti malo jeftiniji ili malo skuplji. Svakako ne bismo pogrešili ako tvrdimo da je vredeo „suvo zlato“, kad se setimo njegovih tt osobina.  

Lockheed U-2S Dragon Lady, favorit iz senke

Ovaj veoma lagani avion bio je skup za sve pare, kako se to obično kaže. Uzećemo za primer kasnije modifikacije, U-2S. Procenjena nabavna cena bila je od oko 52, 8 miliona dolara po avionu.

Masa praznog aviona U-2 iznosila je 7.257 kg. Cena jednog kilograma iznosila je tada već 7.275 $. Kilogram ovog aviona bio je više od šest puta skuplji od kilograma zlata po tadašnjoj ceni!

A-5/RA-5 Vigilante

Šta je sa avionom od kog je sve počelo? Vidžilent, letelica s ogromnim brojem inovacija, zaista je bila skupa, ali i velike mase. Prazan avion imao je 14.870 kilograma. Neki izvori navode da je on prazan koštao oko 15 miliona dolara. Cena jednog kilograma bila je nešto više od hiljadu dolara. U poređenju s cenom zlata, avion je vredeo oko 60% vrednosti ovog dragocenog metala.

Odakle onda taj mit da je njegov kilogram bio skuplji od kilograma zlata? Zbog izuzetne snage motora prostor za njihov smeštaj bio je napravljen od titanijuma. Taj prostor se mnogo grejao tokom rada motora, pa je obložen zlatnom folijom koja je trebalo da spreči nekontrolisan prenos toplote i skupe uređaje u telu aviona.

U ovom tekstu bavili smo se najpoznatijim primerima. Kriterijumi za prototipove, a posebno BPL svakako su značajno drugačiji, bez obzira na isti matematički model, pa ih nećemo za sada podrobnije istraživati. Svakako nisu jeftini (Global houk košta iznad 100 miliona dolara), no i kod njih zlato još uvek nadmoćno „vodi“ u skupocenoj trci.

U ovoj računici, bez obzira na jednostavne inpute mnogo toga je ipak uslovno. Radi najpreciznijeg istraživanja trebalo bi gotovo u dan znati kada je avion izašao iz pogona, i koliko je tada koštalo zlato, što je praktično nemoguće. Reč je, ipak, o vojnim i ekonomskim tajnama. Jasno je da je cena zlata enormno skočila. Šta, međutim, možemo tačno iskazati kao tvrdnju da su avioni skuplji od zlata gotovo teorijska pojava? 

Opet je tu matematika na delu: ako avion ima praznu masu 10.000 kg, a zlato tog dana košta 148.000 $ kilogram, avion bi morao da košta 10.000 × 148.000 $ = 1.480.000.000 $. Gotovo milijardu i po dolara samo za prazan avion. Ima li danas takvih aviona? Jasno je zašto je tvrdnja „avion skuplji od zlata“ mnogo ekstremnija i figurativnija nego što zvuči.